Društvo / Zdravlje
Tragačev podkast: Veritaserum
Ilustracija: Freepik
Tih dana, nedelja i meseci, javnost je bila sluđena kontradiktornim informacijama. Podaci o pandemiji bili su teški za praćenje, emotivno potresni i prepuni novih pojmova za koje – da smo imali više sreće – nikada ne bismo ni čuli. Kada ste suočeni s morem podataka, procenata, definicija i komplikovanih objašnjenja, uvek se nađe i neki dobrovoljac da vam sve to pojednostavi i nacrta. Pitanje je samo koliko su namere dobrovoljca – dobre.
Ilustracija: Freepik
Šaljiva priča
U emisiji "Uranak" jedan doktor je u to vreme ispričao ovakvu šaljivu priču: "Kaže: Koja je razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih? Mogu li i vakcinisani i nevakcinisani da obole od kovida? Mogu. Mogu li i vakcinisani i nevakcinisani da prenesu kovid? Mogu. Mogu li i vakcinisani i nevakcinisani da se razbole od kovida? Mogu. Mogu li da završe u bolnici? Mogu. Mogu li da završe na respiratoru? Mogu. Mogu li i vakcinisani i nevakcinisani umreti od kovida? Mogu. A u čemu je onda razlika? Razlika je u tome što nevakcinisani ne mogu umreti od vakcine."
Ovaj vic, ako ga tako možemo nazvati, ispričao je doktor Borislav Antonijević, ginekolog i predstavnik udruženja "Lekari i roditelji za nauku i etiku". Sve ono što je izrečeno, kao i činjenica da je izrečeno pred širokim auditorijumom, predstavlja paradigmu antivakcinalne infodemije. Ona u Srbiji ne traje mesecima, već godinama, još od pojave dezinformacija na osnovu kojih je MMR vakcina, tj. vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubela, lažno optužena da izaziva autizam kod dece. Vic doktora Antonijevića zasnovan je na nekoliko fundamentalnih obrazaca antivakcinalne propagande: na izvođenju zaključaka putem anegdote, na iskrivljenom sagledavanju rizika, na manipulisanju statistikom, na zloupotrebi tuđeg neznanja i lakovernosti, kao i na zloupotrebi medijskog prostora.
Od slavlja do brige
"Prezentacija rezultata bila je zamorna, ali su rezultati bili sasvim jasni: vakcina je funkcionisala. Ljudi koji su sedeli u publici grlili su se radosno, sa suzama u očima. Zvona su se oglasila širom zemlje, a u crkvama i sinagogama započete su molitve. Delovalo je kao da je proglašen kraj rata." Ovako su, prema knjizi Pola Ofita, u Americi dočekani rezultati analize vakcine protiv poliomijelitisa, 1955. godine. Ubrzo potom započeta je i masovna imunizacija koja je broj slučajeva ove bolesti u SAD smanjila za oko 90 odsto.
Ilustracija: Vikimedija
Džonas Solk, pronalazač vakcine, slavljen je kao heroj, a posebne simpatije javnosti osvojio
je odbivši da patent prisvoji za sebe. Kada su ga pitali kome patent pripada, Solk je odgovorio
– "Pa ljudima valjda? Nema patenta. Možete li patentirati Sunce?"
Narednih decenija, različite vakcine spasile su milione života širom sveta. Ipak, entuzijazam u vezi sa vakcinacijom ne samo da više nikada nije bio velik kao te 1955. godine, već je – početkom narednog veka – dobio nelojalnu konkurenciju u vidu antivakcinalnog entuzijazma. Takvom razvoju događaja u ogromnoj je meri doprinela studija Endrua Vejkfilda i njegovih saradnika.
Vejkfildova studija
Jelena Jovović iz Novosadske novinarske škole već dugo se bavi istraživanjem pseudonaučnih i antinaučnih tvrdnji, a za svoju analizu knjige Branimira Nestorovića "Između dva sveta" dobila je i Godišnju nagradu za medijsku pismenost "Dragan Janjić". Za Tragačev podkast govori o tome kako je izgledala čuvena "Vejkfildova studija", objavljena 1998. godine.
"Na osnovu onoga što možemo pročitati iz sada već povučenog istraživačkog izveštaja, Vejkfild i saradnici su sproveli studiju slučaja u kojoj je učestvovalo 12 dece - 11 dečaka i jedna devojčica. Sva ova deca primljena su u kliniku sa anamnezom normalnog razvoja nakon kojeg je usledio gubitak stečenih sposobnosti sa jedne strane, a sa druge strane, sva deca su ispoljavala određene simptome koji su ukazivali na neki poremećaj ili oboljenje organa za varenje. Po prijemu u kliniku sva deca su podvrgnuta nizu testova. Kada su analizirali dobijene nalaze, Vejkfild i saradnici utvrđuju da u osam od 12 slučajeva roditelji povezuju javljanje simptoma razvojnog poremećaja sa primanjem MMR vakcine, dok histološke analize i rezultati endoskopije ukazuju da sva ova deca imaju ili hronično zapaljenje tankog creva ili se kod njih registruje uvećanje i umnožavanje limfnih čvorova u tankom crevu, a nemali broj njih ima oba ova poremećaja", kaže Jelena.
Ilustracija: Lancet / FakeNews Tragač
Ukoliko pogledamo ovaj rad, zaista je čak i laiku jasno da u njemu nije dokazana povezanost autizma i vakcinacije. Autori su toga bili svesni. U poslednjem pasusu doslovno piše da su neophodna dodatna istraživanja kojima bi se ispitao ovaj sindrom i njegova moguća povezanost za vakcinacijom. Međutim, dovoljno je bilo posejati strah: Pandorina kutija je otvorena i do danas niko nije uspeo da je zatvori.
Povratak u prošlost
Početkom septembra, saznali smo da oko 9.000 prvaka nije primilo MMR vakcinu, ili su
samo delimično vakcinisani. Većina roditelja koji se ovako neodgovorno postave verovatno
nikada nisu čuli za Vejkfilda. Nikada nisu došli do izvorišta svojih neosnovanih strahova. A
kada bismo samo malo zagrebali po površini, videli bismo koliko je čitava priča šuplja.
"Vejkfild je novac za realizaciju ovog istraživanja dobio od advokata koji je pripremao grupnu tužbu protiv kompanije koja je proizvodila trovalentnu MMR vakcinu", kaže Jelena, pa dodaje: "Njegov zadatak je bio da sprovede istraživanje čiji će nalazi predstavljati čvrste dokaze o kauzalnoj vezi između MMR vakcine i određenih razvojnih poremećaja i koji će biti održivi na sudu”.
Uz to, patohistološki nalazi koji su interpretirani u samom radu bili su izmenjeni. Jelena podseća da se Vejkfildu nije svidelo to što su prvobitno analizirani uzorci ocenjeni kao normalni, pa je odlučio da ih pregleda ponovo, a nalaze interpretira kao nespecifični kolitis. Vejkfildova studija sa dvanaestoro dece i pogrešnim tumačenjima nekako je zadobila veće poverenje i vidljivost od potonje danske studije sa 650 hiljada dece, koja je pokazala da nema nikakve veze između autizma i MMR vakcine.
Sladoledi i meduze
U strahu su velike oči, a takve oči sklone su da korelaciju izjednače sa kauzacijom. Korelacija znači da se dve pojave javljaju u isto vreme, ali to ne znači nužno da jedna izaziva drugu. Kada raste prodaja sladoleda, raste i broj ujeda meduza – međutim, to se dešava zato što je leto i ljudi su češće na plaži, a ne zato što sladoled privlači meduze. Isto tako, kada raste prodaja naočara za sunce, raste i broj šumskih požara – ali uzrok oba je toplije vreme – a ne naočare.
U desetoj epizodi "Tragačevog podkasta" sagledavamo i druge obrasce antivakcinalne propagande. Pokušaćemo da odgonetnemo šta to navodi ljude da veruju pričama o "farmakomafiji" koja ubija decu MMR vakcinama, ili o Bilu Gejtsu koji sprovodi masovno čipovanje kovid vakcinama.
Projekat finasira Evropska unija kroz program „Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom
medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.
Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju
nužno stavove Evropske unije.
