Enter Exit - dan poslednji

Izgleda da su više sile odredile da poslednji dan 15. Egzita bude simboličan i višeznačan na svakom koraku. Kažu da će čovek pronaći skrivene signale u svakom kutku ako ih dovoljno jako potraži i poželi, a dok ovo pišem, nakon više ni sam ne znam kog nastupa Hladnog Piva, shvatam da su ih posetioci i domaćini festival sami stvorili. Nazovimo to materijalizacija nadanja.

foto: Miloš Janjatović

Zvuči gotovo neverovatno, ali statistika kaže da se za četiri dana čak 190.000 duša odlično provelo na Tvrđavi. Kako otpevaše likovi iz Capital Cities na Glavnoj bini - "Stayin’ Alive", od starih dobrih Bee Gees, a ja dodajem - "Alive and kicking", od još boljih Simple Minds.

I eto, baš kada sam sa ekipom iz Radio televizije Vojvodine iz našeg studija kraj bedema posmatrao reku ljudi koja se slivala preko mosta, naš voditelj i muzički urednik Aleksandar Mladenović, alijas XSALEX, sa Disko stejdža je spontano pustio, gle čuda, remiks "Stayin’ Alive".

Kao sasma mali sam se plašio vatrometa i u međuvremenu porastao u čoveka koji potajno strepi od onoga što dolazi posle njih. U slučaju Egzita, nakon otvaranja uvek se brinem da li ću posao obaviti dobro, hoću li se provesti kako sam zamislio i uživati u bendovima koje iščekujem. Kada je vatromet povodom zatvaranja u pitanju, uvek postoji blaga bojazan da će mi do sledećeg leta biti koncertno dosadno. No, i ta se nelagoda lakše odagna kada Faithless kažu "Happy birthday Exit, you look fantastic".

Triput se ljubi, tri puta bog pomaže, treća sreća…a meni je ovo treći put da ih slušam u Srbiji, prvi put u mom gradu. Koleginica Maja vam je prenela impresije, da ne davim, uglavnom super nastup i provod velikog broja posetilaca, čak mi ni gužva nije smetala. Inače, na Glavnoj bini program su otvorili Love Hunters, stara ljubav, a pevača Milana Mumina sam u poslednjih 24 časa sreo – tri puta: na Eksplozivu dan ranije, u redakciji O radija i naravno gde mu je najkomotnije, na sceni.

Pre nego što sam otišao na Fear Factory ugazio sam u baricu ne veću od fudbalske lopte i malo zeznuo patiku. U tom trenutku pored mene je prošao tip sa barjakom od limenki piva na kom je zakačena velika irska zastava, što me podseti: na istom ovom mestu sam 2008. slušao Sex Pistols.

Bio je to jedan od  najlošijih nastupa u istoriji Egzita, sličan mom koraku u vodu, kog se publika najbolje seća po zezatoru koji se u inat Englezima popeo na drvo i gordo okačio irsku trobojku. Prljava patika =  truba svirka, odmah pored Iraca, simbolika je tamo gde je tražiš.

Baksuzni niz nastavio se mučenjem da prebacim gomilu fotografija na kompjuter, što mi je sudbina refundirala odmah iznad studija, gde je svirku otprašio Rambo Amadeus, čovek koga sam igrom slučaja najčešće gledao uživo u životu. Stiže mi SMS ubrzo, ispostaviće se da su dobri prijatelji koji žive u Hrvatskoj došli na Egzit, nisam ih dugo video i krenuo sam na Main da ih sretnem.

Uopšte mi nije smetalo što smo se mimoišli na prvu loptu jer sam zahvaljujući tom promašaju uspeo da čujem po uši najbolniji sempl u životu, by Zomboy. Kažu da je tip ubica od di-džeja, ne znam, ali ja mu se svejedno zahvaljujem što mi je proširio soničan vidik. Toliko se toga dobrog poklopilo te noći da mi se jedan mladić izvinio što me je slučajno nabo laktom u rebro, inače sve ređa pojava kod mladih Egzitaša, ali kada provod stane na tvoju stranu – sve je moguće.

U međuvremenu saznajem da je Dušan Kovačević, direktor Egzita i čovek koga znam dugo, na bini, uz Capital Cities, zaprosio devojku. U svoje i ime O radija čestitam srećnom paru.

Verovatno preterujem, ali ljudi su mi delovali manje napeto poslednjeg dana. Možda zbog umora, možda stečenih prijateljstava. U svakom slučaju, kada te krene onda te krene i gitarista Taken By Storm je na Fjužn binu isterao "Les Pola" u mojoj omiljenoj boji. Pogodite kojoj.

Dok kucam ovaj tekst siguran sam da gomila ljudi na Dens Areni ispisuje uspomene sličnih vibracija. Uz manje štucavice festival je uspeo i to ne merim brojem posetilaca, a da nije bilo zlosrećnog sukoba organizatora i ugostitelja nakon zatvaranja lokala za goste u "novosadskoj ulici", Egzit bi bio za 5+.

Mada prvog dana nije delovalo tako, sjajan bend Hladno Pivo dobro se uklopio u ulozi šlaga na Egzitovoj torti. Raspoloženi i upucani razvalili su svirkom, a Mile Kekin nam je otkrio da je to prvi put u karijeri da sviraju zorom.

Do sledećih poklapanja, uživajte u sećanju.

Igor Mihaljević