Trafiking se izbegava obazrivošću

Trgovina ljudima jedna je od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti, koja pogađa ne samo nerazvijene ili zemlje u tranziciji već i ekonomski razvijene zemlje. Žrtva trgovine ljudima može biti svako, bez obzira na godine, pol, materijalno stanje i nivo obrazovanja. Upravo zbog toga što se trgovina ljudima ne dešava negde i nekome već tu, u našem okruženju, te zbog toga što je prevencija, kao i uvek, najvažniji elemenat u suzbijanju ove pojave, širom Evrope danas se obeležava Dan borbe protiv trgovine ljudima.

Kako kaže Dobrila Marković iz Neformalne grupe "Sloboda nema cenu – Stop trgovini ljudima" mladi su naročito ranjiva grupa, a prema podacima Ujedinjenih nacija 600 hiljada žena, dece i muškaraca godišnje se nađe u lancu trgovine ljudima. Od ukupnog broja, polovina su deca. Najjednostavniji i najefikasniji način zaštite je obazrivost i proveravanje informacija.

"Za ovo kao i za sve u životu važi ono pravilo da nema glupog pitanja. Mladi su ovde često prinuđeni da rade, da traže posao, prijavljuju se na oglase. Nemojte da se stidite i proverite u šta se upuštate, jer pitati nije glupo, već je to odgovorno prema vama samima. Ukoliko sumnjate da ste blizu takve ponude, proverite sa policijom ili nevladinom organizacijom koja se bavi ovim poljem, guglajte, obratite se nekom, zatražite pomoć i savet. Ako posumnjate da se neki vaš prijatelj prijavio na sumnjiv oglas za posao, reagujte na vreme jer kasnije je stvarno kasno. Prevencija je najbitnija", kaže Dobrila.

Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u Srbiji su od početka godine identifikovane 34 žrtve trgovine ljudima, a trećina su maloletne osobe. Većina je seksualno eksploataisana i radi se o ženskim osobama, a skoro polovina su maloletnice. Zastupljena je i radna eksploatacija, a najčešće je u pitanju prinuda na prosjačenje. Kako žrtva može biti svako, tako i počinilac može biti svako. Često se dešava da su to osobe iz bliskog okruženja žrtve, odnosno osobe od poverenja.

Direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Sanja Kljajić napominje da se svaka ponuda i svaki životni aranžman moraju dobro analizirati i pažljivo planirati.

"Često navodim primer kupovine mobilnih telefona. Kada se kupuje mobilni telefon čovek se jako dobro raspita, zna šta mu je potrebno i šta želi od tog telefona i onda gleda koji model zadovoljava njegove potrebe. Isto tako je u slučaju bilo kog životnog aranžmana. Ukoliko mlada osoba traži posao bilo u zemlji bilo u inostranstvu treba da obrati pažnju ukoliko je neka ponuda nerealno dobra, možda se iza toga krije neka zamka. Ukoliko mu neko ponudi nešto što izaziva sumnju i nije uobičajeno, tu svoju dilemu treba da podeli sa još nekim", objašnjava Sanja.

Ona dodaje da nisu samo oglasi za posao potencijalno rizični, već velika zamka i savremeni način regrutacije žrtava mogu biti i društvene mreže.

"Imamo niz situacija gde društvene mreže možemo smatrati sredstvom regrutacije. Tu se žrtve regrutuju  zbog seksualne eksploatacije, radne ekspolatacije i prinude na vršenje krivičnih dela. Ukoliko mlada osoba traži posao mora da vodi računa da ličnu dokumentaciju ne daje nikome, da proveri uslove pod kojima se posao nudi, da obrati pažnju na to šta u ugovoru stoji. Preporučujem da se, recimo, raspitaju putem interneta o poslodavcu, jer je neralno da se ozbiljna firma koja nudi dobre uslove predstavlja telefonom ili mejl adresom. To pobuđuje sumnju. Jako dobar je i sajt nevladine organizacije Astra koja je postavila niz rizičnih situacija koje mogu biti znak za uzbunu", kaže ona.

Dobrila Marković napominje da postoje mnoge predrasude kada je u pitanju trafiking, a jedna od najzastupljenijih je da su žrtve mahom devojke iz Moldavije i Ukrajine koje se prostituišu. Trgovina ljudima nije sinonim za "belo roblje" već je to mnogo šira kategorija koja obuhvata žene, muškarce i decu. Ona podseća i na prošlogodišnji slučaj grupe muškaraca koji su u Rusiji bili radno eksploatisani.

"Trgovina ljudima obuhvata radnu ekspolataciju, prinudu na vršenje krivičnih dela, prinudu na prostituciju, odnosno seksualnu ekploataciju, prinudu na prosjačenje, upotrebu žrtve u pornografske svrhe, rad na poljoprivrednim i drugim dobrima, pa čak i u domaćinstvu, gde žene rade kao spremačice, a u stvari su u robovskom odnosu. U ovoj kategoriji su i oduzimanje organa, prodaja dece radi usvojenja i koršićenje dece u oružanim sukobima u ratom zahvaćenim oblastima. Kod nas se načešće radi o seksualnoj i radnoj eksploataciji, prinudi na vršenje krivičnih dela i na prosjačenje, a prinudni brakovi su nešto što je prisutno u velikom broju slučajeva trgovine ljudima", navodi Dobrila.

Kada se govori o trgovini ljudima, takozvana "siva brojka", odnosno realno stanje stvari mnogo je drugačije od onoga što statistike, kao broj identifikovanih slučajeva, pokazuju. Dobrila Marković ističe da samo jedan posto od ukupnog broja žrtava trgovine ljudima bude otkriven, a ovu diskrepancu potvrđuje i Sanja Kljajić.

"Mnogo veća je tamna brojka od one koju identifikujemo, jer, nažalost, prinuda na prosjačenje dece ne sagledava se kao problem iza kojeg stoji trgovina ljudima nego se najčešće pripisuje lošim oblicima ponašanja, zamenarivanja i zlostavljajnja od strane roditelja, ali je u pozadini trgovina ljudima. No, to ne dolazi do nas. Pored prosjačenja, takođe velika tamna brojka je u slučajevima prinudne udaje. Ove godine smo identifikovali tri takva slučaja, ali smo sigurni da ih ima više. Sistem identifikacije kod nas je zamišljen tako da svi građani, organizacije, policija i sistem socijalne zaštite, ukoliko radeći svoj posao posumnjaju da pred sobom imaju slučaj trgovine ljudima obaveštavaju Centar, koji započinje postupak identifikacije. Zato smatramo da kod nas dospeju samo slučajevi kada svi oko nas prepoznaju da možda ispred sebe imaju žrtvu", kaže Sanja.
 

Dobrila Marković dodaje da je trgovina ljudima jedna od najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, da se nalazi na trećem mestu, nakon trgovine drogom i oružjem, a danas, s obzirom na to da traje migrantska kriza, možda čak izbija na prvo mesto.

"To je vrsta savremenog ropstva i kada se to izgovori danas 2016. godine zvuči strašno i čudno, međutim, danas isto tako postoje plantaže robova na kojima su muškarci i žene robovi i žrtve trgovine ljudima. Trgovina ljudima prostoji zbog profita i ljudi stiču sume novca. Procene su da 60 milijardi dolara godišnje zaradi na osnovu trgovine ljudima. To je tržište na kome kao i svakom drugom postoji princip ponude i tražnje, u ovom slučaju za jeftinom radnom snagom i seksualnim uslugama. Dok to postoji postojaće i trgovina ljudima", kaže ona.

Ukoliko postoji sumnja da je osoba žrtva trgovine ljudima potrebno je reagovati i obratiti se najbližoj stanici policije ili Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Centru za socijalni rad, nevladinim organizacijama "Astra" i "Atina", Novosadskom humanitarnom centru ili Neformalnoj grupi "Sloboda nema cenu – Stop trgovini ljudima".

Jovana Zdjelarević