Zagađenje može biti i svetlosno!

Iako je napredak u tehnici veštačkog osvetljenja doneo velike koristi društvu, preterana i pogrešna upotreba svetla je i uzročnik ekoloških i zdravstvenih problema. Širom sveta formiraju se udruženja čiji je cilj da se ovaj problem shvati ozbiljno, pa je termin svetlosno zagađenje ušao i u zakone o zaštiti životne sredine nekih zemalja.

Fotografija: carpenoctem.rs

Od nedavno i kod nas postoji udruženje koje se bavi problemom svetlosnog zagađenja, a zove se "Carpe Noctem". Osnovali su ga profesori, asistenti i studenti Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

"Šira javnost je upoznata sa zagađenjem vode, vazduha i zemljišta, ali o svetlosnom zagađenju se malo zna. Zagađenje je svaki oblik narušavanja prirodnog stanja životne sredine. Svetlosno zagađenje bi bila alteracija nivoa osvetljenja u prirodnoj sredini, koja nastaje kao posledica ljudskog uticaja", objašnjava za O radio Bojan Đerčan iz tog udruženja.

Naš sagovornik dodaje da ta definicija govori o svetlosnom zagađenju u spoljašnjoj sredini, međutim, postoji i druga, koja govori da je to višak svetla u zatvorenim prostorima koji šteti ljudskom zdravlju.

"Možemo govoriti o svetlosnom zagađenju koje je prisutno u prirodnoj sredini, u spoljašnjim uslovima i u zatvorenom prostoru. Svetlosno zagađenje je u stvari nepotrebna količina svetlosti koja smeta ljudima, biljnom i životinjskom svetu, a stvara i veliku ekonomsku štetu", objašnjava Bojan.

Kako kaže, jedan od najvidljivijih oblika svetlosnog zagađenja je tzv. sjajenje neba.

Foto: oslobodioci.com

To je slučaj kada na horizontu vidite svetlo nebo iznad grada, iako je mrak, pa zbog toga ne vidite zvezde. To bi bio i estetski doživljaj svetlosnog zagađenja, koji su prvi definisali astronomi, jer njima to smeta prilikom osmatranja astronomskih pojava na nebu. Još sredinom dvadesetog veka su počeli da ukazuju na tu problematiku", ističe naš sagovornik.

Taj oblik svetlosnog zagađenja je veoma rasprostranjen u megalopolisima. Trendovi savremene urbanizacije govore da će u narednom periodu razvoj urbane populacije naglo porasti u zemljama Afrike i da će i dalje nastaviti da raste u zemljama Azije, dok će u Evropi i Americi stagnirati. Očekuje se da će upravo sjajenje neba kao oblik svetlosnog zagađenja biti najuočljivije na tim prostorima, kaže Bojan.

"Kod megalopolisa, uzmimo za primer Los Anđeles, sjajenje neba kao posledica svetlosnog zagađenja može da bude vidljivo i na udaljenosti od 450 kilometara. To više nije problem jedne konkretne urbane sredine, već je reč o ogromnom prostoru", pojašnjava on.

Drugi oblik svetlosnog zagađenja je takozvani bljesak – svetlo koje blješti sa neadekvatno postavljene bandere ili reflektora ispred neke garaže. Zaslepljujuća sjajnost (blještanje) uzrokovana je prevelikim kontrastom između svetlosnog izvora i okruženja. To je isti efekat kao kada neko na autoputu upali duga svetla, kada u oko prodre veliki svetlosni fluks čime se umanjuju vidne sposobnosti oka.

"Oblik svetlosnog zagađenja je i svetlosna intruzija, koja nastaje kao posledica prelivanja svetlosti sa ulične rasvete u unutrašnjost objekata. Ima slučajeva gde ljudi moraju da spuštaju roletne čim se upale ulična svetla", kaže Bojan.

Iako je tehnološki napredak omogućio da se proizvode jeftinije sijalice koje troše manje energije, pojava LED rasvete nije dovela do smanjenja svetlosnog zagađenja.

"Smanjeni su novčani izdaci za javnu rasvetu, međutim, suficit u budžetu za rasvetu nastao time što su obične sijalice zamenjene LED sijalicama, iskorišćen je tako da se taj novac uloži u još svetla, pa smo dobili kontraefekat", objašnjava on.  

Kako kaže, kada je reč o zatvorenim prostorima, pogotovo o tržnim centrima, svetlosno zagađenje je takođe u ekspanziji.

"Ti objekti se grade poput bunkera i nemaju izvor prirodne svetlosti, pa treba osvetliti unutrašnjost. Najčešće se pribegava LED rasveti, koja je izuzetno štetna, a rad u trećoj smeni pod LED rasvetom je poguban po organizam, jer narušava prirodni ciklus. Neki noviji tržni centri u našem gradu emituju nepotrebnu količinu svetlosti, pa se komšije iz najbližeg okruženja već nekoliko meseci žale na nepotrebnu noćnu rasvetu. Ukoliko je rad tržnog centra do 22h, posle toga bi trebalo ugasiti i svetleće reklame", dodaje Bojan.

Oftalmolog Vera Mašić Popov rekla nam je da prekomerna izloženost veštačkom svetlu, posebno LED osvetljenju, može biti štetna po oči.

"Postoji sve više naučnih potvrda da LED sijalice imaju potencijalno loš efekat po zdravlje, zato što proizvode plavo svetlo, koje može da ošteti naš vid, ukoliko smo predugo izloženi njegovom dejstvu. Plavo svetlo ima veći energetski potencijal i manju talasnu dužinu, pa lako prodire u dublje slojeve oka. Prema nekim istraživanjima, ono može da dovede do oštećenja tih dubljih slojeva i da se kasnije dovede u vezu sa pojavom nekih očnih bolesti", objašnjava doktorka.

Plavo svetlo emituju svi uređaji sa ekranom: kompjuteri, tableti, telefoni i led sijalice. Doktorka Popov kaže da plavo svetlo izaziva takozvani sindrom kompjuterskog vida.

"Otprilike 70 odsto ljudi nakon duže izloženosti plavom svetlu dobije neke simptome, poput zamagljenja vida, nesposobnosti fokusiranja, duplih slika, peckanja, osećaja suvoće očiju ili suzenja, pa čak i glavobolje. Ti simptomi traju od nekoliko minuta do pola sata i nazivaju se sindrom kompjuterskog vida. Trebalo bi praviti povremene pauze u toku rada, na svakih dvadesetak minuta do pola sata, da bismo se zaštitili. Oni koji moraju da provedu po deset do dvanaest sati za računarom, trebalo bi da koriste naočare sa specijalnim staklima, koja ne moraju biti dioptrijska, ali imaju filtere koji sprečavaju da štetno plavo svetlo koje emituje ekran dođe u kontakt sa našim očima", ističe doktorka.

Stručnjaci tvrde da ne bi trebalo da celokupna rasveta u stanu bude LED, nego da bude kombinovana. Tamo gde se duže boravi, trebalo bi da stoje standardne sijalice, a da LED rasveta bude u kupatilu i u drugim prostorijama gde se manje boravi, navodi ona.

"Mi smo biološki tako napravljeni da nam je potrebna svetlost u jednom delu dana, ali nam je u drugom delu dana potrebno da se odmorimo i tada nam je potrebna tama. Tada telo luči hormone, između ostalog i melatonin, koji nam je izuzetno važan za san. Svetlo tokom noći smeta i našem nervnom sistemu", kaže doktorka Popov.

U emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim" pričali smo i o strategijama smanjenja svetlosnog zagađenja u nekim zemljama, o ekonomskoj uštedi koja bi se ostvarila upotrebom energetski efikasnih i održivih oblika rasvete, o šteti koju preterano osvetljenje čini životinjskom svetu i o aktivnostima udruženja "Carpe Noctem". Emisiju možete čuti u plejeru.

Jovana Golubović