Kako bot menja net

Ako znamo da su botovi lažni nalozi ili imitiranje osobe koja bi trebala da izgleda autentično, onda moramo imati u vidu da je sadržaj koji oni postuju po netu isto tako veštački. Uglavnom je naručen da bi promenio sliku javnog mnjenja o nekome ili nečemu. Naš sagovornik iz berlinskog Centra za internet i ljudska prava Ben Wagner smatra da botovi drastično utiču na slobodu govora na mreži.

"Mislim da ima puno posledica po slobodu govora. Ako pogledamo različita uputstva koja koriste cenzori interneta i ona koja koriste botovi, odnosno trolovi, pronalazimo neverovatne sličnosti. Ovo stvara internet na kojem vidimo trolove i cenzore kako se bore za ono malo što je ostalo od javne sfere.

Na kraju, između toga ne ostaje puno prostora i budućnost komunikacije na internetu izgleda tako da su ljudska bića ili potpuni profesionalci ili ih nema uopšte, a mašine se bore između sebe oko toga šta se može, a šta ne sme reći i to je prilično zastrašujuća budućnost", rekao je za O radio Ben Wagner.

Istraživanje Liber centra iz Novog Sada, koji se bavi društvenom mrežom Twitter, pokazalo je da se u slučaju prisustva botova na ovoj mreži povećava govor mržnje. Prema rečima predstavnice ovog centra Tatjane Vehovec, takav agresivan nastup utiče na ljude koji ga čitaju, menjajući njihovo raspoloženje i odnos prema temi.

"Mi smo utvdili da je, kada nema botova u konverzaciji na Twitter-u, govor mržnje i incidenta na nivou od jedan odsto. Međutim, onog trenutka kada botovi preuzmu hashtag, govor mržnje se penje čak na 12 odsto, a agresivni govor uvreda i ponižavanja može da čini čak 75 odsto cele komunikacije na jednom hashtagu", ispričala je Tanja.

Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine smatra da bi nam uvođenje medijske pismenosti kao predmeta u škole, moglo pomoći da se bolje snalazimo sa ovim relativnom novim fenomenom. Kampanju za ovo pokrenula je Medijska koalicija koja pored NDNV-a u Srbiji okuplja još četiti novinarska udruženja.

"Medijska pismenost je odgovor civilizacije, prvo na komercijalizaciju medija i na nove medije koji otvaraju neverovatno mnogo mogućnosti, između ostalog i za svaku vrstu manipulacije. Zbog toga je ona bitna i zbog toga bi bilo neophodno da uđe u obrazovni sistem, kako bi klinci od malih nogu počeli da prepoznaju pre svega razne metode manipulacije u mainstream medijima i na društvenim mrežama", kazao je Sejdinović.

Da ovaj fenomen nije samo prisutan u političkom životu, na šta smo najčešće navikli u Srbiji, slažu se i Tanja i Ben.

"Botovi ne postoje samo u politici. Mi ih primećujemo u politici zato što su agresivni. Međutim, botova ima u marketingu, to je ta siva zona marketinga, i svako ko pokušava da na tržište plasira neki novi proizvod ili uslugu bi mogao da posegne za pravljenjem armije koja će govoriti prikriveno da je ta usluga savršena i najbolja moguća", ocenila je Tanja Vehovec.

Ben Wagner je dodao da naša percepcija o tome da li su botovi prisutni i u drugim sferama života, zavisi od toga šta mi smatramo politikom.

"To zapravo zavisi od toga kako definišete politiku. U osnovi, u svemu za šta je neko spreman da se bori možete pronaći ovakve vrste kampanja. Da li mi to nazivamo politikom ili nekako drugačije, ovaj fenomen sigurno smanjuje prostor za neautomatizovane glasove u društvu", dodao je on.

Nedim Sejdinović smatra da je internet sjajno dostignuće koje bi trebalo zaštiti od budućnosti u kojoj na njemu više neće biti mesta za stvarne, žive ljude.

"Intenet bi trebalo da predstavlja jedno super civilizcijsko i tehnološko dostignuće i mesto gde bi ljudi mogli nesmetano da učestvuju u nekoj interakciji, stvaranju javnog mnjenja, i konačno samog društva, se pretvorilo u jednu ogromnu deponiju. Zbog toga bi bilo jako dobro da medijska pismenost i u tom smislu bude na mnogo većem nivou, kao bi se tehnološke mogućnosti iskoristile zaista za stvaranje javnog mnjenja i razmenu mišljenja", objasnio je Nedim.

Ben Wagner sa druge strane smatra da je problem dublji i da je potrebno razumevanje još nekih mehanizama koji pokreću internet i IT sektor. To bi čak značilo da bi u škole bilo potrebno uvesti ne samo medijsku pismenost, već možda i programiranje ili poznavanje kodova, i to od malih nogu. 

"Medijska pismenost tu može pomoći, ali samo do određene tačke. Moramo bolje da razumemo izvore ovih informacija i da razumemo njihove pokretačke sile, da bi jedan samostalni, nezavisni korisnik interneta mogao da bolje vrednuje i shvata sadržaj koji mu je plasiran", dodao je Ben.

Ako nam botovi menjaju sadržaj na internetu postoji i način da to prepoznamo i zaštitimo se od tog fenomena. Tanja Vehovec dodaje da ipak postoji jedan jednostavan način za borbu protiv plasiranog sadržaja botova.

"Jedan od načina, jako efikasan, kako da se izborite sa botovima na Twitteru je blokiranje. Ako dožive masovni blok, oni zapravo mogu da ostanu samo u svom krugu i da jedni drugima saopštavaju ono što imaju", otkriva Vehovec.

M.Leđenac