Društvo / Aktivizam
U društvu u kome nedostaje solidarnosti, usamljenost je velika
Pre deset godina, u Bezdanu nadomak Sombora počeli su prvi, letnji, feministički susreti. Tada su oni uglavnom okupljali ženska udruženja koja su tamo bila aktivna. Deceniju kasnije, ovi letnji susreti aktivistkinja, poznatiji kao BeFem okupljaju mnogo više žena i iz sela i iz gradova, ujedinjene u borbi za bolji položaj žena u Srbiji.
Koordinatorka za razvoj zajednice u BeFem Milica Batričević kaže da je težina bavljenja aktivizmom u malim mestima posebno izražena jer ukazuje na probleme o kojima niko u tim zajednicama ne govori.
"Veliki deo ženskog aktivizma, pogotovo onog u malim sredinama je volonterski. Žene na selima su preopterećene i radom kod kuće, ali i radom u formalnim uslovima. Pored svega toga, one nalaze vremena za aktivizam, što je sjajno, ali je istovremeno i ograničavajući faktor. Naši letnji susreti više ne okupljaju samo žene sa sela, već iz cele Srbije", kaže Milica.
Milica objašnjava da su to uglavnom žene koje nisu odrasle i rodile se u Beogradu
"Upravo zbog toga što je cela Srbija nekako centralizovana, mnoge od njih dolazile u Beograd iz različitih malih mesta u kojima su bile aktivne. Onda one kroz taj aktivizam donose upravo pričeiz tih malih sredina i objašnjavaju na koji način su one ograničavajuće", objašnjava Milica.
Kako Milica kaže aktivne žene su one koje aktiviraju zajednicu da deluje tamo gde su institucije zakazale. O važnosti aktivizma žena u selima i manjim mestima govori i primer žena iz sela Markovac, koje se nalazi na oko 100 kilometara od Beograda, a koje su pokrenule seoski kulturni centar.
"One su istraživale kulturne centre i biblioteke i videle su koliko je nemoguće ljudima na selu, ukoliko nemaju automobil, da odu u grad i posete kulturne sadržaje. Istovremeno, u malim mestima, nekadašnji kulturni centri tog tipa, kroz privatizaciju dobijaju neke druge namene. Žene su nam ukazivale i na to koliko je teška situacija u malom mestu, kada je na primer, u pitanju nasilje u porodici. Ništa nije infrastrukturno povezano, ona i da želi da ode, nema kako. Nasilje se često dešava u kasnim večernjim satima, nema taksija, ni lokalnog prevoza. To su neka velika ograničenja koja mi koji živimo i radimo u velikom gradu ne primećujemo", objašnjava Milica.
Prema Milicinim rečima, društvu fali solidarnosti, kada su u pitanju ženska prava, a većini žena, kako ona kaže, treba siguran i bezbedan prostor.
"Samo one koje su mnogo privilegovane možda i imaju sigurnost i bezbednost, ali to ne postoji generalno. Na našim susretima su žene sa različitim iskustvima, ali su sve one kroz svoju priču, utiske i energije rekle da im je to potrebno. U društvu i sistemu u kome podrška i solidarnost nedostaje, osećaj usamljenosti je veliki."
Osim žena na selu, Milica ističe i da su životi pripadnica romske zajednice, kao i žena sa invaliditetom mnogo izazovniji i teži u Srbiji, a upravo zbog sistemske nepravde i nedostatka podrške.
Organizacije kojima se možete obratiti, ukoliko vam treba podrška:
SOS Ženski centar - 021 422 740
Autonomni ženski centar - 0800 100 007
Novinarke protiv nasilja prema ženama - info@novinarkeprotivnasilja.org
J. Božić
Foto: BeFem