Moramo se posvetiti onome što volimo i izdvojiti vreme za to

Slaviša Savić (28) mladi je pesnik iz Bosne i Hercegovine. Izdao je tri zbirke poezije, od kojih najnovija nosi naziv "Mozgoverzum". Piše na srpskom, ruskom i engleskom jeziku. Bavi se i prevođenjem, pisanjem tekstova za muzičke kompozicije, a za sebe kaže da je svetski putnik. Svoj stvaralački rad je nastavio u Americi, na Havajima, gde trenutno živi.

Napustio si studije u BiH pred sam kraj i preselio si se u Ameriku. Zašto si odlučio da život i karijeru nastaviš u toj zemlji?

Još od detinjstva su me privlačila putovanja. Voleo sam da istražujem svet i 2018. godine sam došao u Ameriku. Video sam kako ovde stvari funkcionišu, koliko je drugačije. Slobodnije se živi i može više da se zaradi, a nama piscima je uvek problem to što moramo da razmišljamo i o egzistenciji. To nekada sputava naše stvaralaštvo. Ovde mogu da radim nekoliko meseci, a onda nekoliko meseci da uživam, putujem, razmišljam, da pišem i stvaram. Na početku mi je bilo žao što sam napustio fakultet, ali sada ne. Kao mali sam maštao da budem pisac i živim na Havajima, a evo sada svoj san i ostvarujem.

Može li Amerika da ispuni mladalačka očekivanja?

Mislim da je to ipak do nas. Zavisi šta hoćeš i koji su ti ciljevi. Ako postaneš rob kapitalizma, Amerika može biti veoma opasna. Možeš da uništiš i psihičko i fizičko zdravlje. Novac te vuče, a iako su to samo brojke, one nemaju kraja. Ljudi se ovde zarobe u te brojke i ne dozvoljavaju sebi da žive. To se meni desilo jedne godine, ali sam rešio da moram dozirati stvari. Balans je najvažniji u životu. Ja sam izabrao to što se meni sviđa, tako da mogu i da radim i da se bavim onim što volim. Sve je do percepcije, do toga koliko možeš da prihvatiš i obuhvatiš.

LJUDI SU U ILUZIJI DA JE PISANJE LAK POSAO

STIHOM OD TAME DO SVETLOSTI

Poslednja knjiga koju si izdao nosi naziv "Mozgoverzum". Šta je u tvom univerzumu najvažnije za mlade danas?

Za mladu osobu je najvažnije da bude svesna, da živi i ceni život. Kao što kaže Solomon u knjizi Propovednik: Sve je taština, ostaje jedino da radiš ono što voliš. Mislim da je to glavna poruka, prosto ostalo nije važno. Moramo se posvetiti onome što volimo i izdvojiti vreme za to.

Spajaš umetnost sa tehnologijom i digitalijom. Pesme su ti na YouTube-u, aktivan si na Instagramu, praviš fotke i video klipove. Imaju li tradicionalni oblici umetnosti budućnost bez tehnologije?

Koristim društvene mreže da nadgledam društvo u kome se nalazimo, što je samo jedna od mogućnosti. Mislim da se svet menja, dolazi do tehnološke evolucije. Naše zemlje su dosta siromašnije. Ovde (Amerika) ljudi žive u tim digitalnim svetovima i neverovatno je šta se sve tu dešava. Evo, naučnici kažu da ćemo uskoro moći da razgovaramo sa hologramom Ajnštajna. Sve se menja, mislim da uskoro neće biti potrebe za izdavačima, moći ćemo sami da izdajemo knjige, što je prednost za pisce. Ja se radujem novom vremenu, koji samo treba kritički sagledati, sa zdravom pameću.

KNJIŽEVNOST TREBA DA IMITIRA STVARNOST, NE DA JE KOPIRA

STRAST KOJA SE I ČITA

Osim pisanjem, baviš se i drugim stvarima, kao što su produkcija i copywriting. Da li je to želja ili potreba?

Mi pisci se moramo naučiti da budemo sposobni za sve stvari koje su vezane za književnost, kako ne bismo dozvolili iskorišćavanje umetnika uopšte. Izdavačke kuće neretko gledaju da maksimalno iskoriste stvaraoca i da zarade na njemu. Ovako, kada znam sve da radim sam, mnogo je lakše, ne zavisim ni od koga. Mogu da stvaram šta hoću i koliko hoću.

Planiraš li da se vratiš na naše prostore?

Voleo bih da se vratim, ali ne bih da ostanem tu da živim. Želeo bih da napravim neku promociju, pesničku turneju, da posetim svoje drugove i takve stvari, ali ne i da se za stalno vratim. Prosto, ne mičemo se nigde. Ljudi kao da ne žele prosperitet i da im bude bolje, ali budućnost je varijabilna. Možda ću nastaviti da živim u Južnoj Americi. I to mi je želja.

Uskoro treba da izađe tvoj roman "Svjetlost mraka", šta možemo da očekujemo od njega?

To je u suštini avantura, misterija, drama, romansa... Ima čak i poezije, tako da sam ostao pesnik i u tom obliku. Mislim da će se svideti i mlađoj publici, s obzirom na to da je nešto slično kao Hari Poter i Gospodar prstenova. Stvarao sam ga sedam godina. Napisan je u prvih šest meseci, ostalo vreme sam posvetio doterivanju i usavršavanju. Roman je preveden na engleski jezik i još uvek se dvoumim da li da ga prvo izdam na tom ili na srpskom jeziku.

Razgovor sa Slavišom poslušajte u novom izdanju emisije Pop up:

S. Rudakijević

Foto: Privatna arhiva