Društvo / Obrazovanje
Problem seksualnog uznemiravanja konačno prepoznat na univerzitetima
Tokom protekle nedelje na društvenim mrežama su se pojavile ispovesti studentkinja Arhitektonskog fakulteta iz Beograda, koje su, kako navode, bile izložene seksualnom uznemiravanju. Ova priča je ponovo nametnula pitanje na koji način se borimo protiv ovih problema.
Foto: Pixabay
Društvenim mrežama šire se ispovesti anonimnih studentkinja beogradskog Arhitektonskog fakulteta koje opisuju situacije seksualnog uznemiravanja. One navode da su bile izložene nepristojnim i neprimerenim komentarima, fizičkim dodirima i gestovima jednog profesora, zbog čega su se, kako ističu, osećale nelagodno.
OBRATI PAŽNJU
Ovo nije prvi put da se u javnosti pokreće pitanje seksualnog uznemiravanja u akademskim krugovima. Činjenica da su se ove ispovesti pojavile na mrežama, pokazuje da žrtve nasilja najčešće ne znaju kome treba da se obrate za pomoć, što je pokazalo i nedavno istraživanje o percepciji ovog problema, koje je sprovedeno među više od hiljadu studenata na Univerzitetu u Novom Sadu.
„Najveći broj studenata zapravo neće nikome reći šta se desilo. Oni koji to učine, najčešće se poveravaju bliskim osobama i članovima porodice. Retki ispitanici su rekli da su promenili fakultet ili napustili studije nakon ovakvih iskustava. Veoma mali procenat kaže da je slučaj prijavio odgovornoj osobi na fakultetu, dok se insitucijama van fakulteta niko nije obraćao“, rekla je na predstavljanju rezultata istraživanja docentkinja Bojana Bodroža.
Predstavljanje rezultata istraživanja ""Bezbednost i poverenje za sve: percepcija problema seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja"
Kao najčešće oblike seksualnog uznemiravanja ispitanici su navodili verbalno i neverbalno uznemiravanje ali i ucenjivanje. Kako navodi doktorka Ivana Milovanović, ovaj problem latentno prožima svakodnevni život.
„Ispitanici tačno lociraju momenat kada to počinje da se dešava a to je peti razred osnovne škole. Oni to potkrepljuju brojnim primerima iz prethodnih faza školovanja. Reč je o društvenom fenomenu koji prožima ceo život, ne samo u akademskom kontekstu“, objašnjava Milovanović.
Čini se da akademska zajednica, ipak, nema uspostavljenu strategiju za rešavanje ovog problema. U navedeno istraživanje su bili uključeni samo Filozofski fakultet i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, što su samo dva od ukupno 14 fakulteta koji čine Novosadski univerzitet.
Samo dva od 14 fakulteta Univeriteta su bili deo istraživanja
„Vrlo je rečita tišina i odsustvo nekih fakulteta. Sigurna sam da su ovi rezutati ogledalo i drugih institucija, ali neko treba prvi da počne. Nekoliko meseci nakon što smo uveli pravilnik koji se bavi ovom temom Beogradski univerzitet je uvojio krovni dokument, što je i bio jedan od naših ciljeva, da inspirišemo druge“, kaže dekanica Filozofskog fakulteta Ivana Živančević Sekeruš.
Kao put ka rešavanju ovih problema učesnici istraživanja vide uvođenje različitih edukativnih i preventivnih mehanizama. Preporučuje se i uvođenje vršnjačkih savetnika koji bi sa studentima razgovarali o ovoj temi ali i formiranje timova za podršku žrtvama. Za sve je ipak ključno poverenje koje treba da postoji između žrtava i onih koji treba da im pomognu u najtežim trenucima, a koje do sada, čini se, nije izgrađeno.
M. L.
