...
TRENUTNO00:00 - 05:00Music mix by Anja

Društvo

Svetlosno zagađenje najviše utiče na insekte i ptice

16.01.2023.

Brojna naučna istraživanja su potvrdila negativan uticaj koji veštaka svetlost ima na živi svet koji nas okružuje. Ulično osvetljenje koje koristimo u gradovima utiče i na okolinu, a to se vrlo često zaboravlja. U blizini Novog Sada se nalazi Nacionalni park Fruška gora, koji je okružen naseljenim mestima čije osvetljenje svakako ostavlja posledice.

.

Prekomerno veštačko osvetljenje ne utiče samo na noćne životinjske vrste, kao što biste pomisli. Ciklus smene dana i noći je podjednako važan za sve žive organizme i remećenje tog ciklusa usled prejakog svetla može uticati na brojne procese od metabolizma do razmnožavanja. Moramo biti svesni da na sve procese, koji se dešavaju u prirodi danas, najveći uticaj imaju pre svega ljudi, ističe biolog Nikola Veljković.

„Broj ljudi na planeti raste i sa povećanjem i širenjem gradova povećava se intenzitet svetlosnog zagađenja. Uticaj je raznolik. Utiče na poremećaj dnevnog spavanja i ciklusa sna, na stanje hormona, orijentaciju u prostoru i predatorski pritisak, na vreme, seobe ptica i slepih miševa... Dovodi i do iscrpljenja pojedinih grupa organizama, kao što su noćni leptiri koji se intenzivno okupljaju oko svetlosnih izvora tokom noći“, objašnjava naš sagovornik.

muvesvetlo jpg

Insekti - najuočljiviji primer

Insekti su, možda i najuočljiviji primer. Ako sedite uveče na nekoj terasi sigurno ste primetili kako se oko sijalica okuplja veliki broj insekata. Njih, instinktivno privlači svetlost, što je u ovom slučaju kontraproduktivno, jer je to period kada oni treba da spavaju, a na ovaj način se umaraju i postaju lak plen predatorima, priča Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu životinja.

„Tiski cvetovi u odraslom stanju imaju velike oči, odnosno ocela, koje nisu toliko sofisticirane kao naše oči, ali dosta jako reaguju na svetlost. Bilo kakva vrsta jakog, veštačkog, osvetljenja čak i pojava asfalta, osvetljenja na obali ili nekih reflektujućih površina može da im napravi problem i da ih navede da umesto na vodenu površinu pokušaju da snesu jaje na reflektujuću površinu koja nije prava ili da dođu u zonu udara na mostovima“, kaže Stojnić.

Cvetanje Tise

Insektima se najčešće hrane ptice, na koje svetlosno zagađenje takođe ima veliki uticaj. Prema istraživanju britanskog ornitološkog društva koje je rađeno tokom 2007. godine, primećen je veliki pad populacije domaćih vrabaca u toj zemlji, kako u gradskim tako i seoskim sredinama. Ova pojava se objašnjava smanjenjem biomase insekata kojim vrapci hrane svoje mladunce. Ipak, ovo nije jedina posledica koju svetlosno zagađenje ostavlja na ptice, objašnjava Nikola Stojić.

„Kada pričamo o pticama selicama, ljudi mislie da je okidač za početak seobe, odnosno njihov odlazak u toplije krajeve, hladno vreme. To, međutim nije tako, presudni su dužina dana i noći. Kada dan počne da se skraćuje to hormonski utiče na ptice da počnu seobu. Ukoliko imamo svetlosno zagađenje, odnosno količinu svetlosti koja preko noći remeti taj ciklus, taj okidač ne radi kako treba i ptice selice sa seobom kreću kasnije“, priča on.

pticanoc2 jpg

Osvetljenje utiče na migracije ptica

Pored životinja, veštačko osvetljenje ima uticaja i na biljni svet. Naučnici u Velikoj Britaniji su otkrili da, u toj zemlji, zbog jačeg intenziteta svetla listanje drveća počinje nekoliko dana ranije, što utiče na sve ostale razvojne procese. Kako bi sprečile negativan uticaj osvetljenja mnoge zemlje su uvele dark skaj parkove, odnosno zone bez veštačkog osvetljenja. Ovaj aspekt zaštite u Srbiji formalno ne postoji, ali svakako postoje lokacije koje mogu zadovoljiti potrebne kriterijume kaže Nikola Stojić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu životinja.

„Jedno je rezervat Velike Droplje u blizini Mokrina u severnom Banatu. Tu sam nedavno imao čast da u toku leta provedem noć i to je jedan ogroman stepski prostor, vrlo ravan i daleko od bilo kakvih tragova civilizacije. Deliblatska peščara je jedan fenomenalan prostor i najveće zaštićeno područje gde je ljudski upliv veoma mali. Sa druge strane, postoji i taj dinski reljef i zaista postoje delovi gde se kilometrima može ići bez ikakvog ljudskog traga i svetla“, objašava naš sagovornik.

fruskagora jpg

Na Fruškoj gori se nalazi 52 naseljena mesta (Foto: Pixabay)

Za razliku od Velike Droplje i Deliblatske peščare, Fruška gora, iako je nacionalni park, zbog svog položaja i urbanih sredina koje je okružuju ne može biti dark skaj park. Iako na samoj planini, zbog njenog reljefa, postoje male površine na kojima se uticaj veštačkog osvetljenja ne oseti, veći deo nacionalnog parka je narušen negativnim ljudskim uticajem.

Foto: Pexels

M. L.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

LED sijalice za zdravije životno okruženje

Prvi korak koji možete učiniti kako bi smanjili svetlosno zagađenje u vašem životnom prostoru jeste kupovina LED sijalica. One, u…

.

Javna rasveta - glavni izvor svetlosnog zagađenja

O javnoj rasveti, čini se, najviše razmišljamo u decembru i januaru, kada su na ulicama novogodišnji ukrasi. No, vrlo često…

.

Svetlosno zagađenje: zašto čovek želi da "pokori noć"?

Kada govorimo o zagađenju, verovatno vam prvo na pamet padaju loš kvalitet vazduha ili vode. Svetlost je stalno tu, oko…

.

Zeleni zidovi, fasade i krovovi - čuvari mikroklime urbanih sredina

Dobro je poznato da zelenilo, ono prirodno naravno, povoljno utiče na čoveka. Upravo iz tog razloga, ljudi su skloni da…

.

Biljke će zameniti ambijentalna svetla

Razvojem novih nanotehnologija naučnici pokušavaju da naprave biljke koje svetle u mraku i mogu da se dopunjuju energijom. Ovakva svetla,…

.

Vreme je za cveće

Britanci su ludi za baštama. Ako zamislite klasičnu britansku kuću, ona iz mora imati malo dvorište i baštu punu cveća.…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 05:00 Music Mix by Bea
  • 10:00 Pre podne na O radiju

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo