Njegovi dani sa tinejdžerskim sastavom One Direction završeni su 2016. godine. Prvi album pojavio se samo godinu dana nakom razlaza sa Lijamom, Zejnom, Luisom i Nilom, a sada se spremite za još veće pop domete mladog Herija Stajlsa (Harry Styles). Tu je izdanje "Fine Line" i, kako mu to ime kaže, donosi uzbuđenje i energiju vrhunske produkcije pravljene da pokori svaki klub na svetu.
Dvanaest novih kompozicija u sebi nose rasterećenost forme i kompletnu slobodu mladalačke staze uspeha. Pesme su poput kaleidoskopa preplavljene bojama fanka, soula, proga, popa, folka i indija. Zato je nemoguće da vam se jedan od ovih elemenata ne uklopi u sopstvenu imresiju tokom preslušavanja albuma "Fine Line". Ah da, u međuvremenu je raskinuo s devojkom (Kamil Rouv), što je sigurno još više uticalo na smernice samog stvaralačkog procesa.
Prvi promo spot bio je urađen za singl "Lights Up"
Novi album stiže dve godine nakon veoma uspešnog debija i čini se da je "Fine Line" rasterećeniji, čak mladalačkiji, premda i dalje naslonjen na psihodelični pop rok koji se pravio pre više od pedeset godina. Zanimljivo je upravo to na koji način se mladi autori bave muzičkim žanrovima koji su dosta stariji od njih. Oni se vraćaju analognim doživljajima, eksperimentisanju u studiju, a same pesme ne trpe surove forme iste takve industrije. U jednom intervjuu, Stajls je otkrio da je želeo da bude zabavniji i avanturistički nastrojen u odnosu na prvi album, a priznao je i da je koristio psihodelične supstance tokom samog snimanja. Sigurno mu je skočio šećer u momentu kada je zagrizao lubenicu natopljenu ekstazijem, ko zna...
"Wattermelon Sugar" uživo
Pored poleta i velikog znanja, Heri nas je sve iznenadio sledećim rečima: "It's all about having sex and feeling sad". Posle ovakve izjave zaista se mogu primetiti svi ti lejeri emocija koji ne izlaze na prvo ili drugo slušanje. Možda Heri peva da zaboravi bivšu ljubav, veseli se dok zapravo skriva suze... Nema ni to puno veze sa ugođajem slušanja ovog izdanja, jer to tačno preslikava tinejdžersku depresiju 21. veka umotanu u šljokice i vrhunsku produkciju. Mogu i da zamislim domaći bend Buč Kesidi koji je prigrlio ovu i ovakvu odoru. I treba jer je bolje biti savremen, nego neprestano rovariti po sigurnim ulicama. A tu možda i leži pomenuta fina linija koja svakog pravog umetnika deli na dve strane medalje. Iz jednog pravca u gomilu drugih - vreme je za odrastanje.
