Koliko košta vaše zdravlje?

Intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom kakva je danas zastupljena na globalnom tržištu i sve većom upotrebom đubriva i pesticida, došlo je do preteranog zagađenja na poljoprivrednog zemljišta, samim tim i do hrane koja je puna štetnih materija. Koliko ste samo puta sebi zbog toga rekli: od danas okrećem novi list! Samo zdrava hrana, nema više ništa s nogu i na brzinu! Međutim, ljudi u velikoj meri smatraju da je ono što je zdravo nužno i skupo, kao i da je organska hrana luksuz. Mi smo pokušali da saznamo da li je to zaista tako i koliko se mladi u Srbiji hrane organski.

Sve je popularniji organski vid proizvodnje koji ne podrazumeva prekomernu upotrebu hemije koja utiče kako na zemljište, tako i na finalni proizvod. Organski proizvedena hrana je sve zastupljenija među ljudima, a prema istraživanju Organic Trade Association, 52 odsto mladih u svetu su konzumenti organske hrane. Proizvodnja te hrane u Srbiji je i dalje na začetku i popularizacija ovakve ishrane tek počinje, kaže za O radio Nataša Šaru iz OrganicNet portala koji se zalaže za zdravu ishranu i zdrav način života.

"Ono na šta se mi ugledamo jesu primeri iz Velike Britanije i SAD, gde milenijalci zapravo imaju najveći udeo u tržištu organske hrane. Kod nas ne postoji istraživanje koje bi potvrdilo koliko mladi a koliko stariji kupuju organsku hranu, ali možemo da kažemo da je potražnja sve veća. Možda cene jesu veće u odnosu na konvencionalnu hranu, ali mi savetujemo da ljudi kupuju češće male količine jer se organska hrana kvari mnogo brže, budući da nije hemijski tretirana", kaže Nataša.

Ona savetuje posetu njivama i baštama gde na licu mesta možemo da odaberemo ono što nam treba, kao i posetu sajmovima gde možete da pronađete osobu od poverenja od koje biste kupovali hranu. 

Aleksandra Karan je samostalni konsultant u oblasti agrobiznisa, a uža specijalnost joj je organska poljoprivreda. Ona navodi da je organska poljoprivredna proizvodnja strogo definisana zakonom, pratećim pravilnicima i podleže sistemu kontrole i serifikacije koje sprovode ovlašćene sertifikcione kuće i nadležno ministarstvo. Sertifikacioni postupak iziskuje dodatni trošak u odnosu na konvencionlnu proizvodnju. Takođe, organska proizvodnja je ograničena na upotrebu dozvoljenih bioloških sredstava za zaštitu i prihranu biljaka, koji su skuplji i kompleksniji za upotrebu od konvencionalne "hemije", a mnogi agrotehnički postupci se izvršavaju mehanički, što zahteva veću upotrebu radne snage.

"Sve navedeno zahteva veće finansijsko ulaganje u proizvodnju i podiže cenu krajnjeg proizvoda. Na primer, ručno plevljenje od korova parcele od jednog hektara pod povrćem može da košta oko 10.000 dinara u dnevnicama za radnike koji okopavaju, dok bi tretman herbicidom koštao maksimlno 2.000 dinara. Takođe, u organskoj proizvodnji su zastupljene sorte koje imaju veću otpornost na bolesti i štetočine, a takve sorte najčešće daju manje prinose, to im je biološka odlika. Na kraju, sertifikovan organski proizvod često jeste skuplji od konvencionalnog, ali jeste i zdravstveno bezbedniji a po mnogim istraživanjima i nutritivno vredniji", objašnjava Aleksandra.

Ona dodaje da često čuje komentar da je skupo hraniti se zdravo, dok je ona ubeđenja da je mnogo skuplje hraniti se nezdravo.

"Zdrava ishrana u okvirima realnog prosečnog budžeta zahteva dobro planiranje kupovine, određivanje prioriteta i definitivno, vreme za kuvanje. Novosađani imaju sreće da na svim većim pijacama i povremenim manifestacijama, mogu da kupe sezonske organske namirnice direktno od sertifikovanih proizvođača, koji vidno ističu nacionalni znak za organski proizvod. U odnosu na druge gradove odgovorno tvrdim da po najpovoljnijim cenama mogu do dođu do ovih proizvoda. Zaista, kada bi se novac koji se potroši na mnogo naizgled sitnih i 'jeftinih' nezdravih proizvoda i brzu hranu preraspodelio na lokalno proizvedene organske namirnice, niko ne bi ostao gladan. Eventualno bi izgubio koji kilogram viška. Na prvom mestu je važno kupovati organsku hranu za decu", ističe naša sagovornica.

Ono što je takođe bitno jeste znati kako proceniti koliko je neka hrana zdrava, da li je i koliko puta prskana, u kojoj meri su korišćeni herbicidi i pesticidi i možemo li u potpunosti da verujemo oznakama i sertifikatima.

Pitali smo i naše sugrađane da li konzumiraju organsku hranu. Evo nekih odgovora:

Uglavnom uzgajamo svoje, sad, koliko je to organsko, ali trudimo se da bude... Prilično je teško jer iako se vi, recimo, trudite da sami proizvodite neprskano drugi prskaju. Sve to utiče i da bi se stvorili neki realni uslovi nije baš lako, ali ima ljudi koji pokušavaju i povećavaju se ti pokušaji organske proizvodnje

Iskreno ne znam kako se deklariše zdrava hrana i bio hrana u Srbiji i da li ima neku određenu kontrolu. Za Nemačku znam da postoji puno faktora koji utiču da na to se određeni proizvod smatra organskim i dobije tu etiketu. Kada ti to kupuješ, znaš šta kupuješ i znaš da to nosi određene stvari sa sobom.

Organski se ne hranim, prvi razlog je zato što je cena četiri puta veća od standardne. Čak i da imam uslova, ne vidim da postoje radnje koje su specijalizovane za to. U suštini, ako želiš organski da se hraniš morao bi specijalno da se potrudiš, da isključivo ideš po radnjama i da tražiš takve stvari. Pod tri, ne verujem da bih u Srbiji kupio i bio siguran da je to baš organsko.

Trudim se da se hranim organski, mada to često nije jednostavno, jer osim ukoliko sama ne uzgajam voće i povrće, za šta nemam uslova, ne može niko baš stoprocentno da mi garantuje da plodovi nisu prskani. Osećam se zdravije i čistija mi je savest ako jedem organski, međutim, organska hrana nije lako dostupna. Često ume da bude i skupa, tako da svakako mislim da ovaj izbor nije najjednostavniji, ali isto tako mislim da vredi, pogotovo na duže staze.

Živim u Berlinu i trudim se da se hranim organski, time pomažem svom telu i osećam se bolje i zdravije. Nemam računicu koliki su mi mesečni troškovi za hranu, ali mogu da kažem da ljudi koji se zaista potpuno organski hrane sigurno mesečno izdvajaju do 500 evra.

Baštovanstvo u urbanim sredinama je u svim razvijenim zemljama rastući trend, omiljeni hobi i kako kaže naša sagovornica Aleksandra Karan, odlična antistres terapija. Ukoliko neko ima slobodan sims na prozoru, osunčanu terasu, parče zemlje ili žardinjere u dvorištu, može da uzgoji lisnato povrće i salate, začinsko bilje, čeri paradajz, čili paprike, bebi kornišone.

"Malo je zahtevnije u takvim uslovima uzgajati korenasto povrće, kupusnjače ili neku robusniju biljku poput patlidžana, ali iskusnim urbanim baštovanima i to polazi od ruke. Saksije, veće kante i mreže za penjačice se mogu improvizovati od raznih predmeta koje imamo po kućama, zemlju je potrebno ili kupiti ili iskopati negde u čistoj šumi. Obavezno obezbediti organsko đubrivo, najbolje humus glistenjak koji se može kupiti na pijacama ili cvećarama i otprilike u martu ili aprilu izmaštati svoju kućnu salatnu bašticu. Postoji hiljade video snimaka, sajtova, blogova na tu temu, tako da bilo ko motivisan da oplemeni svoj životni prostor i vreme uzgojem biljaka, može vrlo lako da dođe do informacija kako. To može postati i lepa društvena aktivnost, zajednički projekat na poslu, u kancelarijama, povod za druženje", predlaže Aleksandra.

Ukoliko ste zainteresovani da naučite više i možda i promenite ishranu možete da posetite manifestaciju "Organska ulica grada Novog Sada" koja je namenjena prvenstveno potrošačima i promociji organskih proizvoda. Riblja pijaca i njena Organska ulica će u subotu i nedelju 15. i 16. septembra od 8 - 13 h biti epicentar zdrave i organske hrane.

J.M.