The Selecter: Muzika za ljudsku rasu!

Zvezde prve večeri ovogodišnjeg festivala Exit bili su ska legende The Selecter. Pre koncerta na Fusion bini svratili su i do O radija.

Ove godine slavite jubilej  - 40 godina postojanja benda. Šta vama znači ova impozantna brojka?

Pauline Black: Na neki način osećam čast što sviramo muzku koja je bila koren celog tog "Two Tone" zvuka u Engleskoj. Takođe i danas smo u mogućnosti da nastupamo i sviramo na svim stranama sveta. Oduševljena sam što uvek imamo mladu publiku, pored sigurne baze starih fanova.

Arthur 'Gaps' Hendrickson: Da, velika nam je čast i zadovoljstvo što smo i dalje tu. Kada smo počinjali, nismo ni sanjali da ćemo nastupati na ovako velikim festivalima.

Mnogi od vaših albuma i izdanja sa sličnim zvukom i danas su klasika. Na koji način su oni preživeli vreme?

Pauline: Jedna stvar koju smo uspešno održavali upravo je stvaranje muzike. Nekada je zamorno kada vas vežu za samo jedan naslov, kao što to štampa i dalje radi danas kada u prvi plan ističe samo naš prvenac "Too Much Preassure". Volimo da testiramo naše izazove jer na taj način privlačimo novu publiku. Pored svega, mi znamo ko smo. Selecter ima pedigre i tradiciju od skoro pola veka. Novim fanovima smo na dohvat ruke, što ne mogu da kažem da je bilo izvodljivo u vreme kada smo započinjali celu priču. Od muzičkih formata, postojala je samo ploča pa vi sad vidite...

Razgovor u studiju Oradija

Nedavno ste objavili i biografiju "Black By Design". Koja je glavna priča tih stranica?

Pauline: Kao što to kaže podnaslov, u pitanju je "Twin tone" memoar, ali sam želela da ta knjiga bude više od suvoparnih istorijskih činjenica. U prvom planu stoji motiv kako je to bilo kada si žensko, druge boje kože i sa ogromnom željom da stvaraš muziku koja tada nije bila mejnstrim. Ako se vratimo još malo u prošlost, Britanija je tokom 50-ih godina prošlog veka bila jako teško mesto za život za sve doseljenike sa Jamajke i ostalih zemalja. Smatrala sam da tome treba da posvetim malo više pažnje, ali ne samo iz moje perspektive. Generalno, nisam imala prilike da čitam često o sličnim stvarimam pa sam ovu knjigu doživela kao šansu da prezentujem svoje komentare. A sve u kontekstu šta multikulturalnost treba da znači.  

Nažalost, danas se ponovo susrećemo sa porastom fašizma i nacizma. Kako u Engleskoj, tako i u mnogim evropskim zemljama. Koliko je ska muzika i dalje bitno oružje u borbi protiv takvog sistema?

Pauline: Ta muzika je i dalje relevantna kao što je to bio slučaj i 1979. Jasno vidim na koji način raste ultra desnica. Pogotovu u Engleskoj koja je trenutno jako podeljena zemlja. I zbog Bregzita i zbog toga što neko neće više da bude deo Evrope. Mogu slobodno da izjavim, u naše ime, kako smo mi potpuno protiv toga. Jedini razlog sa kojim se može održavati mir jeste iskreno udruživanje ljudi bez ikakvog nacionalnog obeležja. Jer, upravo je nacionalizam koren svih problema. Zašto se samo ne bi složili da postoji jedna rasa – ljudska rasa!

Važan je i podatak da ste do sada realizovali 15 studijskih albuma. Da li planirate sa još jednim da proslavite jubilej?

Pauline: Koncerti su nam sada u prvom planu. Južna Amerika, Meksiko, pa onda Holandija, Belgija, Nemačka, Francuska... Onda se vraćamo u Englesku. Sledeće godine nas ponovo čeka novi jubilej – 40 godina albuma prvenca "Too Much Preassure". Planiramo specijalno iznanađenje, a do kraja 2010. bi trebalo da realizujemo i novi album.

Pominjemo mladost kao bitan element koji čini svaki bend vitalnim.

Arthur 'Gaps' Hendrickson: Nova mlada lica nas uvek oduševe. Jer, zamislite samo koliko smo mi stariji od njih, a mi smo uvek srećni kada se po prvi put sretnemo sa njima.   

Dušan Majkić/Jelena Mijatović