Društvo
Mlada osoba u mejnstrim medijima ponovo negativac
Novi izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), Mladi u medijskom ogledalu 2022", ponovo pokazuje da mejnstrim mediji mladu osobu, u većini, vide kao negativca. U pripremi ovog izveštaja, u periodu od dve nedelje analiziran je sadržaj u devet mejnstrim medija - Večernje novosti, Informer, Danas, Dnevnik 2 na RTS1, Nacionalni dnevnik na TV Pink, Dnevnik u 19 na N1, Blic, Mondo i Peščanik. Analiza odgovara na pitanja koliko i kako se izveštavalo o mladima. Pratile su se vrednosti mladih i politička participacija, društvene mreže, tržište rada, obrazovanje, aktivizam i volonterski rad, bezbednost i zdravlje mladih.
Foto: Oradio
U izveštaju se navodi da se najveći broj sadržaja o mladima, u posmatranim medijima, bavio temom bezbednosti mladih, prvenstveno zbog izveštavanja o kriminalu i zločinima. Istraživač Ivan Subotić kaže da su mejnstrim mediji profitno orijentisani i usmereni ka objavljivanju što više klikbejt sadržaja.
“Mladi im nisu uopšte u fokusu, kada pričamo o analitičkom bavljenju njihovim položajem i problemima, ali su i te kako u fokusu kada su u centru nekog skandala ili tragičnog događaja. I dalje su najzastupljenije vesti iz crne hronike. Na televizijama i u novinama smo imali blagi porast rubrike mladi i obrazovanje. Doduše ni to nije bilo u nekom pozitivnom svetlu”, objašnjava Ivan.
Ivan napominje da, iako smo imali vesti o mladima sa različitih takmičenja, uspesi su ipak ostali u senci održavanja nastave na Severu Kosova i Metohije (u vreme istraživanja postojale su barikade) i slučaja iz Trstenika, odnosno nasilja u školama. Problematika nije u bavljenju tim temama, već opet, kako Ivan kaže, u pristupu.
"U određenim medijima je toj temi pristupljeno analitički, ali se u drugim medijima pričalo isključivo o porastu vršnjačkog nasilja. Opet se težilo skandalizaciji tih događaja i traženju pažnje na društvenim mrežama i u javnosti", kaže Ivan.
Ivan Subotić (privatna arhiva)
Mladi sa kojima smo razgovarali nisu zadovoljni onim što vide i čuju u medijima o svojoj genraciji. Kažu da se njihove potrebe ne zadovoljavaju.
"Mediji, pogotovo oni mejnstrim, ne odgovaraju na potrebe mladih. O mladima možemo da saznamo nešto onda kada mladi počine neko krivično delo i kada je neki negativni kontekst u pitanju", ispričala nam je Irena (24).
"Domaći mediji su već deceniju, dve zatrovani, samo političkim i dnevno-političkim temama koje uopšte ne daju prostor mladima i njihovim uspesima. Generalno jako malo odgovaraju na potrebe mladih", kaže Milan (24).
OBRATI PAŽNJU
U mejnstrim medijima je i te kako nedostajalo i medijske inicijative, a prema Ivanovim rečima to upućuje na manjak zainteresovanosti medija da govore o problemima mladih. On posebno skreće pažnju na deo istraživanja o rodu mladih. Žene su opet vrlo malo zastupljene.
"Čak i onda kada su zastupljene tu su uz muške aktere, a ne pojedinačno. Takođe i mladi koji su deo osetlivih grupa se jedva nekada pojavljuju, što je stvarno strašno", zaključuje Ivan.
Ovogodišne istraživanje pokazuje i da postoje centralno-informativne emisije koje ni jedan minut niu posvetile mladima. Milja Zdravković iz KOMS-a kaže da bi mediji morali da pokažu proaktivnost.
"Možda se oni pravdaju time da mladi ne prate toliko televiziju, ali svakako bi trebalo da i u okviru tema koje su u centralnim emisijama i koje privlače najviše pažnje pronađu mesta i za mlade. Mladi nisu akteri samo u temama koje se tiču bezbednosti, kako ovo istraživanje pokazuje", kaže Milja.
Milja Zdravković (foto: Institut za medije i različitosti - Zapadni Balkan)
Na sreću, slika u omladinskim medijima je potpuno drugačija. Među analiziranim medijima je i naš Oradio koji je dobio odlične ocene i komentare. Analizirani su još i Megafon, Mingl, Omladinske novine, Redakcija, Youth Vibes, Zoomer i Oblakoder. Analiza je pokrila celu prethodnu godinu i to u ovim tematskim celinama: omladinski aktivizam, mentalno zdravlje, rodno zasnovano nasilje i ekologija.
Zaključeno je da većina medija o aktivizmu izveštava često. Neki mediji, poput Oradija, ovoj temi pristupaju analitički, drugi to rade u okviru informativnog izveštavanja. Ekološke teme su takođe varirale od medija do medija, a što se tiče mentalnog zdravlja samo Redakcija nije imala takve priče. Omladinski mediji, međutim, nisu u dovoljnoj meri konsultovali mlade kada izveštavaju o mentalnom zdravlju.
Velika razlika između omladinskih i mejnstrim medija se vidi u pristupu. Omladinski mediji se, prema izveštaju, nisu služili senzacionalizmom, a prema osetljivim grupama su se odnosili profesionalno. Oni, u većini, detektuju problem i traže rešenje. U analizi mejnstrim medija se samo u 26 odsto slučajeva javlja rešenje.
Milja Zdravković ističe i da se primećuje razlika u komuniciranju sa mladima.
"U omladinskim medijima imamo situaciju da mladi imaju i svoj deo, oni su pozvani da nešto kažu, postoji dvosmerna komunikacija. Omladinski mediji prilaze mladima, a to baš nije primer kada su u pitanju mejnstrim mediji. Pored toga što nisu glavni akteri, oni su i prikazani u nekom negatvinom kontekstu, što utiče na to kakve se slike i narativi stvaraju o mladima u medijima", ističe Milja.
Foto: Oradio
Milja zaključuje da je činjenica da mejnstrim mediji ne prepoznaju osetljive grupe mladih, ali i da bi različite vrste umrežavanja među medijima pomogla boljem i kvalitetnijem izveštavanju o mladima.
Ono što svakako pomaže je i uključivanje mladih. Mi smo ih pitali šta bi to oni prvo uradili da mogu da odlučuju o sadržaju u medijima.
”Mislim da je jedan od većih problema trenutno i pitanje stanovanja i zaposlenja, visine zarade i nekog ekonomskog opstanka mladih, time bih se bavila”.
”Prva stvar kojom bih se bavio ovih dana je definitivno tema ekologije, jer mislim da je to apsolutno najvažnije. Toga mnogi nisu ni svesni".
”Pokušala bih da neke izuzetno kompleksne stvari, poput Briselskog sporazuma ili ovog novog implementacionog aneksa, objasnim jednostavnim jezikom".
Prema Miljinim rečima ovo je slika mladih u mejnstrim medijima, prema ovogodišnem izveštaju.
"Mlada osoba je promiskuitetna i podložna lošem uticaju".
A mlada osoba je u stvari…
"Ona je i demotivisana i motivisana. Ona traži prostor za svoj glas, koji i te kako ima".
Izveštaj Mladi u medijskom ogledalu 2022 se bavio i analizom TikTok kanala. Ceo izveštaj možete naći na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije.
Emisiju ”U kakvoj zemlji želim da živim” poslušajte u plejeru:
J. Božić