Fašizam – matrica koja se ponavlja

Svakog 9. maja svet obeležava Dan pobede nad fašizmom, u čast istog datuma iz 1945. kada je feldmaršal Vilhem Kajtel u Berlinu potpisao bezuslovnu kapitulaciju Nemačke. Nekoliko dana ranije, 2. maja, sovjetska zastava zavijorila se iznad razrušenog Rajhstaga u Berlinu, kada je nastala jedna od najpoznatijih fotografija u istoriji. Danas, sedam decenija nakon rata, deluje da je 9. maj jedini dan u godini kada je ceo svet na istoj strani. Ili samo deluje.

Stop migrantima, antivakcinaši, okupljanja poklonika Milana Nedića, šovinistički i fašistički grafiti po Novom Sadu, Beogradu, Srbiji, pretučeni novinari, Ratko Mladić kao srpski heroj, tradicionallisti i borci za prava životinja koje životinje uopšte ne zanimaju, stvaraju izuzetno fašističku atmosferu u istorijsko antifašističkoj državi. Danas je fašizam dobio drugo ime. Umiven je, marketinški upakovan i serviran generaciji mladih, kako je, uostalom, serviran i ranijim generacijama. Ipak, u osnovi i ove nove takozvane alt desnice, baš kao i one nekadašnje, samo je mržnja. Mržnja i nerazumevanje.

Nekoliko bitnih aspekata ilustruju podaci.

Demokratija je najbolji oblik vladavine, smatra 43 odsto ispitanih mladih, dok se 31 odsto ne slaže sa tom tvrdnjom. Više od polovine mladih smatra da je "Srbiji potreban jak vođa i lider kojeg će narod slediti", dok manje od petine podržava uspostavljanje Srbije kao monarhije. To su rezultati istraživanja o mladima koje je objavila Krovna organizacije mladih Srbije. Istovremeno, čak šest od deset mladih ne bi sebe umelo da pozicionira na skali levica-centar-desnica, dok među onima koji to umeju da učine postoji balans između levice i desnice.

Isto istraživanje, ali na drugu temu pokazalo je da tek 7,3 odsto ispitanika tvrdi da je potpuno zadovoljno obrazovnim programom u Srbiji, dok je svak peti ispitanik sasvim nezadovoljan.

Među zaposlenim ispitanicima, čak je 61 odsto onih koji navode kako ne rade na poziciji za koju su se školovali, a četvrtina smatra da na tržištu ne postoji potreba za njihovim zanimanjem. Čak dve trećine mladih planira da se iseli iz Srbije, a najčešća željena destinacija je zapadna Evropa (47 odsto).

Dosta zanimljivo, budući da istraživanje Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku kaže da 18 odsto mladih ljudi ima pozitivan stav prema EU, dok oko 60 odsto njih smatra da Srbija nikada neće postati članica Unije.

Obrazovanje, nezaposlenost, nemogućnost osnivanja porodice ili osamostaljenja, nemogućnost putovanja i generalno, svet kojim poslednjih godinu dana upravlja pandemija, stvaraju atmosferu nesigurnosti.

Bastion ljudskih prava pri radu sa mladima poslednjih decenija u Srbiji su nevladine organizacije. U Novom Sadu veliki broj omladinskih i organizacija za mlade okupljen je oko OPENS-a. Aleksandra Ilijin iz te organizacije kaže da postoje organizacije koje se bave tom temom, ali nisu usko fokusirane na mlade.

"Mladima, kao ciljnom grupom, slabo se bave organizacije, odnosno, uglavnom se radi sanacija kada se desi neki incident. Tada se, uglavnom organizacije koje se generalno bave ljudskim pravima, uključe u problem, zaboravljajući da se bave njegovim uzrokom", objašnjava Aleksandra, dodajući da mladi generalno umeju da prepoznaju problem, ali da ne znaju kako da odreaguju, te da je to aspekt kojim se treba posebno baviti.

Ovo protiv čega se i danas borimo samo je proizvod socijalizacije u društvu poremećenih vrednosti i načela, koje svoje građane sistematski podstiče na netrpeljivost, pa i nasilje prema slabijima, drugačijima i različitim od vladajuće matrice. Učestali incidenti, napadi na novinare i aktiviste, šovinistički grafiti na fasadama zgrada, svedoče o tome da je Novi Sad, prestonica kulture i grad tolerancije "samo mit koji nema gotovo nikakvo uporište u realnosti". To je nedavno za VOICE izjavio novosadski sociolog sa Filozofskog fakulteta, Miloš Perović.

"Time mislim da se zapravo u Novom Sadu već decenijama radi na sistematskom zatiranju autentične samonikle urbane subkulture i kulture koja se razvijala van tokova koji su državno sponzorisani ili koji su pod okriljem institucija. U tom smislu danas nemamo Kinesku četvrt, nemamo Tribinu mladih, nemamo Žutu kuću i ostale urbane projekte", objašnjava profesor Perović.

Pomenuti projekti su upravo u svojoj osnovi imali borbu protiv fašizma, ali kroz edukaciju mladih.

"Fašizam je prisutan u svim društvima sveta, u manjoj ili većoj meri. On je izraz protivrečnosti kapitalističkog društva, posebno kada se ono nalazi u krizi. U tom smislu, potrebno je neprestano edukovati mlade i onemogućavati one razloge koje dovode do buđenja fašizma. Oni su, po mom sudu, pre svega ekonomski. Dakle, u kriznim periodima, kada se određeni slojevi većinske populacije nalaze u teškim materijalnim uslovima, zapravo se traže krivci u onim slojevima koji nemaju nikakvu odgovornost za to stanje. To su uglavnom najslabije i najranjivije grupe u društvu, poput migranata ili nacionalnih, rasnih i etičkih manjina, na koje se svaljuje odgovornost za krizu u kojoj se najveći deo društva nalazi", dodaje Perović.

Na edukaciji trenutno radi Balkan idea Novi Sad, omladinska organizacija koja stoji iza projekta "Živa biblioteka" tokom koje se mladi direktno susreću sa pričama manjinskih grupa, kaže ispred te organizacije Sonja Hudak.

"Mladi mogu da razumeju tematiku ljudskih prava kada im približimo to na pravi način. Poznaju donekle i pojam fašizam, međutim, mislim da treba još da se edukuju. Treba da se govori o toj temi, ali ne samo o njenim posledicama. Treba izbeći negativan pristup i govoriti o tome sa pozitivne strane. Opremiti mlade alatima – kako da prepoznaju fašizam, kako da mu se suprotstave. Na tome treba raditi konstantno", objašnjava Sonja.

Sličnog mišljenja je i profesor Perović. Ipak, kaže da kod nas institucije obrazovnog sistema koje bi trebalo da rade taj posao i same počivaju na nacionalističkoj ideologiji.

"Naša država, zapravo od kraja 80-tih godina i početka ratova u bivšoj Jugoslaviji, baštini jednu ekstremno desničarsku ideologiju i ne može se očekivati od takve države da promoviše nešto što je suprotno njenom ideološkom utemeljenju. To je, po mom sudu, osnovni problem. Mi konstatno ovde imamo reprodukovanje jedne matrice koja je desničarska i vrlo bliska fašizmu i toj ideologiji. Danas imamo generacije mladih koji ne znaju ko je bio Dimitrije Ljotić, Milan Nedić, Draža Mihajlović. Oni te ljude smatraju herojima svoje nacije, a ne kolaboracionistima u Drugom svetskom ratu i izdajnicima. To možemo videti kod svih tih omladinskih desničarskih organizacija koje slave takve ličnosti", kaže Perović.

Mladi su po prirodi buntovni i u fašizmu vide jednu vrstu otpora društvu. Problem je u tome, ističu naši sagovornici, što u tom slučaju ne rade ništa što se razlikuje od vladajuće nacionalističke matrice. Problem u tome što se takvi stavovi usvajaju tokom procesa socijalizacije i u okviru obrazovanja koje poslednjih godina ispunjeno istorijskim revizionizmom.

U tom smislu, ako je istorija učiteljica života, pitanje je kakve se to generacije danas odgajaju na Balkanu i zašto se od njih skriva istina.

Ako i ti imaš pritužbe na fašizam, celu emisiju poslušaj u podcastu.

I. Miloradov