...
TRENUTNO16:30 - 16:45Tehnologija

Društvo

Svetlosno zagađenje: zašto čovek želi da "pokori noć"?

12.12.2022.

Kada govorimo o zagađenju, verovatno vam prvo na pamet padaju loš kvalitet vazduha ili vode. Svetlost je stalno tu, oko nas i vrlo često je ne percipiramo kao nešto što može imati loše efekte. Sam pojam svetosnog zagađenja je relativno nov, kako našim životima, tako i u stručnoj literaturi.

.

Prva definicija ovog pojma data je 1973. godina u Sjedinjenim američkim državama, ali naučna javnost na svetskom nivou počela da se bavi negativnim uticajem svetlosti tek počekom 21. veka. To ni ne treba da čudi, jer je u našoj kulturi ukorenjeno da svetlost znači napredak i sigurnost, priča predsednica udruženja Carpe Noctem Dajana Bjelajac.

"Mi smo dnevna vrsta i nama je komfor u dnevnim satima, kada se krećemo, radimo i prehranjujemo. Noću bi trebalo da spavamo i da ne budemo aktivni na taj način, jer telo ulazi u drugačije procese. Zato želimo da, na neki način, 'pokorimo' noć. Najbolji primer da shvatimo kako su ljudi prihvatili osvetljenje kao izum je to što su inovaciju, nešto novo i dobro, poistovetili sa sijalicom, jer je ona bila toliko željena i tražena", kaže naša sagovornica.

ulicnosvetlo1 png

Osnovni izvor svetlosnog zagađenja je, dakle, veštačka rasveta. Ona se nalazi svuda oko nas - u stanovima, na javnim površinama, u zavtvorenim prostorima, ali i u prirodnoj sredini. Naravno, nije svaki oblik veštačkog osvetljenja štetan i zato treba razlikovati dobru od loše rasvete.

"Najlakše je reći da svetlosno zagađenje obuhvata sve ono negativno što dolazi od uličnog osvetljenja. Ne možemo reći da je svako veštačko osvetljenje loše - ono koje koristimo da se krećemo po ulicama u noćnim satima, koje koristimo dok čitamo i radimo je korisno. Međutim, kada preteramo sa osvetljenjem, bude previše blještavo ili nam ide u oči dok se krećemo po ulici ili su to reklame koje se brzo smenjuju ili preintenzivno svetlo u sobama neodgovarajuće temperature zračenja. To je svetlosno zagađenje", objašnjava Dajana.

Svetlosno zagađenje se manifestuje na različite načine. Na primer, ono što nam onemogućava da vidimo zvezde je sijanje neba i predstavlja najočigledniju posledicu prevelike količine veštačkog osvetljenja u našoj životnoj sredini.

"Kada prilazimo Novom Sadu, Beogradu ili bilo kom drugom gradu iz daljine i manje osvetljene sredine, možemo da vidimo neku belo-narandžastu opnu iznad grada. To je, u suštini, sva ona prelivena svetlost koja dolazi iz uličnih svetiljki i bilborda koja se grupiše i pravi konglomerat svetlosti iznad naših gradova. To sjajenje neba je razlog zašto mi ne možemo da vidimo zvezde iznad naših gradova", kaže naša sagovornica.

ulicnosvetlo2 png

Naredni oblik svetlosnog zagađenja je bljesak, koji predstavlja previše svetao i usmeren zrak svetlosti koji svojom jačinom zaslepljuje čoveka. To su sve one jake sijalice, koje se u poslednje vreme često postavljaju u dvorištima kao dekoracija, ali je njihov efekat, na žalost negativan.

"Konstrukcija uličnog osvetljenja treba da bude takva da svetlost bude usmerena direktno u površinu pod uglom od devedeset stepeni. Nema potrebe da se svetlost baca iznad linije horizonta, čak i iznad sijalice. Ranije smo imali okrugle sijalice koje su bacale svetlost svuda, samo ne ispod gde bi trebalo i njih je bilo najlakše primetiti", kaže Dajana.

ulicnosvetlo3 png

Treći oblik svetlosnog zagađenja je svetlosna intruzija, odnosno, prestup. To je svako prelivanje svetlosti oko lične svetiljke koje izaziva neprijatnost u domovima ljudi koji žive u njihovoj blizini. Na žalost, primera za ovo imamo sasvim dovoljno i u Novom Sadu.

"Kod nas je dobar primer Žeželjev most. On je osvetljen značajnom količinom belih dekorativnih led traka, koje u noćnim satima jako svetle. Ljudima koji žive u zgradama preko puta mosta su osvetljene cele spavaće sobe. Treba ipak poći od uzroka i zapitati se da li dekorativno osvetljenje treba da postoji u periodu od 22 do 6 ujutru", priča naša sagovornica.

zezeljevmost1 png

Međunarodna zajednica tamnog neba izdvojila je nekoliko osnovnih principa koje treba pratiti kako bi spoljašnja rasveta bila prilagođena ekološkim standardima. Treba koristiti samo svetlo koje ima jasnu namenu, koje je usmereno tamo gde je potrebno i prave jačine. Svetlo treba upotrebljavati samo kada je korisno, a treba težiti toplijim bojama. Ipak, kako bi ovi principi naišli na širu primenu, treba prilagoditi zakonski okvir, koji kod nas ne prepoznaje svetlosno zagađenje.

Foto: Canva, Pixabay

M. L.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

EcoMan: Zaštita životne sredine, sport i timski duh

Ekološka trka EcoMan okupila je veliki broj Novosađana, koji su učestvovanjem pomogli da se grad očisti od đubreta. Ove godine…

.

Festival ekologije i antifašizma ponovo u Subotici

Četvrti festival ekologije i antifašizma "Ekoslavija" biće održan 8. i 9. septembra, na Lehel salašu u Malom Radanovcu kod Subotice.…

.

Kompostiranje je ekološka pilula za zemlju

Jeste li probali nekada da pravite kompost? U pitanju je aktivnost kojom značajno možete doprineti ublažavanju ekoloških problema, ne košta…

.

Voleo bih da snimam kako je Srbija lepa, a ne samo kako je uništavaju

Ivan Bjelić je novinar i aktivista, najpoznatiji po bavljenju ekološkim temama. Član je pokreta Marš sa Drine, a nakon završenih…

.

Opens state of Exit zona u znaku ekologije, aktivizma i takmičarskog programa

I ove godine Opens state of Exit zona nudi brojne štandove na kojima se predstavljaju nevladine organizacije sa različitim sadržajem.…

.

Bicikl - čuvar zdravlja i životne sredine

Proleće je sve bliže, a sa njim stiže i sezona bicikala. Kada pomislimo na benefit od vožnje bicikla uglavnom prvo…

  • 16:10 Pesma dana
  • 16:20 Pre podne na O radiju
  • 16:30 Tehnologija
  • 16:45 Prava stvar
  • 17:00 Dnevna soba

Anketa

Koliko verujete veštačkoj inteligenciji?

 
Oradio logo