Tragačev podkast: Dva pišem, jedan pamtim

Bio je 4. avgust prošle godine, a svet je čekao da sazna ko je u tom trenutku najbrže ljudsko biće na planeti. Osmorica trkača na startnoj poziciji, staza duga stotinu metara i samo jedna zlatna olimpijska medalja. Noa Lajls pobedio je rezultatom 9,79, dok je drugo mesto zauzeo Jamajčanin Kišejn Tompson rezultatom… 9,79! Ako su obojica u istoj stotinki stigla na cilj, kako znamo da je Lajls bio bolji? Tako što su odlučivale milisekunde: pobednik je bio bolji za pet hiljaditih delova sekunde. To je toliko mala razlika da je ljudskim čulima skoro neuhvatljiva. A opet: pet milisekundi je dovoljno da svetlost stigne od Srbije do Pariza, gde se ova trka održavala.

Mnoštvo zanimljivih stvari dešava se u malenim prostorima koje ne možemo da vidimo u kratkim intervalima koji se dese u treptaju oka. Sa druge strane, tu su i ogromni brojevi, sume novca i vremenska razdoblja toliko velika da ljudski mozak ne može da ih pojmi. Iako se pri susretu s takvim vrednostima često zbunimo, pa i zablokiramo, vredi razmišljati o njima. Upravo pričom o brojevima i preciznosti počinjemo drugu sezonu Tragačevog podkasta.

Pravilo sameravanja i poređenja 

Prošle su tačno dve decenije otkako je profesorka Dubravka Valić Nedeljković objavila priručnik "Mediji i javni interes – Uputstvo za upotrebu brojeva u medijskom tekstu". Iako se vremena i navike publike menjaju, saveti za izveštavanje ostaju slični. "Prvo pravilo je pravilo sameravanja. Kada vam, recimo, neko kaže 156 milijardi 782 miliona 323 hiljade 127 dinara, vi to ne možete da zamislite. I onda te 'virtuelne' brojeve pretvorite u nešto šta bi ta osoba, koja ima tоliki novac, mogla da kupi. Mogla bi da kupi četiri razarača, mogla bi da kupi pet boinga, mogla bi da kupi ostrvo u toplim morima…", kaže profesorka Valić Nedeljković.

Ilustracija: Novosadska novinarska škola

Pravljenje slikovitih poređenja prava je mala umetnost. Kada je na početku Kovid-19 pandemije trebalo objasniti bezbedno rastojanje u javnom prostoru, u medijima širom sveta nastala su veoma interesantna rešenja. U Kanadi su taj prostor objašnjavali kao dužinu štapa za hokej, u Japanu kao dužinu tatami prostirke, na Floridi kao dužinu aligatora, a u San Dijegu kao dužinu daske za surf.

Deset hiljada milijardi

Bivši ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević izjavio je u januaru 2014. godine kako Kina planira da u narednom periodu u zemlje centralne i istočne Evrope investira 10.000 milijardi evra. Za taj broj retko kada imamo priliku da čujemo u bilo kom kontekstu, ali ministar je podatak ponovio još jednom: "Da, dobro sam vam rekao, Kina planira da investira deset hiljada milijardi. (…) To je zaista sjajan uspeh i nešto na šta Srbija dugi niz godina može da računa".

Nakon burne reakcije javnosti, koja je uključivala i računice prema kojima bi sa 10.000 milijardi evra čitav Beograd mogao da bude popločan novčanicama od 50 evra i to šest puta, ili da se napravi most od kovanica od jednog evra širok 1,4 metra od Zemlje do Meseca, ministar je izjavio kako je poverovao u pogrešan podatak koji je dobio od prevodioca i da je tačan broj deset milijardi, a ne deset hiljada milijardi.

Važnost konteksta

Teodora Ćurčić, novinarka Bi-Bi-Sija na srpskom, već godinama se bavi istraživačkim i analitičkim novinarstvom, a posebno je zainteresovana za to kako podatke predstaviti publici na što prijemčiviji način. "Pre svega tu je stvar konteksta", kaže Teodora. "Kada želimo da kažemo da je nečega mnogo, ili da nije dovoljno, ili da je previše, moramo da znamo zašto to govorimo, šta je naša referentna vrednost, ko nam je rekao da je nešto referentna vrednost".

Ilustracija: Freepik

Kada podatke koje smo prikupili želimo da prikažemo na grafikonu, mogu nam se potkrasti i neke nenamerne greške. Teodora upozorava na jednu od njih: "Viđala sam da kolege, na primer, stave dva grafikona jedan pored drugog, gde je na jednom skala od nula do hiljadu, a na drugom od nula do sto. Na prvi pogled, deluje kao da su to iste vrednosti, ali zapravo nisu". Prema Teodorinim rečima, na novinaru je da bude maksimalno precizan i da da se potrudi da nikog ne dovede u zabludu: "Ne možemo da očekujemo da naša publika uloži toliko vremena da analizira sve, da proverava, da shvati, da samo izgledaju isto, ali da jedno vredi mnogo više". 

Borba s brojevima

Kao što profesorka Valić Nedeljković kaže, "brojevi su značajan deo činjenica koje bi novinari
i novinarke trebalo pažljivo da navode kada objavljuju neku informaciju. Zašto? Zato što
nas one upućuju na svet u kojem živimo i omogućuju nam da se bolje snađemo u tom svetu.
Da na adekvatniji način sebe pozicioniramo, kao osobu".

Ilustracija: Freepik

U sedmoj epizodi Tragačevog podkasta saznajte kako se u jednom televizijskom prenosu
bilion pretvorio u trilion, ali i koliko ljudi može da stane na Trg Republike u Novom Sadu:

Projekat finasira Evropska unija kroz program „Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom
medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom. Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novovsadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove Evropske unije.