Društvo / Aktivizam
Srbijašume između dželata i zaštitnika
Javno preduzeće “Srbijašume” proglašene su energetskim preduzećem. Ne bi li zauzdala jagmu za ogrevnim drvetom i sirovinama za proizvodnju peleta, Vlada Srbije je donela odluku da, kompaniju kojoj je posao očuvanje i nega šumskih ekosistema, pretvori u proizvođača energije.
Razlog za to je značaj ogrevnog drveta u predstojećoj grejnoj sezoni, ali i svetska energetska kriza pogurana ratom u Ukrajini.
Uplašeni najavljenim nestašicama gasa građani su požurili da se preorijentišu na drva i pelet, a to je naglo podiglo i njihovu cenu. cena je sada i do 50 odsto veća nego prošle godine, a nova poskupljenja tek predstoje.
Vršilac dužnosti generalnog direktora "Srbijašuma" Igor Braunović kaže da su cene ogreva sasvim neopravdano povećane te da se mora naći način da se one ograniče.
“Mi predlažemo da se prvo ograniči ili zabrani izvoz drveta, a onda i da se zauzdaju cene. Ovaj status energetskog preduzeća u ovoj krizi znači da "Srbijašume" treba da obrate pažnju na proizvodnju energenata, odnosno na snabdevanje onih koji proizvode energente.
Braunović je istakao da su "Srbijašume“ povećale obim seče šuma i da su spremne da podmire sve potrebe građana, napominjući da ne može da precizira koliko je potražnja za ogrevom sada veća.
“Ako se ovakvo ponašanje proizvođača peleta nastavi, mi ćemno biti prinuđeni da pokrenemo svoju proizvodnju i distribuciju ovog energenta i tako održavamo cenu nižom”, najavio je Braunović.
Direktor “Srbijašuma” nije komentarisao ekološke posedice ovakvih odluka.
Pokušaj države da obezbedi dovoljno energenata za grejanje u predstojećoj sezoni razumljiva je. Sa druge strane ekološke teme skrajnute su na globalnom nivou i sve se manje čuju apeli i upozorenja velikih i malih organizacija. Mediji su u potpunosti fokusirani na rat i nadolazeću krizu i tu mesta za ekološke teme kao da nema.
OBRATI PAŽNJU
Dragana Arsić iz organizacije “Odbranimo šume Fruške gore” kaže da je potez Vlade da “Srbijašume” pretvori u energetsko preduzeće štetan i da se već godinama ne vodi računa o pokretanju proizvodnje peleta iz biomase od poljoprivrede, već je sav teret pao na, ionako proređene šume.
“To je toliki apsurd da je to neverovatno. Drvo je oduvek energent, ali promeniti ulogu poreduzeću, koje treba da se bavi razvojem šumarstva, da mu seča bude centralna uloga, je apsurdno. Tu vidimo koliki je pritisak na prirodne resurse. Viedela sam podatak da Srbiujašume nisu proizvođačima isporučile oko 40 odsto ugovorenog drveta, što govori o količini izvoza”, kaže Dragana.
Prema njenim rečima, Srbija bi morala hitno da zabrani izvoz drvne sirovine.
“To bi moralo da bude deo strategije razvoja šumarstva, a da se time obezbedi i snabdevanje ogrevom. Potražnja je jako velika za drvetom poslednjih godina. Zemlje u okružćenju su zabranile izvoz, a kod nas se šume enormno seku da bi se zadovoljila potražnja. Šume zaštićenih područja, takođe ne smeju biti deo komercijalne seče, a to nam se, zapravo, sve vreme dešava”, objašnjava Dragana.
Kako naglašava, planovi seča postoje i trebalo bi da se seče onoliko koliki je prirast mladih šuma. U poslednjih 20 godina seča je prekomerna, a pošumljavanje se skoro i ne realizuje.
“Umesto da se godišnje pošumi 10 000 hektara, mi poslednjih 20 godina jedva da pošumimo 1500 hektara.”, kaže naša sagovornica.
Organizacija WWF Adria upozorila je da su prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o šumama u privatnom vlasništvu i slaba kontrola njihovog korišćenja, kao i negativni efekti klimatskih promena i zagađenja, samo neki od problema u gazdovanju šumama u Srbiji.
"Danas se već nalazimo u situaciji da svaki gubitak šumske površine, odnosno njena prenamena i izgradnja, predstavlja neprihvatljiv luksuz koji nanosi štetu celom društvu i to treba sprečiti po svaku cenu“, upozorio je Goran Sekulić iz WWF Adrie.
On je rekao da bi u narednom periodu javne politike morale da postave konkretne i ambiciozne ciljeve u pogledu obnavljanja šumskih staništa, unapređenja njihovog ekološkog statusa, a ne jedino povećanja površine ili procenta pošumljenosti.
Čitavu emisiju “Za i porotiv” posvećenu sečama šuma poslušajte na našem podkastu.
P.K.
