Wolfram pravi psihodeličnu feštu

"Jedan od najvećih problema u našoj državi je što se mladi ne pitaju mnogo, za razliku od Danske koja mnogo ulaže u studente kao demografsku grupu oko koje se sve lomi. Akcenat je na onima koji grade svet, a ne ljudima koji su prešli 50, 60 godina", govori nam frontmen novosadskog benda Wolfram Marko Dorić uoči njihovog nastupa 17. aprila u novosadskom klubu "The Quarter". Pored njih, na svirci ćemo slušati Smallman i Consecration, s početkom u 21 čas.

"Napravićemo veliku psihodeličnu feštu. Podigli smo produkciju i celu izakulisnu priču na viši stepen u odnosu na novembar, kada smo popunili ceo klub, i sada želimo da podignemo  lestvicu", govori nam Marko i najavljuje zanimljiv "društveni poduhvat" kog zamišlja kao kolektivan napor više bendova:

"Grubijanski da kažem, hoćemo da natermo masu da krenu da dolaze na vreme na svirke. Zakasneli dolasci pomeraju satnicu, bendovi sviraju za ljude pred šankom i komunalce. Poenta je da dopremo do drugih bendova i njihove solidarnosti. Ako hoćemo da nateramo publiku da dolazi na vreme, to prvo moraju umetnici da učine."

Da li je to uopšte izvodljivo u gotovanskom Novom Sadu?

Masu ne možeš naterati na mišiće. Humor je odličan alat da se masa pokrene, stvari moraju da budu cool da bi se primile. Vodićemo se tim primerom u onlajn komunikaciji, sporadično, sa strane, slaćemo poruke da se dođe na vreme na svirke kao kada idemo u pozorište.

Kakav je život esid-metalca u gradu i državi?

Prvo, rekli smo da sviramo esid-metal jer ljudi vole etikete, a muziku delimo na dobru i lošu. E, sad, "esid-metalac"... Nismo mi metalci po prirodi i to nije sizifovski posao jer se po drugim bendovima vidi da se stvari menjaju. Mladi bendovi niču iz zemlje i tu se stvara komuna koja će uticati na publiku, ali je to dug proces.

Da li je moguće biti muzička elita u gradu i zemlji ako se baviš alternativom?

Mislim da jeste ali to i dalje nije stvar pojedinaca. "Elita" zvuči snobovski ali isto je i privilegija jer si radom, trudom i mozgom dospeo donekle. Nisam ambasador za takve stvari u muzici ali nešto mogu da uradim mnogo bolje od priče – da demonstriram. Evo, ovako mislim da treba da zvuči muzika, produkcija, izgledaju spotovi. Ako ništa drugo, da pratimo trendove, kasnimo za svetom i želim da se taj korak ovde ubrza.

foto: Tamara Samardžić

Wolfram voli umetničku igru i istraživanje, da li to u budućnosti preti da vam postane breme?

Misliš na "reinovaciju" benda. Ne znam da li ćemo lupiti glvom u zid. I meni je teško u glavi da dokučim šta želim od muzike. To je mnogo više od jednog braka, ali što se tiče kreativnog naboja, toliko smo se muzike naslušali da imam osećaj da čak hoćemo na mišiće da izmislimo toplu vodu. Zvuči pretenciozno ali ima toga. Kako vreme protiče, shvatili smo da je to čudan Limbo. Za pet godina će se možda iskristalisati šta mi hoćemo od te muzike.

Kažeš pretenciozno, a glavnica muzičke scene javno boluje od lažne skromnosti?

Jako je škakljiva tema. Ego je neophodan, puno ljudi mi kaže "smanji doživljaje, nemoj se kur...i toliko". Druže, ja ne mogu bez toga da izađem na binu i da ti demonstriram moć, energiju i ono što me loži. Ne mogu da sam povučen iza kulisa. Hoću da ti pokažem koliko je ovo dobro i da je vama do jaja, jer je meni do jaja. Razmena energije. Puno puta sam se opekao u životu zato što sam imao pretenciozne ispade, nisam ih s taktom lepo upakovao, da imaju smisla. Nešto dobro radim, a nisam ni skroman ni strpljiv, hoću sve odmah. Naravno, takt je ono što učim iz dana u dan, i nikada dovoljno.

Čiji je posao da se alternativi vrati ugled i moć: pojedinaca, bendova, ili sistema?

Ne želim da postoji vođa u tome, scena je uvek bila kolektiv, a ne pojedinac. Ali neko mora da dođe i kaže "ljudi, idemo u ovom smeru".

Može li to bez institucionalne podrške?

Pravi bunt se lepi za umetnost. Ako se već bavimo butnom, nazovi protiv loše države, ona nema toliki uticaj ali ima geopolitika. Mi smo u dobrom vremenu na pogrešnom mestu. Smatram da puno stvari prvo mora da se dezinfikuje da bi se stvorio novi kolektiv o kojem pričamo. Posuo bih napalm na sve stvari koje su i dan danas žive, a bile su prisutne devedesetih jer to nije zdrav sled stvari. Ne možeš ih 30 godina pitati istu stvar i očekivati da će ti dati odgovore.

Da li si razbio neke lične predsrasude svirajući?

Bio sam nadobudan mali skot u početku i imao sam predrasudu da niko ne konta ono što je u mojoj glavi. Kada sam se opekao i skontao gde sam u svemu tome, skapirao sam da nije stvar da isterujem svoju pravdu do kraja, nego da okupim što više ljudi oko te paradigme. Moj bend je specifičan zato što smo jako svojeglavi. Oko mnogo stvari ne j....o živu silu, kod nekih bi trebali jer ne znamo sve, ali baš zbog stava "sami ćemo" mnogo smo više postigli nego da smo bili inertni, pratili druge i kopirali.

Šta sledi nakon svirke u Kvoteru?

Idemo u Bugarsku i Hrvatsku. Želimo da sa Consecration uradimo u Beogradu veliku "koncertčinu". Naravno, sledi naš festival Frogvil fest i želimo da upecamo još festivala i naravno – drugi album, koji je najbitniji. Hoćemo da se vratimo prvom albumu jer još nemamo produkciju kakvu zaslužuje naša muzika. Tu su i spotovi. Očito Wolfram ima neki magnetizam jer se puno ljudi zalepilo za nas koji se bave tonom, videom i produkcijom, koji su sada takoreći kadar Wolfram-a. Nikada bend nije bio samo od ljudi koji sviraju, blagoslov je što smo u okruženju, sa ovakvom muzikom, uspeli da nađemo kvalitetne ljude.

Danas Srbija ima pristup modernoj studijskoj tehnici, zašto novosadski albumi i dalje zvuče produkcijski slabije od, recimo, londonskih?

Input nam je loš, stalno se pitam kako neko ne konta da je nešto loše. Da se to videlo i čulo već hiljadu puta. Znam da ne možeš isforisati umetnost i nemam konkretan odgovor, kreativan rad je intuitivna radnja. Od boga je u tvoju glavu, iz tvoje glave u ruke, iz tvojih ruku u tuđe zvučnike. Jedino što znam je da mnogo mladih bendova izlazi iz okova panka, hard roka i drugih žanrova. Razmišljam naglas, ni meni nije kristalno jasno zašto ovde ne može da se napravi odličan zvuk, pretpostavljam zbog kadrova i komunikacije s ljudima. Verujem da ću jednom moći da demonstriram i kažem "ovo je dobro, ovo radi posao", pa će i meni doći iz dupeta u glavu i reći ću ti: "evo ti odgovor."

Igor Mihaljević