Tragačev podkast: Horor priča

Bila je to kuća u viktorijanskom stilu: ukusno nameštena i prostrana, baš kakvu je gospođa
Helena i tražila. Ipak, nije imala sprovedene električne instalacije, pa su je osvetljavale lampe
na gas, zbog čega je uvek delovala mračno. Pošto je gospođa Helena bila uverena da će taj
problem rešiti ugradnjom većih prozora, kupila je kuću. U nju se uselila u novembru 1912,
sa svojim suprugom, dvoje dece i poslugom. Nedugo zatim, sve njih je počela da obuzima
melanholija, a kuću su počeli da opsedaju duhovi. Bila je to samo najava jezivog razvoja
događaja, od kojeg će se ova porodica jedva oporaviti. Ali, pre nego što je nastupio spas u
zadnji čas, trebalo je otkriti uzroke problema.

Ilustracija: Freepik

Zamislite da možete da se vratite u prošlost, i to kao prijatelj gospođe Helene. Kada bi vam
objasnila da ukućani vide duhove, da čuju zastrašujuće zvukove i imaju osećaj da ih neko sve
vreme posmatra, kakav biste joj savet dali? Ako bi savet bio da što pre promene adresu, to bi
svakako imalo smisla. Međutim, hajde da izbegnemo liniju manjeg otpora. Hajde da, čisto
hipotetički, zamislimo da kuća nije ukleta, već da je problem nešto drugo.

Loši argumenti

Porodica i posluga su neobjašnjive zvukove, priviđenja i fizičke simptome pripisali
duhovima, jer nisu znali pravi uzrok. Drugim rečima, oni su razmišljali na sledeći način:
budući da nema dokaza da su pojave prirodne, one mora da su natprirordne.

Filozofkinja Milica Janjatović Jovanović, koja u Novosadskoj novinarskoj školi godinama
radi na razvoju programa medijske pismenosti, objašnjava da je ovde po sredi – argument iz
neznanja: "Argumentum ad ignorantiam odnosi se na tvrdnje da je nešto tačno samo zato što
nije dokazano kao netačno, ili obrnuto. U tom slučaju se neznanje koristi kao dokaz. Na
primer, neko može reći da niko nikad nije dokazao da vanzemaljci ne postoje, pa je jasno da
oni moraju da postoje. Međutim, nedostatak dokaza ipak ne možemo koristiti kao potvrdu ni
ove, niti bilo koje druge tvrdnje."

Ako Helena misli da su se u kuću uselili duhovi, ako to misli i njen suprug, ako to misli
posluga, ako to misle čak i deca – zar postoji bilo kakvo drugo objašnjenje?

"Greška poznata kao argumentum ad populum podrazumeva pretpostavku da je nešto
istinito samo zato što u to veruje veliki broj ljudi", kaže Milica, i to ilustruje primerom: "To
što milioni ljudi čitaju horoskop, i možda i veruju u to što pročitaju, ne može biti dokaz da
horoskopi zaista predviđaju budućnost. Dugo je opstajalo i uverenje da je Zemlja u centru
svemira delom i zato što su, pod znacima navoda, svi ljudi, tu uključujemo i crkvene i
svetovne autoritete, to smatrali istinom. Tako da je popularnost ove ideje uzimana kao dokaz
istinitosti, sve do Kopernika i Galileja".

O važnosti skepticizma

Izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze. Ako neko tvrdi da je video duhove, vanzemaljce,
drekavca ili vilu Ravijojlu, to je toliko nesvakidašnja tvrdnja da zahteva i nesvakidašnje
dokaze. Upravo tu nastupa skepticizam. Neki pod skepticizmom podrazumevaju cinizam –
poziciju u kojoj ne verujete nikome i ničemu. Drugi misle da je skepticizam odbijanje
naučnih dokaza o određenoj temi. Ali – to su zablude. Skepticizam je zapravo insistiranje na
dokazima pre nego što neku tvrdnju prihvatimo ili odbacimo.

Ilustracija: Melani Trisek King / FakeNews Tragač

Na primer, možemo čuti zagovornika teorije o Zemlji kao ravnoj ploči kako tvrdi "Zemlja
stoji u mestu. Kada bi se kretala tako brzo kao što tvrde, sigurno bismo to kretanje osetili".
Međutim, ovakva tvrdnja ne predstavlja skepticizam, već poricanje zaključaka koje nauka
već vekovima nudi.

Ilustracija: Freepik

Zemlja se zaista vrti ogromnom brzinom: na ekvatoru, to je oko 1.670 kilometara na sat, a
oko Sunca putuje čak oko 107.000 kilometara na sat. Ipak, mi to ne primećujemo jer brzina
sama po sebi ne stvara osećaj kretanja: ono što osećamo jeste ubrzanje ili usporavanje.
Najlakše je to uporediti sa vožnjom autom ili avionom. Kada idemo konstantnom brzinom,
može nam se činiti kao da mirujemo, pa ljudi često pogledaju kroz prozor da bi se uopšte
"podsetili" da se kreću. Ali kada vozač naglo ubrza, naše telo odmah reaguje na to. Pošto
Zemlja ne usporava i ne ubrzava svoje kretanje, deluje da naš svet stoji u mestu.

Priča o duhovima

Ako se vratimo priči gospođe Helene, vidimo kako nedostatak skepticizma može dovesti do
opasnih posledica. Da su ranije posumnjali da uzrok možda nije natprirodan, mogli su izbeći
dugotrajne glavobolje i iscrpljenost. Ali oni su poverovali u ono što im je bilo dostupno i
razumljivo – u opsenu o duhovima.

U devetoj epizodi Tragačevog podkasta predstavljamo i razrešenje ove horor priče, koju je
napisala Melani Trisek King. Saznaćemo kako je porodica uspela da se spase, ali i kako
sami sebe možemo da spasemo, upravo zahvaljujući skepticizmu.

Projekat finasira Evropska unija kroz program "Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom
medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.
Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju
nužno stavove Evropske unije.