Društvo
Medijima u Srbiji jedinica za slobodu govora
Kretanja u medijskom sektoru nalaze se na nivou kakav je bio kada je Milošević pao sa vlasti, zbog čega je indeks održivosti srpskih medija 1,8 na skali od četiri. Sa druge strane negativno su ocenjeni cenzurisanje društvenih mreža, napadi na Peščanik i novinare kao i neadekvatne reakcije vlasti, rekao je organizator istraživanja indeksa održivosti medija Goran Cetinić.
"Ovo je jako ozbiljna činjenica koja je dovela do toga da je Srbija po indeksu u grupi sa Azerbejdžanom, Rusijom i Belorusijom", rekao je još Cetinić, a prenosi NUNS.
On je naveo da je po kriterijumu slobode govora Srbija dobila ocenu 1,94, da je profesionalno novinarstvo ocenjeno sa 1,5, dok su pluraritet izvora i ekonomska samodovoljnost dobili malo iznad 1,5.
"Negativno je ocenjeno što su prateći akti medijskog seta zakona odloženi, cenzurisanje društvenih mreža, napadi na Peščanik i druge sajtove, pretnje i napadi na novinare i neadekvatne reakcije vlasti, pritisci vlasti da objave gotove informacije", dodao je Cetinić.
Prema njegovim rečima, medijske institucije podrške ocenjene su sa 2,17, a zamera se da su institucije previše koncentrisane u Beogradu i drugim velikim gradovima.
Direktor Radio-televizije Vojvodine (RTV) Srđan Mihajlović istakao je da su javni servisi veoma važan fokus kako bi bio obezbeđen pluralizam i dodao da RTV uvek ide ka tome da proizvodi što više vesti, a da sadržaj bude okrenut ka građanima Vojvodine i Srbije.
"Moramo obezbediti taksu tako da procenat naplate bude visok i ako to budemo imali uz restrukturiranje onda možemo očekivati i da medijski sadržaj bude zanimljiv i u Srbiji i u regionu", naveo je Mihajlović.
Glavni i odgovorni urednik novinske agencije Fonet Zoran Sekulić ocenio je da je održivost medija u Sbiji oksimoron, jer je održivost neodrživa.
Sekulić, koji je i predsednik Upravnog odbora Asocijacije medije rekao je da nema socijalnog dijaloga na nivou profesije, kao ni reprezentativnog sindikata koji bi zastupao interese novinara.
On je ukazao i da je loše što samo sedam odsto stanovništva Srbije kupuje novine, kao i što više ne postoji oditovanje tiraža, već mediji sami treba da ga prijavljuju.
N.Š.
