Do sledećeg pankerskog praznovanja!

Rastanci su nešto najteže na svetu. Posebno ako je u pitanju rastanak sa jednim od najlepših festivala. Mini uteha mogla bi biti samo to što je rastanak bio nezaboravan.

I ovog puta krećemo od vremena, koje ove godine kao da je odlučilo da napravi balans na PRH-u. Za razliku od prethodnog dana kada je kiša padala celo popodne, dok je uveče pala tek po koja kap, poslednji dan prošao je bez vremenskih incidenata. Posetioci su se nesmetano kupali. Doduše kupali su se i po kiši, ali je za našu ekipu to bio malo ekstreman sport. Blata je, logično, bilo svuda.

Sa druge strane, bendove ništa od toga nije uspelo da poremeti, pa su festivalu ponudili najbolje što su mogli. Ako ste nekada posetili ovaj festival ili planirate, celokupan utisak sva četiri dana sigurno je - ne potcenjujte Beach stage, posetite ga obavezno!

Poslednjeg dana na ovoj bini nastupilo je sedam bendova: Wild animals, 69 enformons, Anti-lam front, Custody, Krang, Sidewalk surfers i Hit the switch.

Beach stage

Iskreno, ni za jedan od ovih bendova nismo čuli pre ovog festivala. Uprkos tome, odlučili smo da pre nastupa svaki čekiramo na internetu. Zaključak je sledeći: uživo zvuče ili identično kao u studiju, ili čak još bolje, kada se pomešaju sa energijom i raspoloženjem publike. Ne bi bilo iznenađenje ni kada bi neki od ovih bendova sledeće godine dobio nastup na glavnoj bini. A ne bi bila ni greška.

U okviru Beach stage-a tu je, naravno, pored prehladne Soče koju smo pomenuli i štand sa indijskom ili brzom hranom i raznoraznim smutijima, koje su ljudi nosili na sve strane. Ipak, da ne bismo pričali priče kako je sve divno i sjajno - hrana i piće na festivalu su izuzetno skupi, pa je tako za jednu malu picu potrebno izdvojiti između sedam i osam eura. Za strance koji dolaze ovo i nije neka cifra, međutim za prosečnog stanovnika Srbije, složićemo se i nije baš naivno.

Nakon što je na glavnoj bini nastup počeo bend Cigar, oni koji nisu jeli verovatno su i zaboravili da su bili gladni. Američki pankeri svojim energičnim i brzim pesmama odlično su otvorili poslednje veče, a u publici su se mogli čuti komentari da je u pitanju klasičan pank rok sa dosta Nofx i Pennywise uticaja, a pomalo i benda Blink182.

Pears

Pears je bend koji je nastupio drugi. Najfascinantnija stvar tokom čitavog festivala je to što publike ima uvek i prostor ispred bine skoro da nikada nije prazan. To je bio slučaj i sada, kada već od 20:30 nije bez guranja moglo da se dođe do bine. Ovaj američki bend bio je možda i najveće iznenađenje kompletnog festivala. Agresivan zvuk, nenormalno brze pesme, nezapamćena energija, beskrajan humor svih članova benda, savršeni prelazi i odlične gitare. Ako mislite da je ovo preuveličavanje, verujte nam trebalo je da budete tu. Kompletan bend možemo komontno nazvati životinjama, u najpozitivnijem smislu te reči. Ne samo da su leteli, puzali i ležali na bini, nego je, kada im to nije bilo dovoljno, pevač sišao u publiku i legao ispred bine. Zvuk se može opisati kao klasičan old skul pank osamdesetih, sa veoma melodičnim delovima. Publiku su provozali šalom da će celo veće svirati Red Hot Chili Pepers, a potom i kaverima pesama "Smooth" od Santane i "Basket case" benda Green Day, koju su inače odjavili rečima "čovek prosto mora da voli Blink182."

Pup

Druga stvar koja će nam definitivno ostati u sećanju jeste odlična organizacija, pa su tako sva četiri dana prošla bez i jednog minuta kašnjenja. Još jedan bend za koji nikada ranije nisam čula jeste Pup. Međutim, nekad se upravo ovo nepoznavanje rada nekog benda ispostavi kao najbolja stvar na svetu. Ne znaš šta da očekuješ, pa te odmah po pojavljivanju na bini obraduju svojim postojanjem. Majkić i ja smo između ova dva benda imali taman dovoljno vremena za jednu igru reči. Pup svira pop punk. Zbog toga smo ih nazvali Pup punk, ali kako nam je to zvučalo lose zbog reči poop, na kraju smo odustali. Bend je sve samo nije poop. U pitanju je kanadski pop punk ali ne onaj njanjavi poput All time low-a (nemam ništa protiv njih, volim ih). Na momente zvuče kao  MTV power pop bend koji se očajnički trudi da napravi pesmu koja će biti hit, ali uspeli su da naprave odličnu žurku.

Teenage bottlerocket

Američki pank rok bend Teenage bottlerocket koji je nastupio sledeći, oformila su inače dva brata blizanca. Kako se Majkić i ja retko kada usaglasimo po pitanju bendova, ovaj put nije bilo dileme. Bend je kombinacija svega i svačega. Ne u lošem smislu, ali nisu nas nešto preterano ni oduvali nastupom. Uvežbani svakako, melodični u potpunosti, međutim svake sekunde ovog nastupa izgledalo je da se jako trude da budu malo savremeniji Ramones. Da nismo pogrešili u ovoj konstataciji svedoči i činjenica da su i svirali cover pesme "Hey ho, lets go" upravo ovog benda. Ipak, uspeli su da naprave dobar uvod pred nastup Propagandhi.

Završetak poslednje večeri PRH-a u potpunosti je protekao bez sponzora. Kanadski bend Propagandhi uz svoj muzički manifest promoviše i veganstvo, anarho-socijalnu tematiku i isključenje velikih korporacija. Ovo je drugi put da su svirali na PRH-u, ovog puta bila je to i promocija poslednjeg albuma "Victory lap". Isto tako, Propagandhi važe za jedan od najboljih koncertnih pank rok/hard kor bendova, a to su sigurno dokazali na tolminskom terenu. Više od 20 pesama žestoko je protutnjalo sa bine, a ni kanadska četvorka se nije štedela. Zanimljivo je bilo to da je ovo bio nastup koji je publika najpažljivije pratila, tako da su izostala učestala skakanja sa bine, prevelika gužva i negledanje koncerta. Kako nikome ovog benda nije bilo dosta, vratili su se na bis, a nakon bisa Džordž, Kris i Tod spustili su se do publike kako bi nesebično sa njom podelili impresije nakon završenog koncerta (Majkić je dobio potpisanu setlistu).

Propagandhi

Po samom završetku dobili smo informaciju koja nas nije obradovala - u blizini mesta održavanja festivala trebalo bi da se gradi obilaznica oko Tolmina. Ovo bi moglo da utiče na premeštanje lokacije Pank rok holideja, ali i festivala Metal days. Organizator PRH-a Andrej Sevšek objasnio je da su trenutno u pregovorima i da se iskreno nada da se to neće dogoditi. Nadamo se i mi.

Na kraju, pogledajte i završni video sa festivala:

Tekst, fotografije i video: Miljana Milekić i Dušan Majkić