Nekome nedostaje mnogo, a nekome ništa

Različita stanja u našoj zemlji su se u poslednjih dvadesetak godina dogodila - NATO bombardovanje 1999. godine je donelo ratno stanje. Atentat na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića 2003. godine je doneo vanredno stanje, kao i virus korona sada. Posledice i mere su različite, kao i doživaljaji tokom njih. Ono što im je zajedničko je uticaj na ljude i sećanja koja ovakva stanja prave. U slučaju pandemije 2020. godine u Srbiji, većina će se sećati karantina, zabrane kretanja i onoga što im je nedostajalo u tim danima. Ako je nedostajalo.

Ilustracija: Oradio

Oni koji su bili u prilici da dožive više od jednog vanrednog stanja u našoj zemlji (što i nije tako veliki problem, s obzirom na njihovu učestalost) kažu da je situacija sada mnogo drugačija. Urednica časopisa Dečja radost i predsednica udruženja Aktiv NS  Jovana Tomić (30) kaže da joj je situacija '99. donela red straha, red tuge i red sreće, ali da je tada bar znala odakle dolazi opasnost.

"Tada sam imala samo deset godina i moje bezbrižno detinjstvo i igru prekidali su neki strašni zvuci. Mi deca nismo znali šta nas je snašlo. Igrali smo se, pevali, radovali najdužem raspustu tada. Iznosili smo slatkiše, u tom periodu išli smo u goste, dolazili su nam gosti. Sve se odvijalo normalno do uveče, do zvuka sirene, takozvane šizike. Danas, 21 godinu posle, opet sam u vanrednom stanju, skroz drugačijem. Tada sam znala odakle mi dolazi opasnost, danas ne", kaže Jovana.

Ona dodaje da joj u današnjoj situaciji najviše nedostaje druženje.

"Iako radim, iako mi je posao takav da pomažem ostalima, nedostaje mi moje svakodnevno društvo koje je u kući, odlaženje u goste, dolaženje kod mene na kafu. Sada brinem o roditeljima, starijim komšijama, starijim ljudima koji su te '99 brinuli o meni", ističe ona.

Foto: Pixabay

Prema važećim propisima, vanredno stanje može se proglasiti i u slučaju teških katastrofa i drugih opasnosti za živote građana, što je upravo zadesilo Srbiju, ali i ceo svet. Međutim, ne gledaju svi na ovu situaciju kao na katastrofu. Neki su je našli i veoma korisnom. Aktivista Davor Halilović (33) kaže da mu je ovaj višak vremena dobro došao i da u njemu uživa.

"Ovo je moje četvrto vanredno stanje, s tim što sam tokom prethodna tri bio dete i nisam bio svestan šta vanredno stanje nosi sa sobom. Moram priznati da ga podnosim jako dobro, ako uzmemo u obzir ograničenja. Jeste bilo frustrirajuće, ali sam posle nekog vremena prihvatio da se ponekad dešava i ono na šta ne mogu da utičem i ono što mi se ne dopada. Ovu krizu sam počeo da posmatram kao priliku. Posvetio sam se stvarima koje sam zapostavljao, jačanju sebe i svom ličnom razvoju. Sve ovo mi prija i na neki način uživam. I ne osećam krivicu zbog toga", kaže Davor.

On dodaje da mu nedostaju sloboda i osećaj da može da izađe kada god hoće,

"Da ne moram da pravim spisak za kupovinu pre nego što uđem u prodavnicu da bih uštedeo vreme, da ne moram da stojim u redu. I nedostaje mi posao, ali to tek sada shvatam", ističe Davor.

Novinarka Marija Belić Bibin je vanredno stanje u vreme bombardovanja i atentata provela kao aktivna novinarka. Sada u ovom vanrednom stanju, kako ona kaže, bavi se online školom, zbog svoje dece, ali i pokretanjem podkasta baš na temu karantina. Ona kaže da je suštinska razlika u slobodi kretanja koja sada ne postoji.

"Ni tada, ni sada nisam bila previše uplašena. Ono što me opterećuje u ovom vanrednom stanju je činjenica da se suočavamo sa nečim nevidljivim. Čini mi se, sa aspekta novinarstva, da je sada mnogo teže. Na prvom mestu je svakodnevna borba sa lažnim vestima i jako mnogo vremena trošim da proverim informacije koje dođu do mene, da li su lažne ili istinite. A mnogo informacija dobijamo na dnevnom nivou. Ono što izdvaja ovo vanredno stanje je činjenica da je ceo svet u nekoj vrsti vanrednog stanja, sa ili bez zabrane kretanja. To u potpunosti menja svaku perspektivu posmatranja ove situacije u kojoj se trenutno nalazimo", kaže Marija.

Ona dodaje da joj nedostaje druženje sa ljudima i sloboda kretanja, ali i da ovo vreme koristi da se čuje sa prijateljima sa kojima deli zabrinutost oko pandemije.

"Mislim da posle ovoga svega ništa neće biti isto, ali kao večni optimista, želim da verujem da promene koje će nam se desiti, i nama i celom svetu, donose ipak nešto pozitivno", ističe ona.

Ilustracija: Oradio

Student engleskog jezika i književnosti Mihajlo Matković (21) kaže da je u toku karantina kroz kreativan rad i stavralaštvo upoznao sebe i učvrstio odnose sa drugima.

"Uživam u prirodi i ponovo otkrivam umeće čitanja i šta zapravo čitanje knjiga donosi. Izgubio sam tu naviku i sada nekako koristim ovo vreme za to. Takođe i pišem, posvećujem se tome, jer to i jeste moj poziv, ali sam imao neke blokade. Situacija me na plaši kao druge, mislim na prijatelje i porodicu, ne paranoišem, jer poštujem mere i zbog sebe i zbog drugih. Ovo vidim kao super priliku koju ću da iskoristim za povezivanje sa samim sobom, sa nekim svojim bićem, ali i sa drugim ljudima", kaže Mihajlo.

U moru loših vesti koje svakodnevno dobijamo i slušamo, postoji i nešto dobro što je ova pandemija, po mišljenju diplomiranog novinara Radovana Ciganovića (25) donela. A to je predah za ljude i prirodu.

"Uprkos ovoj tragičnoj i teškoj situaciji u kojoj se gubi ogroman broj života, možda jedina dobra strana svega ovoga jeste to što smo kao društvo usporili, jer smo počeli da živimo na jednom svakodnevno brzom nivou. Činjenica je da ovaj predah prija i prirodi. Mislim da će to što smo osuđeni na neviđanje ljudi i što smo ograničeni sa socijalnom interakcijom znatno ojačati i neke porodične odnose i prijateljstva. Neki međuljudski odnosi će izaći mnogo jači nego ranije", kaže Radovan.

Što se tiče aktivnosti kojima će se baviti kada se završi karantin, Radovan kaže da mu ništa posebno ne nedostaje.

"Vidim da mnogi komentarišu kako će svašta da urade. Ja ću se ponašati potpuno normalno, kao i pre ovoga. Mislim da na mene ovo nije preterano uticalo, ni psihološki, ni na način života. Ovo je predah koji sam prihvatio kakav jeste. Ne padam u neku krizu za određenim radnjama ili aktivnostima", kaže Radovan.

I dok neki jedva čekaju da izađu napolje i imaju ceo spisak stvari koje će da urade, drugi će nastaviti tamo ge su stali i pre karantina, bez nekih posebnih i dodatnih aktivnosti. Vanredno stanje drugačije deluje na različita društva i pojedince, bez obzira na to šta ih je pokrenulo. Nekima nedostaje sve, a nekima ništa posebno. Što se tiče ovakvih stanja i toga kakvi smo nakon njih, OK je i da nas izvedu iz reda, da nas uvedu i red, a OK je i da ne promene ništa.

Više o ovoj temi poslušajte u našoj emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim?"

J.Božić