Do stana samo uz dobitak na lutriji

Sećate se priča svih onih ljudi koji su neko vreme boravili u Americi, pa su radili po tri posla i delili stambeni prostor sa pet cimera? E pa to je stiglo i u Novi Sad, samo ne kao privremeni život posle koledža, nego ono zauvek ili dok se ne desi neko čudo da uspeš da dođeš do svoje nekretnine. Kako iznajmiti stan u Novom Sadu, posebno u ovom periodu – pita se svaki brucoš.

Matematika je dosta jednostavna. Fakultete Univerziteta u Novom Sadu pohađa oko 50 hiljada studenata, a svake godine svoju akademski karijeru započne oko šest hiljada brucoša. Kapaciteti studentskih domova su dovoljni za oko tri hiljade studenata, što znači da je svake godine potrebno novih 3.000 stanova, po mogućustvu, blizu fakulteta. Paralelno sa tim, kako kaže agentkinja za prodaju nekretnina, Tatjana Aćimović, cene konstantno idu na gore.

"Godinama je ista situacija – cene konstantno rastu i kada je reč o prodaji i kada govorimo o izdavanju. Akademci čine veliki deo mušterija na tržištu iznajmljivanja stanova. Posebno kada je reč o lokacijama u blizini Kampusa", objašnjava Tatjana i dodaje da na formiranje cene utiče sve, posebno ponuda:

"Svakako da ima manje stanova. Mnogo je manja ponuda u odnosu na potražnju. Tako su cene otiše gore", kaže ona.

Da cene rastu svesni su svi, pa i stanodavci, koji napominju da je deo razloga u ulaganju u nekretnine. Biljana Lukić godinama izdaje dvosoban stan u jednoj od takozvanih studentskih četvrti grada – Grbavici. 

"Odjedanput je sa 150 eura otišlo na 250 i više. Da li je veći priliv stanovništva, da li je manjak stanova ili šta, ne znam, ali svi dižu cene, pa i mi pratimo tržište. Sem toga, morate da uračunate i vaše troškove. Posle izlaska stanara, imate puno troškova: od krečenja, pločica, neko odvali lavabo, neko pokvari bojler, pa svaki put imate troškove od 300 do 500", objašnjava ona. 

Opet, tragom matematike, slični troškovi su i u prosečnog stuenta, kaže Jovan Rajić, student treće godine Prirodno matematičkog fakulteta.

"Prošle godine sam bio u stanu od 40 kvadrata, nas dvojica plaćali smo 300 eura. Pa na to idu dodatni troškovi za komunalije oko 150 eura. To su nam plaćali roditelji. Ove godine smo otkazali taj stan. Moji roditelji, čiji je ukupan prihod oko 700 eura, više nemaju novca. Mogao bih i ja da počnem da radim, ali studiram programiranje na PMF-u, pa ceo dan provodim na fakultetu i nemam kada da nađem dodatan posao”, objašnjava Jovan.

A biće da nije potreban dodatan posao, već mali dobitak na lutriji. Prema podacima sajtova za izdavanje nekretnina, za garsonjeru u centru treba izdvojiti i do 250 evra, a za jednosoban stan u Park sitiju 400 evra, dok stan iste kvadrature na Keju košta 500 evra. Iznajmljivanje dvosobnog stana u centru grada je 800 evra, dok su dvoiposobni stanovi skuplji za pedesetak evra. Većina nije pet friendly i svi zahtevaju depozit u vidu minimalno jednomesečne kirije. Studenti kreću u potragu za stanovima, tj. garsonjerama, već u julu i njima je bitno da stan bude namešten ili barem polunamešten, blizu fakulteta. Da li treba čekati drugi rok ili u potragu krenuti odmah? 

Ceo prilog poslušaj u plejeru:

I. Miloradov