Društvo / Intervju
Algoritam rešava detektivsku priču
Iza pseudonima Časlav Gospodarski, koji je potpisnik nedavno obajvljenog romana "Algoritam", nalazi se Saša Jovičić. Ovaj detektviski triler nastao je tokom devet godina sporadičnog pisanja, uz sve životne okolnosti koje su pratile Sašu kroz život. Dugo godina on je bio naš sugrađanin, a danas je stanovnik grčkog ostrva Krit.
"Nekada sam Časlav, a nekad Saša. Predstavljam se u zavisnosti kako kome, kako kada i kako gde. Knjiga je konačno ugledala svetlost dana, nakon devet godina rada, a sve je krenulo kada smo Nastasja Jovičić, Viktor Negebauer, Mladen Savić i ja došli na ideju da snimimo film, amaterski, naravno, u skladu sa našim mogućnostima. Tada smo krenuli da stvaramo neku priču, da pokušamo da napravimo scenario i tako smo došli do ove priče. To je originalna ideja koju sam vremenom proširio i pretočio u knjigu", ispričao nam je Saša na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Zašto si Časlav, a ne Saša?
U početku je ideja bila da njih troje četvrtom stvaraju lik. Tako su nastala četiri glavna lika. Dva detektiva, Rade i Boža, devojka Emilija, čija je majka žrtva i oko koje započinje čitav zaplet i čuveni pisac, svetski poznati Časlav Gospodarski.
Žanrovski, ovaj roman spada u detektivski triler. Kako si došao baš do ovog žanra?
Uvek sam voleo taj žanr, bilo da je u pitanju film, serija ili knjiga. Svi smo rasli uz Agatu Kristi, Herkula Poaroa i Šerloka Holmsa. Imam taj dar da primećujem detalje, pa bih možda, u nekim drugom životu, bio dobar detektiv.
Algoritam je reč koja se dosta često provlači kroz naše živote. Po kom algoritmu se ovde rešavaju slučajevi?
Stvar je u algoritmu za rešavanje Rubikove kocke. To je jedna od najpopularnijih igračaka na svetu ikad, koju i dan danas koriste ljudi širom sveta. Teško je reći nešto o knjizi, a ne otkriti puno. Ceo slučaj se prepliće oko Rubikove kocke i to će detektivi tokom istrage otkriti i rešiti. U sve je umešan i pisac Časlav, čija velika ljubav na početku knjige strada i tako i počinje cela knjiga. Sve vreme se prepliću i drugi slučajevi koji su usko povezani, ali to će se vremenom saznati.
Da li rano pričati o serijalu Časlava Gospodarskog i nekom novom delu?
Drugi deo je već u izradi i to će biti nastavak ovog dela, ali tu planiram i da završim serijal. U startu sam zamislio da to bude iz dva dela. Ono što ću možda uraditi je da neke od likova, koji su lepo razvijeni, iskoristim za neku drugu priču. Ali, o tome je suviše rano da pričamo.
Već neko vreme živiš i radiš u Grčkoj, na Kritu. Kako si rešio da odeš?
Uskoro će biti pune četiri godine od kako sam, na sreću ili na žalost, otišao iz Novog Sada, Petrovaradina i odselio se sa ženom na grčko ostrvo Krit. Ljudi to često mešaju, Krit je naveće grčko ostrvo, nije Krf i nije Kipar u pitanju, već Krit. Moja supruga se razbolela, dobila astmu i to je bio primaran razlog da odemo iz Srbije. Sama situacija u našoj državi, na žalost, tu našu odluku nije usporila. Daleko od toga da je tamo "med i mleko" i da cvetaju ruže svaki dan, ali je mnogo bolje nego ovde. Tužno je to reći, nedostaje mi ovaj grad, nedostaju mi prijatelji. Ovde sam igrao fudbal, pevao u bendu, plesao, živeo... Sve smo to oboje ostavili i otišli.
KNJIŽEVNOST TREBA DA IMITIRA STVARNOST, NE DA JE KOPIRA
Plan i razmišljanje većine mladih ovde je potencijalni odlazak iz Srbije. Šta čeka jednog mladog čoveka koji krene na put?
Moram reći da ga čeka težak put. Nikome nije lako, bilo da je to Nemačka, Australija, Švedska, Grčka... Na žalost, mnogo mladih je već otišlo odavde. Ako samo pogledam svoje prijatelje, imam ih svuda po svetu i mogu reći da mi nedostaju jer smo daleko. Osam, devet hiljada kilometara je mnogo. Dosta se u medijima govori o tome koliko se radi na ostanku mladih, nekako ne vidim neki progres, na žalost.
Saša/Časlav u studiju Oradija
Šta je bilo najteže kada si došao u Grčku?
Najteže je krenuti od nule. Ni ja više nisam toliko mlad, punim 34 godine za par dana. Ostaviš sve što si gradio nekih 15 godina, bilo da je to hobi, karijera ili muzika i odeš u zemlju gde nikog ne poznaješ. Niko nije pored tebe ko bi mogao da ti pomogne, finansijski ili podrškom i zbog toga je jako teško u početku. Verujem da je isto svima koji su otišli. Mi smo imali sreće da imamo jedno drugo i uspeli smo da se izborimo i da nešto stvorimo. Nakon četiri godine provedene tamo, ja sam u situaciji da biram posao, ne tražim ga više. Ljudi me zovu i pitaju da li bih radio za njih i mislim da sam donekle uspeo.
Koliko je jezik bio prepreka?
Još ga učim, ali hvala bogu pa sam dobar sa jezicima. Govorim španski, engleski, ruski, a evo ide mi i grčki. Sporazumevam se sa babama na ulici, znam da se sporazumem u radnjama i prodavnicama, ali to je ipak turističko mesto, svi znaju engleski. Stariji ljudi ne znaju, pa sa njima malo vežbam grčki, malo rukama, malo nogama, pa se sporazumemo (smeh).
NIŠTA NIJE INSPIRATIVNIJE OD ŽIVOTA
IMA LI ŽIVOTA IZVAN INSTAGRAMA?
Aktivno se baviš LARP-om, koji je zanimljiva kombinacija glume, sporta, igre i još mnogo toga. Kako te je privukla ova zanimljiva igra?
Tako je. U LARP (live action roll play) sam ušao preko mog prijatelja iz Novog Sada Filipa Gajića. Pravimo svoje kostime, imamo oružje, vijamo se po šumi, ali je to pre svega sport. Redovno treniramo, organizujemo zajednicu i uvodimo mlade u celu priču. Deo svega toga je i gluma, pa je to u stvari kombinacija svega toga. Trenutno je scena u Srbiji malo zamrla, ali postoje dva čoveka, Dejan i Siniša, koji su pokrenuli svoju malu školu LARP-a, drže časove i uče mlade kako se stvaraju likovi, prave kostimi i generalno kako se sve to zajedno organizuje.
Da se još malo vratimo na roman, koliko je teško objaviti knjigu?
Svi su mi govorili da mi treba hrabrosti da knjigu objavim. Hrabrosti sam imao, ali mi se čini da mi je najviše nedostajalo vremena i da sam zbog toga knjigu toliko dugo i pisao. Dešavale su se razne stvari, selidba na Krit je bila jedna od tih, nakon toga sam dobio neki težak posao posle kojeg nisam bio za pisanje krimi romana, za koji sam morao da budem maksimalno koncentrisan. Nakon punih devet godina, tačnije u januaru ove godine, knjigu sam završio i stupio u kontakt sa Marijom Bjelicom ispred Novosadskog kulturno-obrazovnog kluba i preko njih sam i izdao ovu knjigu.
Koliko puta pisac pročita svoje delo pre nego što ga objavi?
Huh. Zavisi, neki verovatno više puta, neki manje, ja sam je pročitao tek kada je bila objavljena. Želeo sam da je pročitam kao čitalac, a ne kao pisac i mogu reći da sam uživao.
Knjiga je na srpskom, da li će biti prevedena i na grčki?
Videćemo. Moram prvo da pronađem nekoga ko zna i srpski i grčki, pa da prevede. Što se ostalih jezika tiče, knjiga će se pojaviti na engleskom. Sticajem okolnosti imam prijatelja koji živi u Londonu i koji će mi pomoći da se knjiga već sledeće godine pojavi u ebook store-u na Amazonu.
Sašino gostovanje u emisiji "Dnevna soba" možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna arhiva
