Društvo
Na koje vrednosti treba da nas podseća Dan pobede?
Deveti maj se širom sveta obeležava kao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Nakon šest godina ratnih sukoba, koji su zahvatili 61 državu, na taj dan 1945. u predgrađu Berlina feldmaršal Vilhelm Kajtel je potpisao bezuslovnu kapitulaciju nacističke Nemačke i taj način stavio tačku na najkrvaviji rat u modernoj istoriji. Pet godina kasnije, 1950. godine na isti dan, Robert Šuman objavljuje Deklaraciju koja je postavila temelje današnje Evropske unije.
Ilustracija: Pixabay
Puno istorije je vezano za ovaj datum, ali je pitanje koliko su mladi upoznati s njom i koliko im je ona bitna?
"Preci su mi ranjavani u mnogim antifašističkim borbama i to je, prosto, jedna od svetlijih stana naše prošlosti. Danas je to prilično skrajnuto, kao što vidimo Ritam Evrope se obeležava na periferiji, a ne u centru, što pokazuje odnos današnjeg društva prema antifašizmu.“
"Mislim da je mladima antifašizam možda i previše bitan, ali na pogrešan način. Imamo toliko antifašista i komunista koji se bore za to da budemo svi jednaki, a ne vode računa o onome što bi trebalo, a to su radnička prava.“
"Uglavnom svi odrastu bez fašizma, tako da i ne znaju šta on znači u pravom smislu. Milsim da nisu svi svesni ni koliko je on zastupljen u našem društvu."
OBRATI PAŽNJU
Sve češće se postavlja pitanje o tome da li smo se, kao društvo, udaljili od antifašističkih vrednosti na koje nas deveti maj podseća. Sociolog Miloš Perović kaže da uzroci za to leže u obrazovnim institucijama, odnosno školskom sistemu i da ne treba da nas čudi što se sećanje na antifašističku borbu ne čuva na način na koji bi trebalo.
"U toku moje osnovne škole se desila ogromna i krupna društvena promena - počeo je rat u bivšoj Jugoslaviji i u tom procesu je promenjen čitav društveni sistem i ekonomski odnosi na kojima je on počivao. Od sredine osamdesetih do kraja devedestih se odvijala jedna specifična kontrarevolucija i tom procesu je antifašističko nasleđe, kao konstruktivni element ideologije socijalizma, moralo biti radikalno odbačeno", kaže Perović.
U trenutku kada se u Evropi dešavaju ratovi, prave nove podele i otvaraju neke stare, bitno je da antifašizam bude naša svakodnevica, smatra mladi novinar Aleksandar Bugarin.
"U ovom modernom dobu nemamo fašizam protiv koga se direktno borimo kao u Drugom svetskom ratu, nego imamo njegove različite oblike - klerofašizam, različite oblike nacionalizma... To su borbe koje danas kao antifašisti treba da vodimo, što je u biti svake normalne osobe", kaže naš sagovornik.
Kroz protekle decenije svedočili smo pokušajima rehabilitacije raznih pokreta koji su delovali na prostoru naše zemlje tokom Drugog svetskog rata. Ovim pokretima se oklako daje epitet "antifašističkh" iako su u stvarnosti su bili na potpuno suprotnoj strani, objašnjava sociolog Miloš Perović.
"Neosporna istorijska činjenica je da je komunistički pokret bio presudan u slamanju fašizma. Sovjetski savez kao zemlja koja je podnela najvežu žrtvu tokom Drugog svetkog rata je bila komunistička zemlja, Jugoslavija je bila jedna od svega nekoliko zemlja u kojima se vodila ozbiljna antifašistička borba koju je izneo je komunistički pokret. Antifašizam je istorijski neodvojiv od komunizma, ali ljudi koji su antifašisti ne moraju nužno biti i komunisti", podseća naš sagovornik.
Na manifestacijama koje su povodom Dana pobede organizovane u našoj zemlji mogli smo da vidimo i vođu jedne klerofašističke organizacije čije je delovanje zabranjeno odlukom Ustavnog suda pre jedne decenije. Upravo je zato bitno da tačno znamo šta je antifašizam i koje vrednosti on baštini.
Ovom temom bavili smo se u poslednjem izdanju emisije Pop up:
M. L.
