Društvo
Sloboda okupljanja mladih u Srbiji: Između prava i pritiska
Beogradski centar za ljudska prava objavio je nedavno Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Srbiji za 2024. godinu, šesto po redu izdanje izveštaja čiji je cilj da prikaže realnu sliku života mladih: kako se školuju, leče, rade, da li mogu da priušte stan i koliko su njihova prava poštovana. Urednici su Goran Sandić i Nevena Trofymenko. Oradio se prethodni put bavio slobodom izražavanja i informisanosti, sada je fokus na slobodi okupljanja, a autor tog istraživanja Petar Vidosavljević.
izvor: pixabay
Ustav Srbije garantuje slobodu mirnog okupljanja, uz mogućnost ograničenja radi zaštite zdravlja, bezbednosti i prava drugih. Zakon o javnom okupljanju nalaže da se skupovi na otvorenom sa više od 20 ljudi prijavljuju MUP-u pet dana ranije, ali to nije dozvola, već obaveštenje. Spontana okupljanja, koja nastanu kao reakcija na događaje, ne podležu prijavi. Time se balansira sloboda izražavanja i javni red. Ipak, prema Vidosavljeviću, prostor za slobodu okupljanja mladih godinama se sužava, dok su napadi i pritisci u poslednjih godinu dana dodatno intenzivirani.
"Napadi na mlade koji se slobodno okupljaju, od strane političara, javnih funkcionera i tabloida, postali su česti i teški“, kaže Petar. Kao primer navodi studentske blokade, proteste i akcije šesnaestominutnih tišina, tokom kojih je više puta dolazilo do udaranja automobilima na demonstrante.
"Došli smo i do toga da je predsednik Republike pomilovao neke od onih koji su se suočavali s krivičnim postupcima za nasilničko ponašanje“, dodaje on.
Poslednjih meseci beleže se i privođenja i zastrašivanja mladih aktivista. U Izveštaju se navodi da su pojedini provladini mediji objavljivali njihove fotografije i lične podatke uz senzacionalističke naslove, dodatno pojačavajući pritisak. Takvo targetiranje narušava bezbednost mladih i šalje poruku da kritički glas može imati ozbiljne posledice. Osim studentskih akcija, mladi su učestvovali i na ekološkim protestima, skupovima za prava žena i LGBTI zajednice.
izvor: Beogradski centar za ljudska prava
"Tokom ekoloških protesta često je dolazilo do privođenja aktivista s ciljem zastrašivanja. Problematično je i ugrožavanje privatnosti, jer se dešavalo da se mladima u telefone ubacuju aplikacije koje prate komunikacije“, objašnjava Petar.
On podseća i na kontroverzni sajt “Kopaćemo”, koji je targetirao mlade iz organizacija "SviĆe“, "Stav“ i "Ne damo Jadar“, nazivajući ih ekološkim teroristima.
U novembru i decembru prošle godine širom Srbije otpočeli su masovni protesti nakon tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, u kojoj je stradalo 16 ljudi. Građani su mirnim okupljanjima tražili političku i krivičnu odgovornost, dok su incidenti poput upotrebe suzavca u Novom Sadu, nasilnih privođenja aktivista bez legitimacija i napada na studente tokom protesta “Zastani, Srbijo“ postali sve učestaliji. Studenti su potom blokirali FDU i više fakulteta, zahtevajući sankcije za napadače. Usledile su svakodnevne šesnaestominutne blokade saobraćaja i brojni fizički napadi na okupljene. Najveći protest održan je 22. decembra prošle godine, sa oko 100.000 ljudi na Slaviji.
OBRATI PAŽNJU
Šta o svemu misle mladi? Studentkinja Aleksandra (22) smatra da sloboda okupljanja u velikoj meri zavisi od političke situacije i "osetljivosti“ teme. "Svest mladih se menja. Sve više nas shvata da je važno da se pojavljujemo, da budemo vidljivi i koristimo naše pravo da ukažemo na ono što nas se tiče. To je način da pokažemo da smo aktivni građani“, kaže ona.
Kada je reč o bezbednosti, MUP je dužan da zaštiti učesnike skupa i da spreči incidente. Država ima obavezu da omogući javna okupljanja i da učesnicima obezbedi sigurnost. Međutim, prema Petru, praksa često pokazuje suprotno:
"Skupovi se zabranjuju pod izgovorom zaštite bezbednosti, iako ne bi smeli, kao što su 'Merdita, dobar dan!' i 'Evroprajd'. S druge strane, desničarski skupovi gotovo nikada nisu prekidani, pa je jasna selektivna primena zakona.“
izvor: Beogradski centar za ljudska prava
Kod spontanih okupljanja, vlasti često one koji pozivaju na skup preko društvenih mreža označe kao organizatore, iako spontani skupovi po zakonu ne mogu biti prijavljeni. Te osobe se zatim prekršajno kažnjavaju. Jedna od ključnih preporuka iz Izveštaja je da se prekine sa zastrašivanjem aktivista i s pozivanjem na informativne razgovore bez pristupa advokatu.
"Često se dešavalo da porodice ne znaju gde se mladi nalaze. Takođe je problematična neselektivna upotreba sile, godinama niko od onih koji su počinili akte nasilja nad učesnicima protesta nije sankcionisan“, upozorava Petar.
Goran Sandić, urednik Izveštaja, ističe četiri najurgentnije oblasti: mentalno zdravlje, radna prava, stanovanje i participacija mladih. Ako se ne reše, postoji rizik da čitava generacija izgubi poverenje u "bolje sutra".
"Mladi su napustili dijalog jer ih institucije ne slušaju. Mesta poput Saveta za mlade služe više kao formalnost, da se pokaže da su mladi bili prisutni zbog donatora ili izveštaja, ali njihovo učešće nije delotvorno“, kaže Goran.
Sloboda okupljanja mladih nije privilegija već pravo koje čuva njihov glas. Da bi društvo napredovalo, važno je da ovo pravo ostane stvarno, dostupno i živo.
Ceo prilog poslušajte ovde:
Jelena Bursać
