Ništa nije inspirativnije od života

"Kralj Čačka je književnost, teatar. Neko ko je dragocen za ljude, kakvih još uvek ima, koji ne žive od zbilje, nego od onoga što je u knjigama, kazališnim predstavama, pjesmama i filmovima", napisao je jednom poznati novinar i književnik Miljenko Jergović. Zato i ne čudi što će upravo Kralj Čačka, u subotu od 22.30, biti deo ovogodišnjeg programa manifestacije "Booktown" koja se održava u sklopu "Kaleidoskopa kulture" Fondacije EPK 2021. 

"Taj tekst je izašao kada je objavljen album 'Spusti svetlost na put' i time je osvetlio ono što radim, na čemu sam mu duboko zahvalan. Kralj Čačka je pre svega kantautor, renesansni čovek u pokušaju, kao i kralj blata u pokušaju", kaže za Oradio Nenad Marić, aka Kralj Čačka.

Jednom si rekao da je muzika, s jedne strane, lek koji ti pomaže, a sa druge strane nešto što ti služi kao instrument da se izraziš. Koliko je tvoja muzika lek i za one koji te slušaju i prate?

Pojedincima sigurno jeste, čak imam i dokaz za to. Pišu mi ljudi, javljaju se sa svih strana, ali to se vidi i na njihovim licima, nakon koncerta. Tako nešto može da nam da moć muzike, moć umetnosti, moć literature i moć filma.

Koja je tvoja "Zemlja snova", koji su tvoji neostvareni snovi?

Uh, pa ima ih dosta. Mislim da je to najviše vezano za neke trenutno nesnimljene ili nenapisane pesme, uz, naravno, još mnogo stvari. Zemlja snova jeste neka vrsta ideala, ali ne utopije. Za mene je to ideal koji je moguć.

Siguran sam da si imao svoje uzore još iz vremena dok si bio u Čačku, pa sve do danas?

Bilo ih je dosta, ima ih i danas. Ne znam da li bih mogao da odredim nekog specifično, ali zajedničko im je to da su to ljudi čiji me život i čija me dela inspirišu u ovom što radim i kako živim, a od kojih se može dosta naučiti.

Iza tebe su tri albuma, zbirke poezije, slikarske izložbe, muzike za film i još mnogo toga. Kroz koju umetnost se najbolje izražavaš?

Mislim da je to kantautorski rad. To je nešto što me najviše zanima i provocira, samim tim i ispunjava, ali mi nije stran ni rad na primenjenoj muzici. Mada sam tu uglavnom koautor sa svojim bratom Markom Marićem, sa kojim sam i radio na ta dva fimska ostvarenja.

Diplomirao si na FLU u Beogradu. Kada pronalaziš vreme za slikanje i šta te pokreće kada je likovna umetnost u pitanju?

Uglavnom u pauzama između koncerata ili nekih obaveza koje su vezane za muziku stignem nešto da nacrtam ili naslikam. Inspiracija je sam život. Ništa nije inspirativnije od života.

Kada neko želi da opiše tvoj rad, uglavnom kaže da ima korene u Bobu Dilanu ili Tomu Vejtsu. Kako ti gledaš na to poređenje?

Svakako da najviše ima mene, a poređenja verovatno proističu iz toga što su se stilski i Bob Dilan i Tom Vejts baštinili i oslaljali na istu tradiciju. Jednostavno je nemoguće da se te tačke ne dodirnu. Na njih gledam kao na učitelje od kojih se može mnogo naučiti i kojima sam duboko zahvalan. Nisu oni jedini, tu je čitava plejada širom sveta, pa i kod nas, od kojih i dalje učim.

Kako gledaš na čitav projekat "Novi Sad Evropska prestonica kulture"?

Jako je lepo to što se dešava u Novm Sadu, ali ne znam koliko će to imati odjeka na odnos prema kulturi i uopšte, u ovom društvu. Bilo bi lepo da ima uticaja i da se taj reflektor prema kulturi još više usmeri. Volim Novi Sad, ali ga još uvek ne poznajem dobro, tako nemam realnu sliku. Do toga se ipak dolazi kada se ostane duže na jednom mestu i onda se vide i dobre i loše stvari.

Jovan Vanja Marjanović