Društvo / Obrazovanje
Pravdanje nasilja kao epidemija
Preko 40 odsto mladih u Srbiji smatra da nasilje može biti opravdano. To su podaci iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu koji od 2017. godine izrađuje Krovna organizacija mladih Srbije. Ovaj veoma zabrinjavajući podatak ima različite uzroke i posledice, a pokazatelj toga je i skok sa prošlogodišnjih 27 odsto. Upitnik je distribuiran pre tragičnih događaja u maju mesecu, što bi možda doprinelo drugačijim podacima, ali i dalje je alarmantno to što više od trećine mladih smatra da nasilje može biti opravdano.
Novinarka Divna Prusac smatra da smo mi kroz našu kulturu naučeni da je nasilje jedini odgovor na svaku situaciju.
"Mislim da se ništa ne bi promenilo i da su odgovori pristigli nakon ovih tragedija, protesta, akcija i zahteva, zato što je odgovor ljudi i na tu tragediju zapravo nasilje. Oni bi tog dečaka koji je počinio te zločine, najverovatnije, ubili, najstrašnije kaznili, zlostavljali. Niko se ne bi setio da je to takođe jedan proizvod naše stvarnosti, da su i oni nasilnici u toj situaciji", kaže Divna.
Alternativni izveštaj kombinuje odgovore mladih prikupljene upitnikom i putem fokus grupa. Rezultati pokazuju da mladi internet vide i kao plodno tlo za nasilje. Prijavljuju nasilje na društvenim mrežama, ali ističu da ne postoji odgovornost jer su u pitanju anonimni profili. "Cancel kulturu" vide kao dobar način da se javno osudi neki loš obrazac ponašanja, ali su mišljenja da ni ona nije dobra jer, kako kažu, "svako nasilje produbljuje nasilje", navodi se u izveštaju.
Foto: Printscreen Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji, 2023
Prema rečima aktiviste Alekse Stanišića, na žalost, nasilje je u Srbiji normalizovano, a čak ni ovakvi rezultati ga ne iznađuju.
"Očekivao sam mnogo više, jer ljudi, kada kažeš nasilje, misle da je to samo fizičko nasilje, a svi oblici nasilja u našem društvu postoje i veoma su zastupljeni. Ljudi to opravdavaju, kod nas je oko za oko, zub za zub jedna od glavnih poslovica koja se koristi. Zašto bi nas onda ovakvi podaci iznenadili? Ne mislim da bi se nešto značajno razlikovali rezultati i da je istraživanje rađeno nakon majskih tragedija. Jesu ljudi bili potreseni, ali ne bih rekao da je to bilo dovoljno. Na ulice izlati neki deo ljudi, ali šta ćemo sa ostatkom Srbije? To je zaključak sam po sebi", tvrdi Aleksa.
OBRATI PAŽNJU
Preko 60 odsto mladih je reklo da su izloženi nekom obliku diskriminacije, a što se tiče fizičkog nasilja, većina je rekla da su im najpribližniji primeri nasilja u špkoli. Komunikolog Radovan Ciganović rešenje za prevenciju i smanjenje nasilja, vidi prvenstveno kao obavezu obrazovnog sistema.
"Trebalo bi u okviru celokupnog obrazovnog sistema mnogo više razgovarati sa decom. Možda bi trebalo uvesti i neki predmet tipa diskriminacija i nasilje, na kome bi deca i mladi kroz priču, primere i praksu učila o pogrešnosti nasilja. Da se prosto stvori osećaj nelagode i neprijatnosti, da se stvori odbojnost, a ne normalizacija nasilja. To naravno uz verbalnu komunikaciju", kaže Radovan.
Neke od KOMS-ovih preporuka, a u vezi sa suzbijanjem i prevencijom nasilja su kreiranje bezbednosne politike zasnovane na podacima i usmerene ka posebnim grupama mladih, uključivanje mladih u kreiranje bezbednosnih politika i identifikovanje bezbednosnih rizika, kao i ispitivanje učestalosti i uzroka nasilja među mladima.
Ukoliko vam je potrebna podrška, pomoć, savet ili ukoliko želite da prijavite nasilje možete nazvati sledeće telefone:
Prijava nasilja u porodici - 0800 100 600
Savetovalište protiv nasilja u porodici - 0800 011 011
SOS broj za prijavu nasilja u školama - 0800 200 201
Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja – 0800 222 003
J. Božić