Pankerski praznik na kiši!

Pank rok se najlepše sluša na raspustu (ako ste srednjoškolac), uz neki prigodan i hladan napitak, a sunce je nezobilazna stvar dok pravite odgovarajuću plej listu. Najgore je kada se u takav scenario umešaju obilne i nenajavljene padavine. Nešto slično dogodilo se i prve večeri ovogodišnjeg Punk Rock Holiday festivala, koji se po deveti put održava u Sloveniji. 

Tolmin je ime gradića koji ima dugogodišnju festivalsku istoriju. Naime, pored pomenutog PRH-a, u tom mestu uspešno se predstavalju i rege orijentisani Overjam, nešto alternativnija Sajeta i najveći od svih, čuveni Metal Days (nekadašnji Metal Camp).

Dakle, zamislite sve one muzičke avanturiste koji se odvaže na jedno komplet putovanje, koje počinje prve nedelje jula a završava se sredinom avgusta. Ove godine se ekipa O radija orijentisala na pank rok melodije jer hej, ja jednom metu su Descendents, NOFX, Good Riddance, Less Than Jake, Propagandhi, Pennywise, Sick Of It All, Iron Reagan...

Kao i svake godine, karte za PRH bile su rasprodate još posednje večeri prošlogodišnjeg izdanja, dok se lajnap za 2019. nije ni znao! Pun kapacitet prostora broji tri hiljade ljudi po večeri, tako da na ovom mestu ne patite od velikih gužvi, kolona posetilaca i ostale festivalske megalomanije. Veći problem je tradicionalni sukob generacija, ali o tome malo kasnije. Pored najavjenog pravog letnjeg štimunga, kiša se volšebno pojavila već u poslepodnevnim časovima i tada se već videlo kako neće ni stati. Dobro, pravila je i ona kratke, lažne, pauze ali smo od sunčanog scenarija morali da odustanemo. A onda propratna scenografije: kabanice, kišobrani, gumene čizme, čamci za naduvavanje...

Glavni program na Mejn bini (postoji i ona mala pod imenom Beach Stage) otvoren je tačno u minut (20:15) nastupom, sada već kultnog, izraelskog benda  Useless ID. Na sceni su više od dvadeset godina a svoj put do šire publike gradili su uporno, strpljivo i vredno. Momci imaju i sveže izdanje, mini album "7 Hits From Hell", a to je treći naslov koji se pojavljuje pod okriljem etikete Fat Wreck Chords. Kada brojimo albume, ovo im je deveti u karijeri.

Useless ID

Kada je svirka u pitanju, tu nema puno okolišanja. Klasičan, sad već evergrin melodični pank rok, kalifornijske škole. Dobra atmosfera od starta i skoro popunjen prostor ispred bine, što je za prvi bend već veliki uspeh. Horsko pevanje i tradicionalno skakanje publike sa bine (već sam krenuo da se nerviram), koncertni set u maniru best of izdanja i raspoloženje muzičara predstavili su Useles ID kao neotkriveni mali biser jednog muzičkog žanra koji ulazi u svoje zrele godine. Mala pauza i druženje sa članovima pomenutog benda proteklo je kod štanda izdavačke kuće Fat Wreck Chords. Gomila fanova traži potpis, majicu, košulju, privezak pa čak i peškir za plažu. Promo materijal je jako važan izvor prihoda, a za njega treba da znaju i domaći bendovi. 

Štand izdavačke kuće Fat Wreck Chords

Posle dvadesetak minuta, promene na bini, svetla najavljuju legendarne Good Riddance. I oni su se ove godine oglasili novim izdanjem "Thoughts and Prayers". To je drugi naslov posle ponovnog okupljanja benda koje se desilo 2012. Po mnogima, radi se i o pank rok albumu godine a svojom svirkom Good Riddance su zaslužili svoj status velike kalifornijske pank rok četvorke (uz NOFX, No Use For A Name i Lagwagon).

Good Riddance

Energija matorih pankera je bila na zavidnom nivou, a pevač Ras Raskin je u duhu pravog frontmena izneo ceo šou. Pored svog matičnog benda, Ras je ostavio neizbrisiv trag i kao pevač supe grupe Only Crime, a pored muzike radi i kao hokejaški skaut. Tačno sat vremena (bez kiše!) je trajao njihov furiozan nastup bez puno komunikacije sa publikom. Ben kao da je hteo da što više pesama isporuči svojim fanovima uz veoma ozbiljan pristup samom nastupu. Jako profesionalno, onako kako samo to zna da radi stara škola. 

Preslušajte u celosti novi album "Thoughts and Prayers"

A onda je na red došla nova škola pank rok i folk programa, u liku i delu engleskog kantautora Frenka Tarnera. Ovaj nesvakidašnji pank trubadur rođen je u Bahreinu, a muzičku karijeru je počeo već kao dvadesetogodišnjak. Za ovu godinu već nam je najavio svoje novo, osmo studijsko izdanje "No Man’s Land". U pitanju je konceptualni album koji se bavi značajnim ženama u muzičkoj istoriji, a jedini singl do sada zove se "Sister Rozetta". Ovaj momak mi je apsolutno promakao na radaru, ali tvrdim da je održao veoma zanimljiv nastup u Tolminu. Spoj trubadurskog pristupa, čak sa primesama lagane stend ap ikonografije, stigao je u publiku kao pravo osveženje od žestokog zvuka.

Gužva i za akustičarske zvuke: Frenk Tarner

Frenk između pesama odlično komunicira sa fanovima, trudi se (i uspeva) da napravi atmosferu u stilu najboljih ekskurzija, a tu i tamo proturi i po koju vrsnu obradu. Tako smo sinoć čuli njegovu verziju kompozicije "Dammit" koju u originalu izvode velikani komercijalnog pank roka, trio Blink 182. Uz takve vesele i poletne melodije proletelo je sat vremena nastupa, a Frenk se stvarno dobro proveo na bini. 

Pesma o jednoj herojini: Sister Rosetta

I onda opet dolazi promena. Kako i zvuka tako i vremena. Kiša pojačava itenzitet, dok se akustične gitare na bini menjaju električnim, veliki bubanj se pomera napred ka publici, a uzbuđenje raste. Ne treba toliko pisati koliko su Descendents bitan bend, ne samo jednog žanra, nego i čitave američke alternativne muzike. Sada već veterani, zreli ljudi koji svoj fazon furaju još od kraja sedamdesetih godina prošlog veka, Majlo i ekipa su se po drugi put predstavili Tolminskoj publici. I pre nekoliko godina je padala kiša tako da sam prisustvovao identičnom scenariju. Ajde kiša, na nju sam navikao još pri dolasku u Sloveniju, ali tu je i publika u kojoj je 80 procenata prisutnih zainteresovano samo za skakanje s bine. Znam, to su ti starosni problemi jednog pravog fana, koji je samo želeo da stoji na jednom mestu i da uživa u prvoklasnoj svirci. Ali ne može. Gde god da se postavim, moram nekog da pridržavam, da mislim hoće li mi neka blatnjava patika očešati lice, itd. I tako, krenem da uživam, ali krajičkom oka pazim da mi nešto i neko ne padne na glavu. Descendents su svoj set otvorili furiozno i bez premca, kompozicijom "Suburban Home", pa se onda odmotavaju "Everything Sux", "Hope" (pozdrav za Mitesers), "Rotting Out", "I Wanna Be A Bear", "I Don’t Want To Grow Up", "Nothing With You"... Svoje životno druženje i zajedničko stvaranje uobličili su u jednu zaista plemenitu priču koju promovišu i dalje sjajniim nastupima, a do kraja godine očekujte i njihov novi album. 

Ode Majlo u publiku: Descendents

Kako je koncert postajao sve intenzivniji, tako je i kiša pojačavala svoju decibelažu. Na kraju sam ipak morao da se skloinim u sigurnu pres zonu i da odatle slušam drugi deo jednog lepog koncerta. Descendents su veliki bend, uvek će vam dati maksimum, ali i vi to morate znati da cenite. Znam da sada zvučim poput nekog nastavnika koji po festivalu traži odbegle učenike kako bi posle podneo izveštaj svom direktoru, izgleda da su se uloge vremenom malo zamenile. Imaju Descendents i onu pesmu "When I Get Old". Dakle, došlo je vreme da se festivali gledaju iz prikrajka.

U nastavku pogledajte kako je prošlo prvo veče festivala Punk Rock Holiday 1.9

Tekst, foto i video: Dušan Majkić i Miljana Milekić