Društvo / Zdravlje
Kako se promenio odnos prema zdravlju kroz generacije
U novoj epizodi “Rose u podne” govorimo o zdravstvenoj preventivi nekad i sad i o tome koliko su se promenile naše navike i odnos prema zdravlju. O ovoj temi razgovaramo sa Jelenom Đekić Malbaša iz generacije X i Adrijanom Bijelić iz generacije Z. Da li smo ranije više verovali lekarima, a danas internetu. I koliko zapravo vodimo računa o sebi?
foto: pixabay
I dok obe sagovornice ističu važnost higijene i zdravih navika u detinjstvu, razlika se pravi u praksi. Kod Jelene su preventivni pregledi bili redovni, dok Adrijana kaže da se lekar posećivao uglavnom tek kada se pojavi problem.
"Odnos prema zdravlju i životnim navikama formira se u detinjstvu, pre svega kroz porodicu, ali i kroz prvi kontakt sa zdravstvenim sistemom. Odrasla sam u drugačijem okruženju nego danas, bez stalnog uticaja tehnologije i interneta, ali je briga o zdravlju u mojoj porodici uvek bila prioritet. Bili smo fizički aktivniji i ređe izloženi nezdravoj hrani. Kod lekara smo išli redovno, i kada smo bolesni i preventivno, kod pedijatra i stomatologa", kaže Jelena.
"U mom detinjstvu se vodilo računa o osnovnoj higijeni i zdravlju. Roditelji su nas učili pravilnim navikama, ali kod lekara se nije išlo preventivno, već uglavnom kada se pojavi problem. Ipak, vakcinacija i sistematski pregledi su se poštovali", dodaje Adrijana.
Prvi susret sa lekarom u oba slučaja ostavlja snažan utisak. Obe sagovornice naglašavaju koliko je važan pristup lekara, jer se tada gradi poverenje.
"Prvi odlazak kod lekara oblikuje odnos prema zdravstvu. Ako dete dolazi uplašeno i bolesno, iskustvo ne mora biti pozitivno. Zato je važno voditi dete i kada je zdravo, kako bi se razvilo poverenje. Ja se i danas sećam svog pedijatra sa osmehom, jer je bio pažljiv i nežan", objašnjava Jelena.
"Odlaska kod stomatologa se sećam kao neprijatnog iskustva. Smatram da je važno da lekar ima blag pristup kako bi dete steklo poverenje i smanjilo strah. Zato je važno dete voditi od malih nogu, kako bi pregledi postali normalna stvar", kaže Adrijana.
Saglasnost postoji i kada je reč o roditeljima. Obe generacije potvrđuju da su oni ključni za stvaranje zdravih navika, iako se način njihove primene menjao.
"Roditelji imaju ključnu ulogu u razvoju zdravih navika, od higijene i ishrane do odlaska na preglede. Zato je važno raditi na edukaciji mladih koji će sutra biti roditelji“, navodi Jelena.
"Učili su me da ne zanemarujem zdravlje i da reagujem na vreme. Iako se lekar posećivao kada postoji problem, svest o važnosti pregleda je postojala. Danas vidim da mlađe generacije menjaju taj pristup i više vode računa o prevenciji“, kaže Adrijana.
Škola je u oba perioda imala važnu ulogu u prevenciji, ali na različite načine. Nekada kroz obavezne kolektivne preglede, a danas kroz više edukacije.
“U školi su sistematski pregledi bili rutina i svi smo ih obavljali zajedno. Učili smo o higijeni i zdravlju, ali danas postoji mnogo više edukacija o različitim aspektima zdravlja, uključujući i mentalno zdravlje“, ističe Jelena.
“Postojali su obavezni sistematski pregledi i to se moralo ispoštovati. Dobijali smo osnovne savete, a kasnije, tokom studija, kroz medicinsko obrazovanje, dodatno sam shvatila značaj preventive“, dodaje Adrijana.
Adrijana Bijelić (privatna arhiva)
U tinejdžerskim godinama razlike gotovo da ne postoje. Obe sagovornice priznaju da je to period kada se zdravlje često zanemaruje.
“U adolescenciji dolazi do zanemarivanja zdravlja zbog sklonosti rizičnom ponašanju. Zato su u tom periodu važne ciljane preventivne poruke o zdravim navikama i mentalnom zdravlju“, kaže Jelena.
“I ja sam u tom periodu zanemarivala zdravlje. Nesanica, obaveze i tempo života uticali su na to, ali sam vremenom razvila svest o važnosti brige o sebi“, dodaje Adrijana.
Kada je reč o današnjem odnosu prema zdravlju, razlika je nešto izraženija. Jelena ističe da njena generacija često kasni sa odlaskom kod lekara, dok Adrijana naglašava da mlađi sve više usvajaju naviku redovnih pregleda.
OBRATI PAŽNJU
“Većina moje generacije odlazi kod lekara tek kada se pojavi problem, što dovodi do kasnog postavljanja dijagnoze. Preventivni pregledi zavise od lične inicijative i informisanosti“, ističe Jelena.
“Danas mnogo ozbiljnije gledam na zdravlje. Trudim se da idem na redovne preglede i smatram da je to obaveza, posebno kada je reč o ženskom zdravlju“, kaže Adrijana.
Dostupnost informacija danas je i prednost i izazov. Internet može pomoći, ali i odmoći ako se koriste neprovereni izvori.
“Dostupnost informacija olakšava rad lekarima, ali za pacijente može biti rizična ako informacije nisu proverene. Često se susrećemo sa samoinicijativnim lečenjem, što može biti problem“, upozorava Jelena.
“Ljudi su informisaniji, ali često sami sebi postavljaju dijagnoze umesto da odu kod lekara, što može biti opasno“, dodaje Adrijana.
Iako dolaze iz različitih generacija, njihove poruke su gotovo iste, preventiva nije opcija, već obaveza.
foto: pixabay
“Zdravlje se čuva svakodnevnim navikama, pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, snom i redovnim pregledima. Važno je birati proverene izvore informacija“, ističe Jelena.
“Redovni pregledi, kontrole i briga o sebi su ključni. To je obaveza prema sopstvenom zdravlju“, zaključuje Adrijana.
Bez obzira na razlike u odrastanju i vremenu, jedna stvar ostaje ista, zdravlje je lična odgovornost, a pitanje je ne samo koliko brinemo o sebi, već i kome verujemo kada je zdravlje u pitanju.
Novu epizodu Rose u podne poslušajte ovde:
Jelena Bursać
