Mladi u Srbiji: Sloboda izražavanja na papiru, ograničenja u praksi

Beogradski centar za ljudska prava objavio je šesti Izveštaj o ljudskim pravima mladih u Srbiji za 2024. godinu. Cilj je da se prikaže stvarna slika života mladih, od obrazovanja i zdravlja, do rada i stanovanja  i prikaže jaz između zakona i prakse. Urednici su Goran Sandić i Nevena Trofymenko, a deo o slobodi izražavanja i informisanosti napisao je Petar Vidosavljević.

izvor: pixabay

Slobode izražavanja, udruživanja i okupljanja ključne su za učešće mladih u društvu. One im omogućavaju da primaju i dele informacije, povezuju se i javno iznose stavove. To nisu samo pravne formulacije, već alati za solidarnost, otpor i borbu za društvo u kojem se njihov glas čuje.

Petar Vidosavljević za Oradio kaže da su najveći problemi mladih nepovrenje u tradicionalne medije, dominacija tabloida i oslanjanje na društvene mreže.

"Mladi su sve češće targetirani, narušava im se privatnost, a informacije koje bi trebalo da stižu iz institucija često prvo izađu u tabloidima. Na mrežama se, s druge strane, šire govor mržnje i različiti oblici sajber nasilja“, navodi on.

Iako Ustav garantuje slobodu medija, realnost je drugačija. Petar ističe da su mladi od TV stanica sa nacionalnom frekvencijom očekivali objektivnost, ali da se to nije dogodilo.

"RTS često nije prenosio važne informacije o studentskom pokretu. O protestima se nije izveštavalo sve dok ljudi masovno nisu izašli na ulice, a i tada su prilozi bili kratki i površni“, kaže Petar.

izvor: Beogradski centar za ljudska prava

Mladi su podelili svoje utiske o slobodi izražavanja danas. Milana (22), studentkinja prava, smatra da formalno postoji sloboda govora, ali da je u praksi ograničena.

"Postoji pritisak kada se otvore osetljive teme. Većina se informiše preko Instagrama i TikToka jer medijima ne verujemo. O nama se uglavnom govori negativno, a retko nas neko zaista čuje“, kaže ona.

Prema Alternativnom izveštaju KOMS-a, broj omladinskih medija opada. Petar dodaje:

"Mladi zato koriste društvene mreže za komunikaciju, što se pokazalo efikasnim tokom studentskih blokada. Zbog njihovog uticaja, bilo je pokušaja da se ti kanali ugase.“

O tome koliko su mladi upoznati sa svojim pravima, Petar kaže da se interesovanje povećalo.

"Umesto da ih kršenja prava obeshrabre, aktivizam je ojačao. Mladi traže načine da se zaštite i međusobno podrže“, objašnjava on.

izvor: Beogradski centar za ljudska prava

Nikola (24), student medicine, kaže da je sloboda izražavanja "samo na papiru“.

"Ljudi koji se angažuju često imaju probleme. U medijima smo uglavnom negativno predstavljeni, pa se mnogi okreću mrežama, iako i one nose rizik govora mržnje“, kaže Nikola.

Urednik izveštaja, Goran Sandić, objašnjava da je njihova metodologija zasnovana na kombinovanju statistika i podataka sa terena.

"Ne oslanjamo se na jedan izvor – ukrštamo podatke državnih i međunarodnih institucija i istraživanja drugih organizacija. Kada šest godina ukazujete na iste probleme, to postaje karakteristika sistema, a ne greška“, kaže Goran.

Za kraj, Petar iznosi preporuke iz izveštaja:

"Potrebno je jačanje medijske pismenosti, razvoj omladinskih medija i sankcionisanje tabloida koji ugrožavaju mlade. Neophodno je i jačanje REM-a i zaštita autonomije univerziteta, koja je ranije bila ugrožavana“, zaključuje Petar.

Izveštaj obuhvata i druge oblasti – obrazovanje, mentalno zdravlje, socijalnu sigurnost, političko učešće, a poruka je jasna: mladi žele društvo u kojem se njihova prava ne samo propisuju, već i poštuju.

Ceo prilog poslušajte ovde: 

Jelena Bursać