Društvo / Obrazovanje
Mladi na tržištu rada su višestruko marginalizovani
Najnovije "Evropsko istraživanje o uslovima rada" potvrđuje da je većina zaposlenih u Srbiji u finansijskoj nesigurnosti, navodi se u poslednjem Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji za 2022. godinu, Beogradskog centra za ljudska prava. Prihodi domaćinstava ne omogućuju da građani sastave kraj s krajem. Prosečne zarade mladih niže su od proseka zarada svih zaposlenih. Najveća razlika se primećuje kod mladih od 15 do 19 godina, piše u Izveštaju.
Ugroženo je i pravo na punu i dostojanstvenu zaposlenost. Mladi se suočavaju sa prekarnom zaposlenošču i nemogućnošču pronalaženja stalnog posla. Dve petine mladih radi sa ugovorima ograničenog trajanja, pri čemu je učešće privremene zaposlenosti zastupljenije kod žena nego kod muškaraca. Izveštaj pokazuje i da je učešće mladih koji imaju stabilno zaposlenje u trećem kvartalu 2022. godine iznosilo polovinu ukupnog broja zaposlenih.
Dostojanstven rad je za mnoge uslov za dobar život i blagostanje. Mlada novinarka Branislava Todorić kaže da to podrazumeva adekvatnu zaradu, sigurnost, jednake mogućnosti i ravnopravni tretman.
"Trenutni položaj mladih je nezavidan, jer retko ispunajva te uslove. Minimalna zarada koja bi trebalo da bude izuzetak je postala pravilo, kao i ugovori na određeno vreme. Potrebe mladih se ne prepoznaju, uglavnom su mladi na margini pri raspodeli novca. Obrazovni sistem nije u skladu sa potrebama tržišta. I u medijma se mladima posvećuje malo pažnje", kaže Branislava.
Sociološkinja Lola Paunović kaže da dostojanstven rad podrazumeva i ugovor o radnom odnosu, kao i radno mesto koje je bezbedno i psihički i fizički. Ona dodaje i da su mladi na tržištu rada višestruko marginalizovani.
"Nude im se manje plate nego što je to prosek u bilo kojoj industriji. Nisu prijavljeni od starta ili nisu prijavljeni na punu platu. Mnogi poslodavci misle da to mladim osobama nije bitno. Ima mnogo mladih koji rade neplaćene prakse, koji izvršavaju mnogo dužnosti, izrabljivani su na konto toga što su mladi i što nemaju godine iskustva", objašnjava Lola.
Ona kaže i da bi položaju mladih na tržištu rada pomoglo i uspostavljanje neke vrste bodovne liste koja vrednuje vannastavne aktivnosti, stručne ili/i neplaćene prakse i druga radna iskustva mladih.
Omladinska radnica Milica Lekić naglašava da je položaj mladih na tržištu rada deleko od dostojanstvenog, što je i prepoznato kao jedan od osnovnih problema mladih. To sa sobom nosi i druge posledice.
"Oni se upravo zbog toga kasno osamostaljuju, imaju problema sa mentalnim zdravljem. Potrebe tržišta rada nisu usklađene sa obrazovnim sistemom. Onda se mladi, kada završe školovanje, sureću sa očekivanjima i potrebama koje ne mogu da ispune. Mnogo vremena je potrebno da se mladi probiju, budu vrednovani i poštovani. Mladi se suočavaju i sa ejdžizmom, a da ne govorimo o onima koji dolaze iz marginalizovanih grupa. Situacija je grozna i katastrofalna kada pričamo o zapošljivosti mladih", ističe Milica.
Milica kaže da je proveren i siguran korak uvođenje Garancija za mlade. One predstavljaju političku obavezu svih vlada država članica Evropske unije da obezbede svim mladim ljudima kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku
"Mladi su zagovarali za to i jeste uzeto u obzir od strane Minsistarstva rada i zapošljvanja, ali i dalje nije zaživelo. Još nismo videli kako je to u Srbiji u praksi i kako se taj program implementira. Evaluacija Garancija za mlade u EU pokazuje povećanje zapošljivosti mladih, zadovoljstvo i sa stanjem tržišta, ali i mladih", objašnjava Milica.
Fektčeker Stefan Kosanović kaže da sve zavisi od sektora koji posmatramo.
"Mladi su veoma poželjni u IT sektoru, na primer. Ipak, u svim tim oblastima gde su mladi zaposleni obično nisu na pozicijama odlučivanja. Novac koji dobijaju je uvek manji od nadređenih ili od starijih kolega. Položaj je nezavidan, ali bih rekao da mladi imaju prostora, ako su veoma uporni. Samo onaj izabrani deo dobija onaj posao u kome ima dostojanstven rad", ističe Stefan.
OBRATI PAŽNJU
Student Aleksa Stanišić naglašava da je važno promeniti odnos prema mladima i poslodavcima poslati poruku da su mladi riznica koja nije otkrivena.
"Na poslodavcima je da otkriju šta to mlada osoba može da ponudi i koji je to talenat koji mogu da iskoriste kako bi se procesi u firmama poboljšali i iskoristili zarad ostvarivanja profita i deljanja profita zaposlenima", kaže Aleksa.
U Izveštaju o ljudskim pravima mladih u Republici Srbiji se navode preporuke koje bi doprinele poboljšanju položaja mladih. Jedna od preporuka ka donosiocima odluka je i izvršenje analize efekata na ostvarivanje prava za dostojanstven rad mladih. U izveštaju se navodi i da je Republika Srbija ratifikovanjem Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Revidirane evropske socijalne povelje, preuzela obavezu da obezbedi poštovanje, zaštitu i ostvarenje niza socijalnih i ekonomskih prava. Pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka i neposredno se primenjuju u Srbiji.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
