Tragačev podkast: Gorimo

Priču o klimatskim promenama mogli bismo da započnemo na dva načina. Prvi bi bio optimističan: Više od trećine svetske električne energije sada dolazi iz obnovljivih izvora, a taj udeo raste iz godine u godinu. Cene solarnih panela pale su za više od 80 odsto u poslednjoj deceniji, a vetroturbine postale su dvostruko efikasnije. Ako do polovine ovog veka adekvatno primenimo postojeće tehnologije – od električnih automobila do regenerativne poljoprivrede, možemo izbeći ili ukloniti više od 1.000 milijardi tona ugljen-dioksida. Čak i zemlje koje su bile ekstremno zavisne od uglja, poput Kine i Indije, ulažu rekordne sume u čistu energiju. Globalne investicije u obnovljive izvore dvostruko su veće od onih u fosilna goriva.

Ilustracija: Freepik

Međutim, sa druge strane, početak bi mogao da glasi i ovako: Planetu smo toliko izmučili da u dogledno vreme ne postoji realna nada da ćemo zalečiti njene rane. Temperature su već porasle za 1,2 stepena u odnosu na predindustrijski nivo, a svaka decenija donosi još oko 0,2 stepena. U praksi, to znači da ćemo već sredinom sledeće decenije dostići kritičnih 1,5 stepeni, granicu iza koje nas čekaju užasne suše, poplave i razorni toplotni talasi. Broj ekstremnih vremenskih događaja već se učetvorostručio u odnosu na 1980. godinu. Beležimo sve više globalne temperature, a led na Grenlandu i Antarktiku topi se brže nego što su predviđali i najpesimističniji modeli. Prošle godine svet je emitovao rekordnu 41 milijardu tona ugljen-dioksida. Čak i kad bismo ovog trena prekinuli štetne emisije, planeta bi nastavila da se zagreva još decenijama zbog efekta zadrške u klimatskom sistemu.

Kako bi bilo da prestanemo s foliranjem?

Ako bismo pitali pisca Džonatana Frenzena da li bi pre odabrao optimistični ili pesimistični uvod u ovu epizodu, on bi sigurno odabrao drugi. Smatrao bi ga poštenijim i tačnijim. Ovaj autor je pitanju klimatskog optimizma posvetio esej "Kako bi bilo da prestanemo s foliranjem", koji je u javnosti izazvao mnogo oprečnih reakcija. Frenzenov stav je da su katastrofalne posledice klimatskih promena neizbežne, šta god danas pokušavali da uradimo. Kako kaže, petro-konzumerizam odneo je pobedu.

Ilustracija: FakeNews Tragač

"Postavljaju mi pitanje: Hoćete li da kažete da jednostavno treba da dignemo ruke od borbe protiv klimatskih promena? Zar umereno ublažavanje posledica nije bolje od skrštenih ruku? Zar nije politički kontraproduktivno lišiti ljude nade? Činilo mi se da je upravo problem nade ključan. A istinska nada zahteva iskrenost, jer je nadanje vrsta ulaganja. Zašto su šanse za oporavak male? Zato što bi ogroman broj ljudskih bića morao da prihvati visoke poreze i ozbiljno ugrožavanje svojih uobičajenih stilova života, bez dizanja buke. Morali bi da prihvate stvarnost klimatskih promena i da veruju u učinkovitost ekstremnih mera borbe. Ne bi smeli da vesti koje im se ne sviđaju odbacuju kao lažne. Morali bi da ostave postrani nacionalizam, klasne i rasne netrpeljivosti. Morali bi da podnesu žrtve za daleke, ugrožene nacije i daleke buduće generacije. Morali bi da budu trajno prestravljeni zbog toplijih leta i češćih prirodnih katastrofa, umesto da se jednostavno naviknu na njih. Svakog jutra, umesto da razmišljaju o doručku, morali bi da razmišljaju o smrti”, piše Frenzen.

Obratite se Milankoviću

Ozbiljan napredak bi, dakle, bio moguć samo u "nemogućoj" situaciji – kada bismo svi postali ekstremno odgovorni i obzirni. A daleko smo od toga. Situaciju dodatno usložnjavaju dezinformacije o klimi. Jelisaveta Perišić, novinarka portala Balkan Green Energy News, kaže kako se u tom delokrugu često javlja zabluda da je Milutin Milanković predvideo ovakvu vrstu globalnog zagrevanja. 

Ilustracija: Freepik / FakeNews Tragač

"Među mitovima o klimatskim promenama krovni je onaj da klimatske promene uopšte ne postoje. I vrlo često ljudi koriste argument Milankovićevih ciklusa da bi opovrgli klimatske promene kao takve. Milankovićevi ciklusi su dosta složeni, ali trenutno bi mi na osnovu tih ciklusa trebalo polako da ulazimo u period ledenog doba, gde bi temperatura na nekim vrlo malim nivoima trebalo da počne da se smanjuje. Međutim, mi imamo jedan potpuno obrnuti proces. A taj obrnuti proces se pre svega dešava zbog ogromnih emisija ugljen-dioksida", kaže Jelisaveta.

Preusmeravanje besa

Svesne pogubnog uticaja klimatskih dezinformacija, naše kolege sa zagrebačkog Faktografa otvorile su zaseban portal posvećen ovoj temi, na adresi klimatski.hr. Zamenica urednika Ivana Živković, kaže kako su klimatske promene pretnja ogromnih razmera, s kojom se nijedan pojedinac na individualnom nivou ne može uhvatiti ukoštac. 

Uz to, kaže Ivana, "zahtijeva od mnogih gubitak privilegija koje uživaju i s te perspektive rekla bih da ne čudi što ljudi često neprijateljske osjećaje usmjeravaju prema onima koji upozoravaju na posljedice klimatskih promjena, primjerice na znanstvenike, novinarke i slično". Analiza Faktografa pokazuje da većina klimatskih dezinformacija ima jedan cilj – da poljulja poverenje u nauku. Isti akteri koji su tokom pandemije širili lažne tvrdnje o kovidu, sada koriste iste kanale da šire sumnju u vezi sa klimatskim promenama. Čini se da su iz pandemije naučili lekciju: ako ljudi ne veruju nauci i institucijama, lakše je usporiti ili zaustaviti tranziciju.

U 14. epizodi "Tragačevog podkasta" raspakovaćemo i mit o četbotovima kao jeftinim mehanizmima, razmotrićemo koje su to najdosadnije klimatske dezinformacije, a videćemo i šta Frenzen predlaže kao rešenje.

Projekat finasira Evropska unija kroz program "Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.

Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove Evropske unije.