Muzika
Album nedelje: Ichabod - Volume 1: Psychedelic Chansons
20.11.2019.
Šansone za odabrane!
Karlovački kantautor Ichabod objavio je album prvenac pod nazivom "Volume 1: Psychedelic Chansons". Iza ovih melodičnih impresija zapravo stoji mladi Bruno Šlat - šansonjer modernog vremena, sofisticirani ljubitelj hitičnog zvuka i pesama koje udaraju na "prvu".
Žanrovski gledano, zaista nam u novoj muzičkoj ponudi nedostaje ovakvih naslova, koji se ne stide već oprobanih i u praksi dokazanih (da ne kažem dogmatičnih) recepata. Dakle, umesto dosadne buke kroz koju, danas, svako hoće da dokaže kako zna da svira (a ne zna) samo zato jer uspava da održi ritam i gruv, "Volume 1: Psychedelic Chansons" nudi mnogo više od takvog (post) tinejdžerskog zanosa. Nudi pesme.
Uz Ichaboda, instrumentalni doprinos albumu su dali Zoran Stojaković Sox kao multi-instrumentalista, Igor Kuštreba na solo gitari ("Never Alone"), Vedran Ivković na solo gitari ("Carol Eat Eyes") i trubač Matija Kovačić ("Tangled/Wooden Carpenter"). Kompozicije su snimane, miksane i producirane od strane Zorana Stojakovića Soxa u Tiger Migraine studiju u Karlovcu.
Spot za pesmu "We Could've Had A Better Time"
Čipka baroknog popa prekriva analogne stvari koje primećujemo iz svakog ugla jedne velike sobe koja čini ovo izdanje veoma slušljivim. Polja brokolija zamenunju ona čuvena jagodna, ali izvor njihovog korena ostaje isti. Bruno se u ovakvoj ulozi retro kantautora vešto snalazi, ali ne zato da bi nam pod nos pošto-poto poturio samo formu. Jeste da smo danas potpuno navikli na ovakav vid (bezidejne) samopromocije, kroz razna podražavanja jer se ni subkultura više ne obrađuje na način na koji bi to trebalo da se radi. Ichabod to razume jer je (dokazano) iskreni fan muzike i njene istorijske građe koja je svaku deceniju bilo kog žanrovskog perioda bojila sjajnim autorima i albumima.
Njegov album prvenac zapravo je dnevnik impresija koje, nesumnljivo, evociraju, neke romantične godine, ali to je i tonski zapis koji bez problema može da se pošalje u budućnost nekakvom vremenskom kapsulom. On se sluša i po suncu i po kiši. Svaki vetar može da se provuče kroz slova pesama što nas dovodi do zaključka da se Brunove psihodelične šansone najbolje mogu doživeti uz neke duge, usamljene, šetnje. Zato se u pomenuti rerto omaž perfektno sjedinio i omot albuma, dizajnera Zorana Stojakovića Soxa, koji slušaocima jasno daje do znanja o kakvom se albumu radi.
Spot za pesmu "Bad Bood"
Ichabod muziku piše od 2014. godine, a u javnosti je poznatiji tek od sredine 2018. kada izdaje prva dva singla, "We Could've Had a Better Time" i "Never Alone". Album je doživeo koncertnu promociju početkom oktobra u zagrebačkom klubu KSET, gde je Bruno nastupio zajedno s pratećim bendom The Too Good No Goods. Pored pomenutih muzičkih impresija, kroz sve kompozicije možemo osetiti i filmski ugođaj čije krajeve, po meridijanima, recimo drže Ken Louč i Mikelanđelo Atonioni. Topla vizura i miris tek izbačenih polaroid fotografija prkose rešenosti autora da se ne preda, po svaku cenu, trenutnim uticajima jer je to sada moderno.
Ovakva vizija je najplastičnija u kompoziciji "Tangled-Wooden Carpenter" gde će svako upasti u veselu cirkusko/vašarsku povorku koja je sastavljena od svih članova koji su pristupili Brunovom klubu usamljenih srca. Od najviših uspona na albumu, treba svakako izdvojiti kompoziciju "Funny Bird" - setnu minijaturu koju braća Galager, pored neponovljivog opusa, mogu samo da sanjaju. Ta mala odaja u kojoj stanuju balade obarbana je još jednom nijansom koje se zove "Carol Eat Eyes". Nećemo sad u ovim redovima sve otkrivati, neka svako otkrije svoj biser u čijem se presijavanju može ogledati bez tajni.
Kompozicija "Never Alone"
Zaključili ste da ju u pitanju jedno kompletno izdanje. Zato se drugi deo (ili nastavak) ovakvog albuma nikada neće desiti, jer to tako treba. Bruno će već smisliti neke nove, još veće pesme, s kojima će zapečatiti sopstveni kantautorski identitet. I nemojte da vas zavara naslov ove recenzije. On nikako nije elitistički nastrojen, samo pokušava da označi vrednost jedne zaista kvalitetne muzike koja polako postaje muzejska postavka. Zato, odvojte svoje vreme i poslušajte kako zvuče iskrene melodije provučene kroz novu mladost. A ako ste se već zakačili za njen naslov, u nastavku poslušajte album "Volume 1: Psychedelic Chansons" u celini. Postaćete istinski šanonjer u duši, pobunjenik koji hoda u snu i nepopravljivi romantičar željan pravih pesama.
Dušan Majkić
