Društvo / Intervju
Ljudi su sve više otvoreni za domaće pisce epske fantastike
Tatjana Popov prva je književnica koja piše epsku fantastiku u Vojvodini. Odrasla je i živi u Mokrinu, a publici se predstavila 2019. godine knjigom "Afanasi: Večni san". Od malena joj je hobi bio da stvara nove likove u starim vekovima. Ljubav prema prošlim vremenima pokazuje i kroz dizajniranje i šivenje sopstvene odeće. Pored toga, veliki je ljubitelj streličarstva.
Svedoci smo da je epska fantastika popularna i u svetu i kod nas. Koliko Srbija ima sluha za taj žanr kada su domaći autori u pitanju?
Sve više ima sluha za to. Naravno da su još uvek na prvom mestu strani pisci. Na domaće se malo gleda sa nekom dozom skeptike, ali to se menja polako. Ljudi su sve više otvoreni za domaće pisce, naročito zato što imamo malo drugačiji pogled na fantastiku. Razlikuju se i naša istorija i mitologija i čitavo ovo podneblje. Sporo napredujemo, ali u dobrom pravcu, rekla bih.
OBRATI PAŽNJU
Prvi si u tom žanru u Vojvodini. Zbog čega si se opredelila za epsku fantastiku?
To vuče koren od mog rođenja. Jednom prilikom sam rekla da je za sve kriv crtać Hi-Men. Vitlala sam mačem i bila fascinirana vitezovima, kasnije i samim vojnicima. Onda je na red došla naša istorija. Sve je to nekako povezano i sa mitologijom, sa zmajevitim ratnicima, vitezovima... I tako, sve se nekako nadovezivalo, sve više sam postajala zainteresovana. Kada sam počela da istražujem, shvatila sam koliko o tome ne znamo i to je, nekako, žalosno. Htela sam da dam svoj doprinos. I danas, eto, treniram streličarstvo. To je nešto u DNK, ne znam kako bih drugačije objasnila. Nekako od samog rođenja me privlače te stvari i godinama se to samo nadovezivalo.
Nekako u svetu, pa i kod nas, preovlađuju grčka i rimska, sve više i nordijska mitologija. Ti si u knjizi "Afanasi" koristila staroslovensku. Šta je posebno kod nje?
Posebno je, na prvom mestu, to što se malo zna o njoj. Da li slučajno ili namerno, to je sve sakriveno od nas i zaista jako malo o tome znamo. U školama učimo grčku mitologiju na više stranica nego slovensku. Što je još zanimljivije, mislim da i dan-danas postoje običaji koji vuku korenje iz naše stare vere. U samom Pravoslavlju, počev od slava, uzrečica, običaja, sve je nekako na tome zasnovano, a ne znamo gde je koren. To je na prvom mestu onoga što je fascinantno. I danas živi to nešto, naše, staro hiljadu godina, a ne znamo ništa o tome.
OBRATI PAŽNJU
Mokrin je nekad imao Miku Antića i Rašu Popova, a sada može da se pohvali Tatjanom Popov. Kako je tvoje mesto prihvatilo to što pišeš epsku fantastiku?
Prihvatili su, kao i većina ljudi u Srbiji. Na prvom mestu - žensko, pa piše epsku fantastiku. Imala sam nekako utisak da su u prvi mah to prihvatili s rezervom. Bila su pitanja a što baš to, zašto ne pišeš neke ljubiće, kako ih nazivaju. Zašto epska fantastika, zašto ratovi, bitke, zašto sve to? Posle nekog vremena je to prestalo i postalo je, da kažem, normalno. Ja u svom mestu i važim za nekog "frika", oduvek. Počev od mog stajlinga, pa na dalje. Tako da neke ljude to nije ni čudilo. Bile su reakcije naravno da će ona nešto tako pisati, ne čudi nas, dok su drugi bili, kao, ajde mi prvo tebe da ispitamo, kako je to, šta, pa ćemo onda možda pročitati. Tako sve nekako sa velikim oprezom, ali sad je postalo normalno.
Treba da izađe i nastavak "Afanasa", šta publika može da očekuje?
Dosta toga. Zato što su sami likovi evoluirali, odrasli. Postaju dosta drugačiji. Drugačije razmišljaju, drugačije reaguju na stvari. Kako sam naslov knjige kaže, "Večni san", bilo je i više nego očigledno da neće biti večan. Bude se u nekom sasvim novom dobu, neprilagođeni su, nesnađeni. Drugačiji ratovi ih čekaju, mnogo posledica iz prvog dela, šta su rekli, šta su uradili... To se ne zaboravlja u tim svetovima. Pred kraj sam samog rukopisa i mogu reći da ih čeka mnogo haosa, više akcija, više problema. Biće turbulentno.
U jednom razgovoru si rekla da radiš na još jednom romanu, koji nema veze sa epskom fantastikom. O čemu se tu radi?
U pitanju je akcioni triler. Sada, kad uporedim ta dva rukopisa i ne razlikuju se mnogo, sem tih elemenata epske fantastike. Dešava se u današnjem dobu. Nekako sam imala želju da se oprobam i u tome, videću koliko sam dobra. Koliko će to proći, koliko su ljudi zainteresovani za tako nešto. Sve u svemu to je još uvek eksperimentalno.
Razgovor sa Tatjanom možete poslušati u novom izdanju emisije Pop up:
S. Rudakijević
Foto: privatna arhiva
