Less Talk More Rock!

Gužva i slava! 

Kako je ovogodišnje izdanje festivala Punk Rock Holiday ulazilo u svoju završnicu, tako se može reći da je  treće veče, što se tiče publike, dočekano sa velikim interesovanjem jer se ipak radilo o "the best of" rasporedu na Mejn bini. Posle silnih pank rok melodija, sinoćni program otvoren je uz akustične zvuke koje je isporučio filadelfijski kantautor Dejv Haus (Dave Hause). Ovo lice poznatije je od ranije u hardkor krugovima, jer je devedesetih godina predvodio bendove Step Ahead i The Curse, početkom trećeg milenijuma svirao je u sastavu The Loved Ones, a bio je i član super grupe The Falcon. Trenutno nastupa uz prateći bend The Mermaid i svoje zrele godine dobro nosi.

Dejv Haus i njegov svet intimnog pank roka

Njegov kratki nastup doneo je veoma intimne kompozicije u nešto sporijem štimungu, što je stiglo kao malo osveženje sa velike bine, koja je već danima podrhtavala od siline prvoklasnih bendova. Dejv ujedno promoviše i svoj četvrti solo album "Kick" koji predstavlja zvučni pandan Brusu Springstinu i ostalim predvodnicima "zrelog" roka. U pitanju je jedan sunčani album uz koji može lepo da se putuje, drema u hladu, a posebno ga preporučujem mlađoj publici. Pretpostavljate da nije bilo gužve ispred bine tokom Dejvovog veoma intimnog nastupa, ali pravi pogodak organizatora da pozovu ovakvo ime za koje treba da čuje što veći broj iskrenih ljubitelja muzike.

"Saboteur" - jedna od najboljih pesama sa Dejvovog poslednjeg albuma "Mask" 

Još jedno odstupanje od uigrane pank rok koreografije stiglo je u zvuku i delu londonske, moderne, street punk/oi! četvrorke pod imenom Booze & Glory. I oni su stari tolminski gosti i redak bend na ovakvom festivalu, koji odudara od pomalo naporne i svakodnevne ikonografije. Naravno, svi čionioci bili su na jednom mestu: zarazni rifovi i navijački nastrojeni refreni, ljubav prema Londonu, a ekipa je tradicionlno pozdravila svoj omiljeni klub (Vest Hem) nezvaničnom himnom "I’m forever blowing bubbles" čiju pank verziju su proslavili legendarni Cocney Rejects. I zaista, fudbalska groznica prenela se i u publiku, tako da smo prisustvovali jednom koncertu stare škole, uz blagi odmor (hvala publiko) od neprestanog skakanja sa bine. Još jedna bitna stvar koju ističu svi članovi benda Booze & Glory je različita nacionalnost svakog ponaosob, uz neprestanu opomenu kako se svuda i uvek moramo boriti protiv fašizma. Rispekt.

Booze & Glory

Posle uličnog panka, vreme je bilo za čistokrvi krosover! Ko je ikada gledao Iron Reagan uživo, zna da je provod uz ovu virdžinijsku petorku zagarantovan. I srpska publika je imala šansu da ih doživi pre par godina na festivalu Rockaway Lake (2015), ali je usled loše organizacije i još goreg vremena bend nastupio pred malim brojem posetilaca. Ipak, radi se o odličnom bendu koji vrsno spaja ozbiljnost i humor. Sve je to zabeleženo na tri dosadašnja albuma, a prema rečima članova benda, trenutno imaju brdo pesama koje treba uobličiti u četvrto izdanje. Našoj ekipi su i otkrili male detalje o stvaranju novih pesama, ali o tome ćete čitati sledeće nedelje u specijalnom intervjuu. Uz ovakav bend sat vremena je zaista malo, a posebno treba istaći uvežbanost i poletnost njihovog nastupa. Nije ni čudo, kada su svoju krv osvežili sa novim gitaristom koji je mnogo mlađi od ostalih članova. 

Up The Irons!

Zaključak svega ja da bend poput Iron Reagan zaista treba slušati uživo. Na albumima to sve zvuči malo ispolirano i ujednačeno. Nije loše, nikako, samo na bini ovi momci postaju još življi, a njihov potencijal dolazi do punog izražaja. Spoj dobrog humora (što ne bi mogao da kažem za NOFX) i pametno odabran set pesama primili su se kod publike već od prve kompozicije. Oni su možda zvučali i najglasnije treće festivalske večeri. Potpuno opravdano i osvežavajuće. Čekajte njihov četvrti album, biće tu svačega.

Spot za pesmu Miserable Failure

Zakuvavanje za veliko finale počelo je negde oko 23 časa kada na binu izlazi bend Ignite. Svakako, jedne od najvećih zvezda melodičnog hardkora i prvoborci takvog zvuka iz sredine devedesetih godina. Ekipa iz Kalifornije oformljena je 1993. a do sada su objavili pet albuma. Interesovanje kod publike bilo je veliko, a videlo se da je zbog tog koncerta (kao i nastupa NOFX) pristiglo još nekoliko stotina ljudi plus, što je, uz već prisutnu gužvu, još više otežalo gledanje. Dobar zvuk i uvežbanost benda koji je napravio svoj best off set, a bilo je tu i zanimljivoh obrada. Prva je stigla u verziji kompozicije "We’re only gonna die" (još jedan bend na PRH koji je obradio Bad Religion), dok je druga zaista neočekiano bila verzija pesme "Sunday Bloody Sunday" (U2). Jako pametan izbor obrade koja je u pank rok i hardkor maniru zvučala isto tako resko i britko kao original. Svoj nastup Ignite su zatvorili sa možda i najvećim hitom u svojoj karijeri, himničnom "Bleeding".

Ignite u daljini

E, sad. Gužva je postala nesnosna, a ovakav scenario se već znao prve večeri. Sve je bilo spremno da na binu izađu NOFX. Ekipa je došla nekoliko dana ranije, tako da su opušteno izašli na binu. Prem njihovim rečima, iskoristilu su lepotu Slovenije da uživaju u prirodi, raftingu i ostalim turističkim ponudama za matore pankere. Kako sam NOFX gledao već dva puta ranije, nije bilo mesta novim iznenađejnima. Fet Majk u haljini, stajling koji fura već nekoliko godina, Erik Melvin (gitarista) sa sve većim stomakom, dok drugi gitarista, El Hefe, iz godine u godinu sve bolje izgleda. Majkova moda nošenja haljina, kod muškaraca se konačno probila u mejnstrim, tako da smo na bini i ispred nje bili svedoci jedne prave pank modne revije. I to je otišlo u mejnstrim. Što se same svirke tiče, na njihovim koncertima morate biti jako strpljivi da biste dočekali pesmu. Naravno, ako ste pravi fan. Naoružajte svoje živce za minute i minute priče i (loših) fazona koji su već ušli u neki stadium lakrdije, dosade i prozivanja svega i svačega. Nekad se ni ne razaznaje o čemu tačno pričaju muzičari na bini, ali kada krene muzika, NOFX razvaljuju. Posebno kada se dohvate nekog remek dela iz prošlosti, kao što je to bio slučaj sa kompozicijama "Stickin In My Eye", "Perfect Government" ili "Murder The Government". Tada su najbolji pank rok bend na svetu, a poslednjih godina postali su pravo božansto koje će zauvek imati armiju pristalica. Ovo je mlada publika, mnogi su rođeni kada su NOFX ušli u treću fazu karijere, a isti ti klinci će iznova prepoznati kvalitet nekih vrhunskih albuma.

Propagandhi sviraju završno veče ovogodišnjeg PRH-a. Oni imaju album koji nosi nazuiv "Less Talk More Rock". Trebalo bi da se i NOFX podsete ove kovanice. Dobro će im doći u vraćanju starog sjaja.  

Gužva = NOFX

U nastavku pogledajte video sa treće festivalske večeri

Dušan Majkić i Miljana Milekić