...
TRENUTNO15:00 - 16:00Music Mix by Bea

Društvo

Evroskepticizam kod mladih: Slika i prilika današnjih medija i političkih narativa

04.05.2022.

Evropska unija (EU) je ovu, 2022. godinu, proglasila za Evropsku godinu mladih. Aktivnosti će podrazumevati i promovisanje učešća mladih u vođenju javnih politika, kampanje podizanja svesti o EU i slično. Postavlja se pitanje kako mladi u Srbiji vide EU i kakv odnos imaju prema Evropi, u političkom smislu. 

.

Foto: Canva.com

Poslednji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji (2021), koji od 2017. godine sprovodi Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) bavi se i stavovima mladih prema EU. Priču je dodatno pokrenuo i rat u Ukrajini, te odnosi Rusije i Evrope. Prema tom izveštaju, oko 20 odsto mladih ima pozitivan stav o EU, negativn stav ima oko 30 odsto, dok su ostali ispitanici neutralni. Kada posmatramo 2017. godinu (kada je prvi put rađeno istraživanje) vidi se pad u pozitivnim stavovima, ali takođe i rast u odnosu na 2020. godinu, Nešto više odsto mladih (39) je za ulazak Srbije u Evropsku Uniju. 

Programska menadžerka u KOMS-u Milica Borjanić kaže da je mnogo faktora koji utiču na razvijanje ideologija kod mladih, a između ostalih i politike koje se vode u zemlji. 

"Ne samo politike, već i narativ koji se stvara. Mladi svoje stavove kreiraju prema onome što čuju. To je dosta vidljivo upavo onda kada ih pitamo gde bi otišli da žive? Oni najčešće govore da su to države Zapadne Evrope, a onda kada pitamo Istok ili Zapad, tu su negde podjedanki odgovori. Nastavak svog života vide u državama Evrope. Takođe, jedan od najčešćih odgovora je da Srbija ne želi da se odrekne dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom i da zbog toga nije postala članica", kaže Milica.

milicaborjanic png

Milica Borjanić: foto: koms.rs

Mladi sa kojima smo razgovarali različitog su mišljenja po pitanju Evropske unije i Evrope. Dok neki misle da je to dobar put, drugi misle da to možda i nije najbolje rešenje, a mi izdvajamo neke od odgovora: 

Mislim da ideja evropske zajednice, ne nužno unije kakvu poznajemo danas, nije loša i da može biti korisna u smislu poboljšanja međunarodnog funkcionisanja i suživota, ali mislim da se ne sprovodi na baš najbolji način i da je to razlog zašto mladi imaju neku vrstu skepticizma. 

Pored nemerljivih vrednosti vladavine prava i demokratije kao nekih stubova EU, mislim da su standardi koji se tamo primenjuju na daleko višem nivou u odnosu na one koji se primenjuju u Srbiji. Kada to kažem, prvenstveno mislim na ono što se tiče neposrednog kvaliteta života građana: zdravstvo, obrazovanje, sociajlna pravda…

Mnogo ljudi je izgubilo poverenje u sve, pogotovo u neku priču o tome da će nas Evropa nekada možda primiti. Mislim da je to razlog zašto ima toliko evroskeptika danas. 

Psihološkinja i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Bojana Bodroža skreće pažnju na uticaj medija, interneta i okoline u stvaranju političkih stavova, vrednosti i ideologija. 

"Imamo fenomen u kome ljudi biraju unapred medijske sadržaje koji odgovaraju njihovim stavovima, a onda dolazimo i do uticaja korisnika jednih na druge, do uticaja vršnjaka koji postaje izuzetno važan. To nisu stavovi koji su bazirani na nekim čvrstim argumentima, na logici, ali taj uticaj neposredne okoline koju čini naša porodica i prijatelji je izuzetno važan. To je sredina koja kreira neke socijalne norme koje su za nas relevantnije. Nama je prilično važno da pripadamo grupama, da budemo uklopljeni u njih", ističe Bojana. 

Kada govorimo o fenomenu evroskepticizma, Bojana smatra da je to u potpunosti preslikana trenutna medijska i politička slika

"To postoji kod političkih elita i ona se vrlo preslikava i na mlade. U dvadesetim, mislim da postoji dosta nekog konformiranja. I proces te političke socijalizacije je još uvek snažan. Kada imate jednostranu medijsku sliku, gde se zagovara sistem koji je u jednom momentu prioritet, vi nemate mogućnost ili nemate puno mogućnosti da budete izloženi nekim drugačijim vrednostima i kritičkom stavu. Nemate kritički glas ni u skupštini vaše države, te se onda se ne može očekivati da mladi budu kritičkije nastrojeni. Kao što smo imali porast evropejstva nakon dvehiljadite, što je zapravo bila dominantna politička agenda tadašnjih političkih elita, tako sada imamo evroskepticizam, pošto je to agenda trenutnih političkih elita i svega onoga što oni promovišu u medijima. Nije odraz nekog velikog preispitivanja kod mladih, čak ni kod odraslih", naglašava Bojana. 

bojana bodroza inicijativa za mesne zajednice 1024x768 1 jpeg

Bojana Bodroža, foto: Inicijativa za mesne zajednice

Sociološkinja Nataša Ivaneža kaže da smo, što se tiče evroskepticizma, tim pitanjem okruženi još od osnovne škole, pa dalje kroz različite stavove o tome da je Srbija sama protiv svih, a posebno, kako ona kaže, protiv Zapada.

"U tom smislu se stvara određena vrsta animoziteta prema Evropi, koja od nas očekuje da zaboravimo ko smo i šta smo, da bismo im se prilagodili. Ali, u isto vreme postoji i činjenica da su svi evroskeptici dok ne dođe pitanje zaposlenja i studiranja, odnosno obrazovanja. Koliko god da je neko evroskeptik, velika je šansa da će na kraju da ode u Evropu da studira ili radi, a vrlo mali broj ljudi će otići, na primer, u Rusiju, koja nam je navodno bratska država. U tom smislu taj evroskepticizam je konfliktna pozicija, stav koji nije nužno održiv u svakim uslovima", kaže Nataša. 

Vrednosti, ideološka i politička opredeljenja i treba da budu raznovrsna, ali, kako naši sagovornici kažu, utemeljena na činjenicama, proverenim informacijama i transparentnim odlukama. Iako ne možemo, niti treba svi da budemo za ove ili one, dobro je sagledati stvatri iz više uglova, pre nego što postanemo skeptici prema bilo čemu.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
 
 
J. Božić
 

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Među evroskepticima veliki broj mladih

Evroskepticizam je očigledno prisutan kod mladih i sve više zabrinjava, a rezultati poslednjih istraživanja govore da skoro 50 odsto njih…

.

Upitnik o stavovima mladih o EU i pristupanju Srbije EU

Omladinski savez udruženja OPENS, Zapadnobalkanski Institut, SINHRO HUB, Somborski edukativni centar i Bečejsko udruženje mladih objavili su upitnik koji ispituje…

.

Električni automobili postaju ogroman problem

Električni automobili postaju ogroman problem u zemlji koja je bila među prvima na evropskom tlu kada su električna vozila u…

.

Evropska unija teži napretku u oblasti kvantne tehnologije

Evropska unija (EU) izrazila je cilj da bude predvodnik u napretku kvantne tehnologije, jer je jedanaest njenih članica potpisalo Evropsku…

.

EU postigla privremeni dogovor o upotrebi veštačke inteligencije

Zvaničnici Evropske unije postigli su privremeni dogovor o prvim sveobuhvatnim zakonima na svetu koji regulišu upotrebu veštačke inteligencije. Posle 36 sati…

.

Tri zemlje postigle dogovor o regulisanju veštačke inteligencije

Nemačka, Francuska i Italija postigle su dogovor o tome kako bi veštačka inteligencija trebalo da bude regulisana u budućnosti, navodi…

  • 13:45 Lampica
  • 14:00 Vaš DJ sat
  • 15:00 Music Mix by Bea
  • 16:00 Popodne na O radiju
  • 16:10 Pesma dana

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo