Samo u prvom trenutku osećaj je divan

U vreme kada velikoj većini ljudi u našoj zemlji nije dozvoljeno kretanje van sopstvenih kuća i stanova, postoje ljudi koji svakodnevno rade svoj posao, bilo da su u pitanju doktori, policajci, druge hitne ili komunalne službe. Šta u to vreme rade umetnici? Neki, poput fotografkinje Snežane Krstić, pokušavaju da zabeleže trenutak i sačuvaju sećanje na vreme za koje se nadamo da neće dugo potrajati. Zamrznuti kadrovi jednog grada podsetiće nas na to kroz šta smo sve u životu prošli.

"Ideja da se naprave noćne fotke Beograda je deo zadatka koji sam dobila od mog urednika, pa sam celu situaciju i dozvolu za kretanje koju posedujem iskoristila da napravim fotografije koje će sve nas podsećati na ovo vreme", ispričala nam je Snežana na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.

Kako izgleda Beograd bez ljudi?

U prvom trenutku osećaj je divan. Konačno se nađete sami, bez igde ikoga, a kako inače živim u centru Beograda stalno je gužva, pa ovako nešto nikad nisam doživela. Dobila sam mogućnost da sagledam grad iz neke druge perspektive. Međutim, to je samo u prvih par trenutaka. Ubrzo kreće sasvim drugi osećaj, nelagodnost, samoća i shvatite da je vanredna situacija, a da je sav taj mir u stvari jedan prividan osećaj.

Smireno, sigurno, napeto, strašno, kako bi opisala stanje pustog grada?

Mislim da bih opšte osećanje opisala kao smireno, s obzirom na to da  za to vreme ja ipak radim. Meni je to posao i mislim da svako ko radi svoj posao treba da bude smiren i koncentrisan na to što radi, bez obzira na okolnosti.

Pretpostavljam da si neke kadrove Beograda uvek želela da ufotkaš, a da to zbog gužve nisi mogla. Koliko ova situacija nudi mogućnosti?

Svakodnevni život, u normalnim okolnostima, tera vas da hodate brzo, ne gledate oko sebe, nikad ne gledate gore prema fasadama i krovovima, nekome smetate ili vam nešto smeta. Inače nisam rodom iz Beograda, ovde živim poslednjih 15 godina, ali tek sada, u ovoj situaciji, počinjem da primećujem neke stvari na koje do sada nisam obraćala pažnju.

Kako se krećeš u vreme zabrane, kakva ti je dozvola potrebna?

Imam dozvolu za kretanje koja je vremenski neograničina, praktično mogu celu noć da provedem napolju. Dozvolu za rad u vreme ograničenog kretanja izdaje vlada i omogućava mi da nesmetano radim svoj posao.

Kako se policija odnosi prema tebi? Imaš li nekih problema, bilo od službi ili običnih građana?

Nisam imala problema ni sa policijom, ni sa građanima. Policajci me legitimišu, provere dozvolu i kada vide da je sve u redu, idu svojim poslom, a ja svojim. Mogu da kažem da su uvek bili prijatni i normalno se ponašali.

Prethodni radovi su ti uglavnom bili posvećeni koncertima i noćnim dešavanjimaa. Šta od opreme koristiš? Kakva je razlika?

Imam foto aparat Nikon D750, tri objektiva i sve što radim je u pokretu. Iako bi za noć naravno bio poželjan stativ, ja ga ne koristim. Potrebno da se dosta krećem i želim da dobijem što više fotki za noć, pa bi me bilo kakav stativ samo usporavao i opterećivao. A razlika? Pa ogromna je (smeh). Koncerti su svakako zabavniji.

Koji su koncerti i događaji bili značajni za tvoju karijeru?

Koncerte sam počela da fotografišem na Exitu i svakako mi je je upravo Exit ostao kao jedan od najlepših festivala, uz neponovljivu atmosferu. Možda se upravo ta prva godina Exita razlikovala, jer smo tada svi bili željni koncerata, a do tada smo putovali po inostranstvo kako bismo gledali i slušali omiljene bendove. Onda smo konačno dočekali momenat da ih vidimo u svom gradu i doživimo njihovu svirku. Meni i male, klupske svirke mogu da budu zanimljive i jednako dobre. I kao slušaocu, ali i kao fotografu.

Pretpostavljam da se događa da odeš na koncert muzike koja ti ne prija, pa samo odradiš posao. A kako je sa koncertima koje lično voliš? Šta prevagne, posao ili zadovoljstvo, kadar ili trenutni užitak?

Kod mene se to desilo jedino na koncertu Nika Kejva (smeh). Ni sama ne mogu da procenim šta je prevladalo, jer zaista mnogo volim njegovu muziku i ne mogu ni da se setim šta mi je bilo na prvom mestu. U svakom slučaju, uspela sam da ispratim i ceo koncert, ali i da napravim nekoliko odličnih fotki.

Tvoje fotke su ušle u uži izbor na konkursu sa koga će najbolja fotografija biti uručena Kejvu na predstojećem koncertu u Beogradu. O čemu se radi?

Galerija OЗONE je pokrenula zanimljivu inicijativu da se napravi izložba fotografija sa prethodnog koncerta Nika Kejva u Beogradu, da se najbolja fotka izradi i pokloni direktno Kejvu, a da autor pobedničke fotografije dobije i specjalnu propusnicu za njegov koncert koji je bio najavljen za ovu godinu. Naravno, zbog cele situacije neće biti koncerta, a pomereno je i otvaranje izložbe.

Možeš li nam ispričati kakav je projekat "Beogradski mesec fotografije", u kome takođe učestvuješ?

To je festival fotografije koji je trebalo ove godine da bude održan po peti put, međutim, naravno, odložen je zbog poznatog razloga. "Belgrade photo month" je napravljen po uzoru na slične svetke festivale i praktično ga ima svaki veći grad. Traje mesec dana, ogranizuju se razne izložbe u galerijama po gradu, predavanja, radionice i to je prilika da se naši fotografi sretnu sa kolegama iz inostranstva, ali i da svoj rad predstave i van granica. Zanimljivo je, takođe, da je taj projekat pokrenuo jedan Španac koji živi u Beogradu.

Ko može da se uključi?

Bukvalno svi mogu da učestvuju, naravno, svi koje zanima fotografija i bave se njom profesionalno ili amaterski. Nije takmičarskog karaktera, mi iz organizacije odaberemo učesnike, a tokom trajanja festivala napravimo oko 50 različitih izložbi. Kako sve ovo radi neprofitabilna ogranizacija, imamo razne sponzore i donatore i uspevamo da napravimo saradnju, kako sa ambasadama raznih zemalja, tako i sa ministarstvom i privatnim sponozorima. Upravo zbog toga imamo priliku da dovedemo razne zanimljive goste iz inostranstva, a cilj nam je da promovišemo fotografiju u Srbiji i srpske fotografe napolju, jer nakon završetka festivala šaljemo naše izložbe u inostranstvo, na slične festivale.

Gde ćemo tvoje radove moći da vidimo u narednom periodu?

Iskreno, trenutno ne razmišljam mnogo o tome. Mislim da prvo treba da prevaziđemo ovu situaciju, pa ćemo videti. Uskoro ćemo u okviru Beogradskog festivala fotografije pokrenuti konkurs čija će tema biti upravo gradovi u doba korone. Sve kolege, fotoreporteri, moći će da predstave svoje radove, bez obzira na to da li su u pitanju fotografije pustog grada ili su ih napravili preko dana, sa ljudima.

Nakon povratka žvota u normalu, čime ćes se baviti? Koncerti ili gradovi bez ljudi, dinamika ili statika?

Za sad ću se baviti ovim što situacija nalaže. Noć, grad bez ljudi, komunalne službe i policija tokom zabrane kretanja. Kad se završi čekam nove koncerte, to će svakako biti moj izbor.

Snežanino gostovanje u Dnevnoj sobi Oradija poslušajte ovde:

Jovan Marjanović

Foto: RAS Snežana Krstić