Beli botovi – net aktivizam bez sponzora

Korišćenje mašina ili ljudi za kreiranje, uglavnom, negativne atmosfere vezane ze osobu ili događaj, postala je svakodnevica i u Srbiji, a nakon susreta sa botovima u virtuelnom svetu najčešće nam ostane samo loš utisak. Na primer, istrazivanje Liber centra iz Novog Sada sprovedeno na Twitteru, pokazalo je da se u slučaju prisustva botova govor mržnje na toj mreži poveća čak na 12 odsto, a uvrede i ponižavanje mogu činiti čak 75 odsto cele komunikacije. Nasuprot ovome, tehnike koje koriste botovi mogu poslužiti za dobre ciljeve, te ono ne mora u svakom slučaju da bude negativna pojava.

Aktivista za internet slobode iz Slovenije Domen Savič, sa portala e-demokracija, naziva to white head trolovanjem.

"Dakle, white head trolling znači koristiti tehnike koje koriste botovi, ali za dobre i plemenite namene. Poenta je u tome da ohrabrite ljude da učestvuju u određenim kampanjama tako što ćete im pokazati šta da rade. Ljudi ne učestvuju, ne samo zato što su lenji, već zato što ne znaju kako. Može se mnogo toga učiniti ukoliko razumete pravni sistem i medije, pa onda kombinujete određene aspekte ovih oblasti za promociju plemenitih ciljeva. Na primer, ako pogledate zakone svoje zemlje, često se ispostavi da neki medij, ministarstvo ili neka druga komapnija ne postupaju u skladu sa onim što u njima piše. Najefektnije ih je javno upozoriti na to ", objasnio je Domen za O radio.

                 "Opet taj Savič" - majica kad te prozivaju, a ti ne odustaješ

Zašto javno? Javno istupanje je važno, jer donosioci odluka imaju najveću odgovornost upravo prema javnosti. Međutim, mi još uvek živimo u državi u kojoj društvene mreže nisu dovoljno prepoznate kao merodavne, objašnjava komunikološkinja Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Prema njenom mišljenju, tradicionalni mediji u ovom slučaju mogu pomoći internet aktivistima na putu do cilja.

"Kod svakog aktivizma osećate da ste nešto uradili tek onda kada neko promeni odluku, kada se desi ono za šta se zalažete. Zato su sve potrebnija ta prelivanja u medijski prostor, dakle da mediji jave - vidi koliko se ljudi okupilo oko neke ideje na Fecebook-u i slično. Kako bude rasla ta svest o internetu i kako naši političari budu sve posvećeniji svom virtuelnom bivstvovanju, na kraju krajeva i sakupljanju glasača u prostoru društvenih mreža, onda će biti i odgovorniji prema takvim inicijativama", rekla je Kleut.

Direktorka Liber centra Tatjana Vehovec bavi se istraživanjem društvene mreže Twitter već godinama i na primeru poplava u Srbiji 2014. godine nam je objasnila da stvarni aktivizam na mrežama postoji i da se ljudi uspevaju samoorganizovati bez potrebe da slede određeni marketinški ili politički cilj, kao što to čine botovi. Kako je objasnila, niko tada nije došao i rekao ljudima da treba da pomognu, nego su oni tu odluku doneli sami.

"Mi smo sami, svako u svom kapacitetu, rekli - hajde da pomognemo. Tviteraši su se angažovali da se prikupi novac, da se pomogne oko odeće i pronalaženja nestalih. To je nešto što je nastalo prirodno. Nasuprot tome nalazi se takozvani astroturfing, odnosno humani botovi, koji su organizovani, imaju svog sponzora i rade nešto što je u interesu tog sponozora. Naši botovi su uglavnom takvi. Reč astroturfing je nastala iz imena američkog brenda veštačke trave i amerikancima je mnogo lakše da je razumeju. To je antipod prirodnoj travi, dok je grassroot nešto što je izniklo iz samog naroda i razlikuje se od proizvedene trave u fabrici", kazala je Tatjana.

Jedno ovakvo prirodno aktiviranje Tviteraša desilo se i na haštagu #radiobattleRS, kada je ekipa O radija učestvovala na takmičenju radio stanica u Milanu i kada je zahvaljujući aktivnostima hiljada ljudi na toj mreži osvojila drugo mesto. Još jednom - hvala!

                  Jelena Kleut

No, nije sve tako jednostavno. Komunikološkinja Jelena Kleut smatra da je problem sa istinskim aktivizmom na društvenim mrežama taj što se neretko završi samo na klikovima, šerovima i lajkovima.

"Ljudi misle da je dovoljno da kliknu i da su tako već učestvovali, i onda kada zapravo treba negde da se pojave i urade nešto, nema ih. To je nešto što je primećeno i kod izučavanja masovnih medija, da su ljudi mislili da ako prate politička dešavanja na TV-u, da je to njihova participacija i da oni tako učestvuju u političkom životu. Autori su to nazvali narkotizujuća funkcija, jer zapravo stvara privid učešća. Nije učešće ukoliko ste vi nešto samo podržali, mora nekad i nešto konkretno da se uradi. Utoliko tehnologija može da služi kao mač sa dve oštrice. Omogućava nam i daje jako puno, ali može i da nas uljuljka da ćemo klikćući na te neke plemenite ciljeve mi puno i dobro raditi i pomagati, a zapravo ne radimo ništa", rekla je Jelena.

No, sve češće Jelena zapaža primere da dobar razlog zaista i pokrene zajednicu na stvarnu akciju.

"Nedavno smo imali građane Novog Naselja kojima su hteli da ruše park i koji su se u rekordnom roku organizovali i napravili protest sa nekoliko stotina ljudi, što je za jednu malu zajednicu fenomenalno velik broj ljudi. Onda smo imali uspešnu inicijativu pod nazivom 'Spasimo nauku', koja se odnosila između ostalog na premeštanje posmrtnih ostataka Nikole Tesle. To su ljudi koji su se organizovali isključivo putem društvenih mreža, i uspeli da aktiviraju građane da se zaista i pojave na protestima i događajima", rekla je Jelena.

        Tatjana Vehovec, www.mooshema.com

I Domen Savič u svojoj zemlji poznat je po kampanjama na društvenim mrežama koje su uspele da učine velike promene na medijskoj sceni. Jedna od njih, koja još uvek traje, je Better Media Camapign u okviru koje je uspeo da natera slovenačke tabloide da plate cenu svog neodgovornog rada. Uz pomoć društvenih mreža i javnosti, nakon skandaloznog izveštavanja tabloida koje je rezultiralo jednim samoubistvom, naterao je kompanije da povuku reklame iz medija sa takvim sadržajem. Uskraćujući tabloidima finasije, naterao ih je da se ponašaju odgovornije.

"Loše stvari se ne dešavaju zato što loši ljudi pobeđuju dobre ljudi. Loše stvari se dešavaju kada dobi ljudi ništa ne preduzimaju. Ako se aktiviraš i uradiš nešto, ti zapravo spašavaš svet svaki dan", poručio je Savič.

Društvene mreže jesu naš odraz i predstavljaju naše stavove i mišljenja. No, isto to je i naš stvarni društveni život i angažman, koji ne sme da ostane zarobljen u virtuelnom svetu. Jasna poruka je da nas najbolje definiše ono što smo spremni da učinimo onog momenta kada kliknemo na - sign out.

M.Leđenac