Tragačev podkast: Nema hemije

O Elani Frilend nema mnogo podataka na internetu. Kada je mediji predstavljaju, najčešće ne
navode njenu profesiju, već samo kažu da je "autorka". Ako ukucate njeno ime u pretragu, Gugl
će vam ponuditi nekoliko naslova koje je napisala. Tu su, na primer: "Pod jonizovanim nebom",
"Geoinženjering transhumanizma", ali i "Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na
planeti Zemlji".

Ilustracija: Mašinski fakultet / FakeNews Tragač

O poslednjem naslovu govorimo u novoj epizodi "Tragačevog podkasta" i to ne bez razloga. Iako su Elanine knjige vrlo opskurne, jedna od njih prevedena je na srpski i objavljena u izdanju ni manje ni više nego Mašinskog fakulteta u Beogradu. Tim povodom, Tragač je 2023. organizovao i javnu fektčeking sesiju, na kojoj su učestvovali Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu i Milan Ćirković iz Astronomske opservatorije u Beogradu.

HAARP kao Teslin predajnik

Iako želi da njen tekst deluje naučno, Elana Frilend koristi niz vrlo neuobičajenih referenci. Na primer, na jednom mestu kao izvor navodi Power Point prezentaciju. Na drugom mestu se kritički obračunava sa emisijom Saturday Night Live, koja je zapravo satiričnog karaktera. Tu su i Jutjub klipovi, blogovi, knjige kojih nema u slobodnoj prodaji, ali i sajtovi koji izgledaju kao da su kreirani 2002. godine. Kada je sve to prikupila, Elana zaključuje da je "HAARP u stvari Teslin uveličavajući predajnik (TMT)", te da se ovim uređajem mogu "kontrolisati vremenske prilike preko promene šeme vetrova u gornjoj atmosferi".

Ilustracija: Freepik / FakeNews Tragač

Profesor Vladimir Đurđević objašnjava kako je postulat o HAARP-u kao "uređaju uz pomoć kojeg se upravlja vremenskim uslovima“ potpuno neosnovan iz naučnog ugla. Naime, iz jonosfere se ne može uticati na vremenske uslove na površini Zemlje. Kao razloge navodi izuzetno malu masu jonosfere, ali i činjenicu da su slojevi atmosfere vrlo stratifikovani, uz vrlo malo interakcije. Kako bi približio naučno objašnjenje, Đurđević je napravio analogiju sa beskonačnim bazenom punim vode, na čijoj se površini nalazi izuzetno tanka paukova mreža. Verovatnoća da se iz jonosfere utiče na vremenske uslove na dnu atmosfere jednaka je verovatnoći da talasanje paukove mreže sa površine bazena izazove vazdušna strujanja na samom dnu bazena.

Ilustracija: HAARP antene - Wikimedia

Reagujući na tezu da je ideja za HAARP potekla od Tesle, Milan Ćirković kaže sledeće: "Kad vidite da se u nekom izdanju na srpskom jeziku pominje Tesla u okviru neke skraćenice, 99 odsto je šansa da je u pitanju čist nonsens. Da je Tesla kojim slučajem sahranjen, a ne kremiran, okretao bi se u grobu kao ventilator kad bi video na koji se način i koliko besramno njegovo ime i delo zloupotrebljavaju".

Kemtrejlsi iz Dizeldorfa

Elana Frilend bavila se i tzv. kemtrejlsima, odnosno, kondenzacionim tragovima koji ostaju za avionima na nebu. Đurđević je ovu pojavu objasnio činjenicom da je svako sagorevanje, u svakom motoru sa unutrašnjim sagorevanjem, zapravo uvek nepotpuno. Kad je reč o avionu, on ima mlazni motor koji koristi fosilno gorivo, a ono za sobom ostavlja čvrstu, najčešće praškastu supstancu. U pitanju je mikronska prašina koja može da posluži kao kondenzaciono jezgro. Na tim visinama se najčešće formiraju kristali leda, a koliko dugo će biti vidljivi na nebu zavisi od atmosferskih uslova poput strujanja i temperature. Ukoliko je vlaga niska i nema dovoljno pare, onda neće doći do ovog procesa i avion iza sebe neće ostaviti kondenzacione tragove.

Profesor Đurđević je takođe istakao da je "nezamislivo težak zadatak da se sa visine od deset kilometara baci prah mikronskih razmera i da on baš padne tamo gde neko želi", naročito kada se uzme u obzir činjenica da se na toj visini vetrovi kreću brzinama od čak 200 ili 300 kilometara na čas. To je iskoristio kao priliku da se našali: "Ako vidite kondenzacioni trag iznad Novog Sada, budite srećni, jer čestice nisu namenjene vama, već nekom u Rumuniji ili Moldaviji. Onaj ko hoće da zaprašuje Beograđane ili Novosađane treba da koristi vrlo precizna atmosferska merenja i da, recimo u pet popodne, ispusti praškaste materije iznad Dizeldorfa, da bi to na kraju došlo do nas i palo".

Overtonov prozor

Problem s kojim se susreću čitaoci knjige Elane Frilend, Milan Ćirković upoređuje s problemom "Overtonovog prozora", poznatim u političkoj filozofiji: "U tom prozoru se nalazi diskurs koji neka zajednica ili neka društvena grupa smatra dozvoljenim. Unutar tog prozora možete da vodite nekakvu raspravu, ali ne možete dalje od toga. Ako biste hteli da dovedete u sumnju neku od centralnih dogmi, onda biste postali jeretik, izopšteni, kenselovani… Sve zavisi od toga gde vam se nalazi Overtonov prozor. To su najviše usavršili kreacionisti, ali se to proširilo i na druge pseudonaučnike. Njihova taktika je da pomere Overtonov prozor toliko daleko, u neku stranu, da vam se potpuno razuman i umeren iskaz učini ekstremnim".

Teorije zavere su u tom pogledu zaista impresivne: nude jednostavna i često dramatična objašnjenja za složene događaje i procese. One kombinuju elemente misterije, skrivene moći i otkrivanja "istine" iza kulisa, što ljudima daje osećaj da imaju pristup tajnom znanju koje većina drugih nema. Upravo ta iluzija ekskluzivnosti čini ove ideje privlačnim: umesto da prihvate da je svet često haotičan i vođen nizom različitih faktora, ljudi biraju priču u kojoj postoje jasan scenario i prepoznatljivi akteri.

U 11. epizodi Tragačevog podkasta razmatramo kako društvene mreže pomažu u širenju teorija
zavera, ali i šta je to "ikeizacija društva". Dobićete i vrlo koristan savet kako da pobornika teorije
o kemtrejlsima ubedite da greši i to uz pomoć fajtalice za veš.

Projekat finasira Evropska unija kroz program "Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.
Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove Evropske unije.