...
TRENUTNO21:00 - 00:00Music mix by Anja

Društvo / Zdravlje

Ginekološko nasilje - i medicinski i društveni problem

08.05.2024.

Odlazak kod ginekologa važan je deo ženske svakodnevice i brige o reproduktivnom zdravlju. Tokom ginekološkog pregleda žene se nalaze u posebno ranjivom položaju i zbog toga je važno da sa druge strane naiđemo na empatiju, strpljenje i razumevanje. Nažalost, to nije uvek slučaj.

.

Foto: Canva

Kada čujemo pojam ginekološko nasilje, verovatno najpre pomislimo na različite oblike fizičkog ili seksualnog nasilja koji se mogu dogoditi prilikom ginekoloških pregleda ili na porođaju. Međutim i verbalno nasilje je nešto što se dešava na ginekološkim pregledima i što je važno da umemo da prepoznamo. Antropološkinja Nada Sekulić je za Oradio objasnila šta sve spada u ginekološko nasilje i zanemarivanje. Neki oblici pojavljuju se i u drugim oblastima zdravstva, dok su neki specifični za ginekologiju. Na ovoj listi se, između ostalog, nalazi i korupcija.  

"Tu spada i uslovljavanje žena da kupuju određene lekove, te prebacivanje na privatne klinike u kojima rade državni lekari. Zatim, tu su različiti postupci u kojima medicinsko osoblje ne poštuje privatnost žena ili ne traži saglasnost od njih, kao što je slučaj sa prisustvom studenata na pregledima. Tu je i optuživanje ili ismevanje, kao i tretiranje žena na prilično mehanički način. Na primer, kada se dijagnostikuje određena vrsta karcinoma, nije retkost da žene dobijaju obaveštenja o tome putem mejla. To su veoma osetljive teme i zahtevaju podršku lekara, a ne prosto administriranje takvih postupaka", ističe Sekulić. 

Žene iz Novog Sada sa kojima smo razgovarali i koje imaju iskustvo proživljenog ginekološkog nasilja potvrđuju nam da su se najčešće susrele sa nepoštovanjem privatnosti, optuživanjem i mehaničkim i neempatičnim tretmanom od strane ginekologa. Jedna od njih ima 48 godina i već četiri godine je u periomenopauzi. To je period koji prethodi menopauzi i mogu ga odlikovati simptomi poput naleta toplote, osetljivosti dojki, pogoršanja predmenstrualnog sindroma, umora, neredovnih ciklusa, problema sa spavanjem, ali i mnogih drugih stvari. Suština je da je reč o veoma osetljivom periodu za svaku ženu koja kroz njega prolazi.

"Pravilo u tom periodu je da nema pravila. Ciklusi su neredovni, ne mogu da se predvide. Dešava se da imate sve simptome ciklusa, ali da ciklus izostane", kaže naša sagovornica. 

Ona je pre nekoliko meseci otišla na mamografiju. Na zakazani pregled u domu zdravlja došla je nakon tri meseca čekanja. 

"Zatičem praznu čekaonicu. Ulazim u ordinaciju i napominjem medicinskoj sestri da sam u periomenopauzi, da tri nedelje imam otečene grudi koje su izuzetno bolne na dodir i da mi problem predstavljaju čak i oblačenje i tuširanje. Ali, na sve to dobijam odgovor bez trunke saosećanja: 'Pa šta?! Preživela si porođaj, preživećeš i ovo. Skini se'. Dotična počinje sa pripremama za snimanje vrlo grubo. Pritom, nije mi ovo bila prva mamografija u državnoj ustanovi. Već pri prvom stiskanju dojke aparatom ispustila sam nekontrolisan vrisak. Tog momenta otvaraju se vrata i ulazi druga medicinska sestra, da pita šta se dešava. Dotična odgovara: 'Ma pusti je, nije joj ništa'. Za sve vreme pregleda i snimanja, nije joj promakla nijedna jedina lepa reč. Mislim da je to u tim trenucima izuzetno značajno. Odahnula sam kada je to izuzetno bolno iskustvo završeno. Onda je usledilo pitanje da li sam pre snimanja koristila dezodorans. Na moj potvrdan odgovor, jer mi niko nije rekao da to ne radim, kao da likuje, rekla je: 'E, pa možda ćemo sve ovo morati ponovo'”, priča naša sagovornica. 

mamografija-pixabay

Mamograf, foto: Pixabay

Još jedna Novosađanka ispričala nam je svoje iskustvo sa ginekološkog pregleda od pre pet godina, kada se suočila sa optuživanjem i nepoverenjem ginekologa.

"Imala sam problem jako čestih gljivičnih i bakterijskih infekcija. Brisevi nisu bili dobri i stalno sam imala tegobe. Dok sam ja izmenjala nekoliko ginekologa, to je već trajalo godinu dana, možda i više. U tom menjanju ginekologa na kraju sam otišla do jednog koji je u Novom Sadu bio na dobrom glasu i imao je mnogo godina iskustva. Na prvom pregledu kod njega, kada je ušao u ordinaciju bio je veoma prijatan i pitao me je koji problem imam. Kako sam rekla da su u pitanju ponavljane infekcije takve vrste, on je uzeo bris i odmah mi rekao: 'Kada sledeći put budete sa tim vašim drugim partnerom, obavezno koristite zaštitu'. Ja sam bila šokirana i nisam znala šta i kako da mu odgovorim. Tada sam bila i mlađa. Morala sam nekoliko puta sa njim da se ubeđujem oko toga da nemam drugih partnera i da imam jednog partnera. U jednom trenutku su mi oči bile već pune suza i bila sam jako uplašena. Znate već kako izgleda taj pregled - sami ste u sobi s nekim…", priča naša sagovornica i dodaje da je pomenuti ginekolog potom počeo da prebacuje odovornost na njenog partnera. 

"On je tada rekao da je, ako je to već slučaj, onda problem u mom partneru i da sa njim moram da koristim zaštitu. Ja sam bila šokirana time da neko bez pardona i sa visine može tako da se postavi prema meni. On ne poznaje ni mene niti mog partnera. Ja sam mu tada i rekla da nije moguće to što on implicira i upitala da li postoje neke druge opcije koje možemo da istražimo. Kažem, bila sam mlađa i on je implicirao da sam ja 'jadna, mlada i naivna' i da je to razlog svega toga. To je meni ugrozilo i vezu jer, realno, kad vam neko tako nešto kaže, kako moj partner posle toga ikako da se opravda", kaže ona. 

Naša sagovornica nam je ispričala i da je na kraju problem zbog kog se isprva javila ginekologu rešila promenama u ishrani.

Iz iskustava žena sa kojima smo razgovarali videli smo koliko nepoverenje lekara može da naruši odnos sa pacijentkinjom. Ginekološkinja Mima Fazlagić ističe da empatija nije nešto što je opciono u lekarskom pozivu, već njegov sastavni i obavezni deo. 

"Ono što je najvažnije kada pacijent uđe kod vas u ordinaciju jeste da vi kao lekar morate sa njim da podelite njegovu muku i njegovu patnju. Ma kakva da je dijagnoza, ma kakva da je bolest u pitanju, pacijentu kada izađe iz ordinacije mora da bude lakše za onoliko koliko ste vi primili njegove strepnje i patnju. To je prvi i osnovni korak za uspostavljanje poverenja između pacijenta i lekara. Dakle, morate da slušate pacijenta, morate da mu verujete i morate da prihvatite njegov deo patnje na sebe", kaže Mima Fazlagić.

mima-fazlagic-licna-arhiva

Mima Fazlagić, foto: lična arhiva

Ona ističe da je takav odnos poverenja ujedno osnov za dobro i kvalitetno lečenje. 

"Najvažnija stvar kada donosim odluku za pacijenta jeste da se ophodim prema njemu kao prema nekome ko mi je veoma blizak. Mislim da je to ključ uspeha, jer u medicini ništa nije crno i belo. Svaki slučaj je poseban i te odluke nisu jednostavne, ali, ako postupite onako kako biste postupili za nekoga ko vam je najbliži i najdraži, onda je ta odluka poštena i iskrena. Onda ćete i sami sa sobom biti okej. Takođe, veoma je važno da pacijent bude siguran u vas i da zna da ste predložili ono što je najbolje za njega. Lekari postoje zbog pacijenata, a ne obrnuto", ističe doktorica Fazlagić. 

Posebno je važno kako će izgledati naš prvi ginekološki pregled. Iskustvo koje doživimo na njemu može kasnije uticati na našu naviku odlaska kod ginekologa, ali i na odnos prema sopstvenom telu i zdravlju. Međutim, priče žena sa kojima smo razgovarali pokazuju da ni mlade žene nisu pošteđene neadekvatnog tretmana kod ginekologa.

"Imala sam jedno baš neprijatno iskustvo kada sam bila na redovnom ginekološkom pregledu u studentskoj poliklinici. Zapravo, ceo pregled je bio vrlo degradirajući, ismevajući, prosto tako se doktorica ponašala prema meni. Koliko znam, to čak nije izolovan slučaj, već se ta jedna osoba tako ponašala prema mnogim devojkama. U jednom momentu, u toku pregleda pitala sam je da li je potrebno da uradim neke analize krvi kako bih ponovo počela da pijem antibebi pilule, gde je ona meni odgovorila sa: 'Pa kada je mene to zanimalo, ja sam se raspitivala'. Ne znam šta ona očekuje da ja radim nego da pitam ginekološkinju o tome. Nju, dakle. Nisam pitala drugaricu, nisam pitala komišinicu, nisam pitala čak ni apotekarku. Pitala sam doktoricu, specijalistu ginekologije. Zaista, jedno izuzetno neprijatno iskustvo", kaže jedna od sagovornica Oradija.  

Ginekološko nasilje, osim što je medicinski, predstavlja i društveni problem. Međutim, antropološkinja Nada Sekulić kaže da ta tema do sada nije bila predmet opsežnijih akademskih istraživanja. Kada je reč o akušerskom nasilju, tu imamo neka istraživanja koja jesu značajna, ali ona češće dolaze iz nevladinog sektora nego iz akademskih krugova.

"U okviru indeksa rodne ravnopravnosti postoje merenja koja se odnose na broj pregleda i to koliko su žene uključene u zdravstveni sistem i u zaštitu reproduktivnog zdravlja, ali ono što predstavlja suštinu ginekološkog nasilja faktički nije adekvatno istraživano do sada. Mi se istovremeno nalazimo u jednom strukturnom procesu reformacije društva unutar koga se favorizuje privatno zdravstvo, tako da i tu postoji čitav niz problema kada je reč o sferi zdravstva, a u okviru toga i ginekoloških pregleda. Zbog toga danas ogroman broj žena zapravo prelazi na taj vid privatne zdravstvene ginekološke zaštite, upravo zato da bi dobile punu pažnju i da ne bi bile izložene nehumanom tretmanu", objašnjava Sekulić. 

nada-sekulic-licna-arhiva

Nada Sekulić, foto: privatna arhiva

Zapravo, o lošem tretmanu žena u okviru zdravstvenog sistema najčešće čujemo kada do javnosti dođe neki slučaj akušerskog nasilja koji se završio smrtnim ishodom majke ili deteta. Ono što se često zanemaruje i onda kada naizgled sve protiče u redu, jeste da su žene tokom porođaja u posebno ranjivom položaju, gde svaki neadekvatan tretman može izazvati dugoročnu traumu. Kroz takvo iskustvo je prošla i jedna od žena iz Novog Sada sa kojom smo razgovarali. 

"Meni je u tom trenutku bilo bitno samo da preživim. Imala sam strah od porođaja i lošeg tretmana žena u porodilištima. Našla sam se na stolu i dosta brzo je tekao moj porođaj, ali neke stvari su mi tek kasnije postale jasne. Pozvali su stažiste, muškarce, ako bude trebalo da se gura beba, tj. da mi se pritiska stomak. Na svu sreću, to nije bilo potrebno. U jednom trenutku, kada su mi rekli da se napnem, ja prosto nisam imala vazduha da se napnem i prva stvar koju su mi rekli je: ‘Ako se ne napneš sada, ubićeš bebu’. Meni je strašno da tako nešto govore. Ako nešto krene po zlu, oni bukvalno stavljaju toj majci večni ožiljak govoreći joj da je ona kriva za nešto tako. To je ostavilo na mene prilično veliki trag, do te mere da dugo nisam htela ni da razmišljam o drugom detetu”, priča naša sagovornica.

Antropološkinja Nada Sekulić pojašnjava da su i ginekološko i akušersko nasilje oblici rodno zasnovanog nasilja koji reflektuju netrpeljivost prema ženama koja se inače događa u društvu. 

"Žena koja se porađa ima poseban položaj u odnosu na druge pacijente, u tom smislu što porođaj predstavlja jedan deo životnog ciklusa. To nije bolest i nije nekakav tretman u kom pacijent ima isključivo pasivnu ulogu. Porođaj je čin u kojem žena aktivno učestvuje, momenat životnog prelaza u kojem ona donosi na svet dete. U tom smislu, to je jedan socijalni momenat funkcionisanja zajednice, koji, kao takav, zaista ni na koji način kod nas nije prepoznat. Štaviše, u porođaju se reflektuje čitav niz aspekata tradicionalno ustanovljenog mizoginičnog odnosa prema ženama i njihovom telu, koji se nadovezuje na kulturu patrijarhata koja se zasniva na nepoštovanju ženske telesnosti i ženskog integriteta", smatra Nađa Sekulić.

Doktorka Mima Fazlagić ističe da je potreban kontinuiran razgovor i pritisak javnosti kako bi se problem ginekološkog i akušerskog nasilja neutralisao. 

"Za mene je tragično što se uopšte priča o akušerskom nasilju. Na tome mora da se radi svakodnevno, kroz edukaciju i informisanje. Sve pacijentkinje, kad dođu u porodilište, misle da moraju da budu pacijentkinje određenog doktora i da će time obezbediti sebi empatiju i bolji tretman. Prvi korak je da u svakom porodilištu bude zabranjeno pitanje: Čiji ste vi pacijent?".

Naša sagovornica ističe i da je veoma važno prijaviti ginekološko i akušersko nasilje onda kada se ono dogodi, jer na taj način možemo steći bolji uvid u rasprostranjenost ovog problema. 

Više o ovoj temi poslušajte u 16. epizodi Rodnopravnosti: 

Irena Čučković

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Samopovređivanje: Kako prepoznati znakove i pružiti podršku

Samopovređivanje je veoma često. Studije pokazuju da se više od deset odsto mladih samopovređuje. To je svako ponašanje u kome…

.

Treći maj: godinu dana tuge i raspadanja

Prošlo je godinu dana od tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Na žalost, taj događaj pratila je još…

.

Toksična pozitivnost ugrožava našu emocionalnu otpornost

Da li je čaša polupuna ili poluprazna? Ili je možda sa čašom sve u redu, bez obzira na to koliko…

.

Strah od napuštanja je u temelju people pleasing ponašanja

"People pleaser" je osoba koja potrebe drugih stavlja ispred svojih. Prilagođava se drugima i često se smatra osobom koja je…

.

Anketa o mentalnom zdravlju mladih

O mentalnom zdravlju podjednako moramo da brinemo kao i o fizičkom. Bečejsko udruženje mladih zato sprovodi anketu o stavovima mladih na…

.

Prijavite se za radnu akciju pošumljavanja Pešterske visoravni

Međunarodna radna akcija pošumljavanja Pešterske visoravni biće održana od 18. do 25. avgusta 2024. godine na Pešterskoj visoravni, nadomak Sjenice.

  • 19:45 Prava stvar
  • 20:00 Y2K
  • 21:00 Music mix by Anja

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo