Društvo / Aktivizam
Zaštitari menjaju terenac za malo šume
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je nedavno veoma zanimljiv oglas u kom su naveli da menjaju svoj terenski automobil marke Suzuki jimny za komad šume.
"Rešili smo da auto koji nas nikada nije izdao na terenu, malog potrošača fosilnog goriva, zamenimo za fabriku kiseonika! Došlo je vreme da se rastanemo od našeg dragog Džimnera. U vrednosti automobila tražimo adekvatnu zamenu, u vidu šume ili zemljišta gde bismo napravili i održavali oazu ptica i prirode", naveli su u svom oglasu koji možete pogledati ovde.
"Šumu ili prostor koji bismo dobili u zamenu za automobil, pretvorili bismo u poligon za obrazovanje naših članova i svih građana koji vole i poštuju prirodu. Samo neke od aktivnosti bi bile održavanje staništa i istraživanje biodiverziteta na tom prostoru, sadnja novog drveća, postavljanje kućica za ptice, ježeve, insekte, postavljanje hranilica i brojne druge aktivnosti“, kaže za Oradio Milan Ružić i objašnjava da trenutno imaju tri službena vozila za terenska istraživanja i obilaske zaštićenih područja. Jedan od njih su nameravali da zamene i uzmu neki manji koji će poslužiti kolegama u Beogradu.
"Ideja od početka je bila da nađemo neki ogledni poligon, neku lokaciju na kojoj možemo da primenimo sva iskustva i znanja koja smo sakupili u poslednje tri decenije, a gde ljudima možemo da pokažemo kako upravljati prirodom na prirodi blizak način", kaže Milan.
Prema njegovim rečima, to je zanimljiv koncept jer udruženje daje nešto što proizvodi izduvne gasove za nešto što proizvodi kiseonik.
"Nismo bili sigurni na početku šta konkretno želimo, ali smo znali da to mora biti šuma. Jasno nam je da je lakše naći komad obradive zemlje ili zemlje predviđene za izgradnju, ali šuma nam je bila prioritet jer one nestaju na celoj planeti. U Srbiji su šume na velikom udaru i legalne i divlje seče. Šuma je jedno od staništa koje je izuzetno bitno za očuvanje ugroženih vrsta, za očuvanje pitke vode i još mnogo toga", kaže Milan.
Od kako je oglas postavljen, dobili su preko 20 ponuda i tek treba da se odluče koju će prihvatiti.
"Bilo je više poziva iz centralne Srbije nego iz Vojvodine, a zanimljivo je da su nam se javljali ljudi koji su želeli da napravimo nešto zajedno na njihovim gazdinstvima, na imanjima koja su nasledili, a trenutno ih ne koriste. Desetine hiljada takvih imanja u Srbiji je napušteno, a ima dosta ljudi koji žude da se vrate. Sela izumiru i to nije dobro ni za prirodu, jer ona opstaje u brdskim predelima tako što je naučila na čoveka koji kosi livade, pomalo seče šume i one se održavaju na taj način. Sada livade postaju šikare, a one se pretvaraju u šume veoma lošeg kvaliteta. Zato smo hteli da damo primer da se na malim parcelama može uraditi nešto što je dobro za prirodu“, objašnjava sagovornik Oradija.
On napominje da im nije ideja da odu negde u ruralne krajeve i stave šapu na neko imanje već da sarađuju sa lokalnim stanovništvom u očuvanju prirode.
Ujedno se osvrnuo i na komercijalnu eksploataciju šuma u zaštićenim područjima, naročito na Fruškoj gori.
"Za nas je to neprihvatljivo! Fruška gora se seče stotinama godina, ali nikada nije ovoliko upadalo u oči. Sve više ljudi odlazi tamo da pešači, na izlete i prosto ne možete da zanemarite hiljade kubnih metara posečenog drveća poslaganog pored puta. Ako imamo manje od osam odsto zaštićenih područja, a sečemo drveće i tamo, onda se pitam šta u stvari hoćemo. U bilo kojoj normalnije uređenoj državi, to je nedopustivo. Mi moramo dopustiti da priroda ima normalne procese, da drvo ostari, istruli, padne i bude dom nekim drugim životinjama, ne samo pticama. Seča to sprečava. Ako nam nacionalni parkovi žive od seče, onda dajte da kažemo da to više nisu parkovi već šumarije", kaže Marko.
P.K.