...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music Mix by Bea

Društvo

Rešetke milije od lopate

25.03.2016.

Tokom prošle godine 150 Novosađana je rešilo da neplaćene prekršajne globe zameni zatvorskom kaznom. Međutim, gotovo je neverovatno da do sada niko nije iskoristio mogućnost da dug državi plati radom u javnom interesu – uprkos boljim uslovima.

.

Prekršajni sud u Novom Sadu nema zvaničnu statistiku koliko je mladih do 25 godina odlučilo da prekršajne kazne otplati boravkom u zatvoru, ali prošle godine je u gradu bilo 150 osoba svih uzrasta koji su jedan dan iza rešetaka "pretvarali" u 1.000 dinara duga i nijedna osoba koja je dug vratila radom u javnom interesu. Da slučaj bude potpuno apsurdan, dva sata rada u javnom interesu vrede koliko i dan u zatvoru, međutim predsednik novosadskog Prekršajnog suda Kamenko V. Kozarski kaže da je to više pitanje stanja svesti građana nego materijalnog položaja.

"Usvojen je zakon, ali se ljudi ne javljaju. Misle da je to uvredljivo, da će ih videti poznanici, a vrlo dobro znaju da svetske zvezde takođe rade u javnom interesu, hteli - ne hteli, skupljaju đubre i slično. Mi kao sud ne možemo da odredimo gde će okrivljeni raditi, već to čini poverenik u Agenciji za izvršenje sankcija. On određuje da li ćete raditi u 'Veterniku', SOS Dečijem selu ili bolnici, gde će vaši potencijali biti adekvatno iskorišćeni", navodi Kozarski.

Osoba koja želi da radi u javnom interesu predmet šalje povereniku koji poziva okrivljenog na razgovor, vidi njegov profil obrazovanja i sklonosti i tu se sud ne meša, zbog čega nam sagovornik ne može precizno reći gde će krivac radom otplatiti dug – ako se takav "heroj" uopšte pojavi.

Kozarski podseća da ljudi često u poslednji čas trče i plaćaju kazne ne bi li izbegli zatvor, ali za takozvani društveno koristan rad ne žele ni da čuju. To nije stvar ekonomske prirode, nego našeg komoditeta, govori Kozarski. Navikli smo da ne plaćamo kazne i neizvršavamo obaveze do te mere, da je ljude više sramota da rade u javnom interesu nego da provedu vreme u zatvoru.

"Mandatne kazne više ne postoje. Sada su to prekršajni nalozi, tu spadaju sve vrste inspekcija, komunalne, saobraćajna, gradske, pokrajinske i republičke. One se izdaju i u saobraćaju, kada neko priča mobilnim telefonom dok vozi, na primer. Država se potrudila da građane relaksira na tri načina: plaćanjem mandatnih kazni u iznosu od 50 posto u roku od osam dana, sporazumom o priznanju prekršaja i narečenim izvršenjem kazni u javnom interesu."

Naš gost kaže da se tokom izvršenja odlučuje se da li će novčana kazna biti zamenjena kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, gde je presudno da počinilac traži da to bude rad u javnom interesu. Na to utiču brojni faktori: društveni status i socijalni momenat su činjenice koje sudija uzima u obzir. Tokom 2014. poslato je 20 predloga za rad u javnom interesu i niko nije pristao, već je platio kazne od pet, šest hiljada dinara. Takođe, saznali samo da po novom zakonu postoji mogućnost da krivci podnesu zahtev da kaznu plate iznosima u do šest rata, u zavisnosti od cifre. U redovan postupak po pravilu idu prekršaji za koje ne postoji fiksna kazna, a zanimljivo je da je zakon uveo i sporazum o priznanju prekrašaja.

kozarski jpg

"Ko god da je podneo prijavu protiv vas, možete da se sporazumete o visini kazne. Na primer, ako priznate krivicu i odlučite se za sporazumno određivanje kazne za saobraćajni prekršaj iz člana 332, kazna će biti 6.000 dinara, 4 kaznena poena ali vam neće biti oduzeta vozačka dozvola 30 dana, što je svakako benefit za građane."

Predsednik novosadskog Prekršajnog suda ipak očekuje da će broj građana u nevolji biti manji nakon što je pokrenut registar neplaćenih kazni na internet adresi www.rnk.sipres.sud.rs, gde svaki građanin može da proveri ima li prekršajnih dugovanja prema državi. Registar je donet marta 2014. i zvanično se primenjuje od 1. januara ove godine.

"Pre nego što odete u MUP da tražite produženje registracije vozila ili druge potvrde, možete proveriti da li ste dužni nešto. MUP vam neće izdati potvrdu ako ne izvršite obavezu prema državi. Pasoš, ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu je država dužna da vam da uvek, ali ostala dokumenta, što mi kažemo u šali, ’od pecaroša preko lovaca’, MUP vam neće izdati ako niste izmirili dug prema državi.

Maksimalan iznos duga koji se može preinačiti u zatvorsku kaznu iznosi 60.000 dinara, odnosno dva meseca zatvora. Ukoliko je kazna veća od 60.000 ostatak se prinudno naplaćuje, još ne zaplenom preko privatnih izvršitelja, već najčešće odbijanjem od primanja okrivljenog.  

"Ima ljudi koji iz principa neće da plate, pa kada odu u zatvor na Klisu brzo zovu rodbinu i prijatelje da im plate kaznu, kada vide da tamo ne idu samo da jedu i odmore se. Dešava se da neko ode u zatvor pa supruga ili rodbina plate za njega da on ni ne zna, pa ga puste. Naša obaveza kao suda je da osobi koja ne plati kaznu u roku zamenimo kaznu zatvorom, ali treba reći i ovo: veći je trošak za državu da okrivljeni ide u zatvor jer koštaju više od 1.000 dinara dnevno."

Iako ne postoji zvanična statistika, Kozarski kaže da su lica koja zaista ne mogu da plate kazne upravo ona koja prave najteže prekršaje baš zato što nisu u mogućnosti da izmiruju svoje redovne obaveze. Upravljaju neregistrovanim vozilom, voze pod dejstvom alkohola ili ponavljaju te prekršaje. Zašto to rade više je pitanje psihologije nego suda i naš gost podvlači da u najvećem broj slučajeva građani svesno čine prekršaje, a ne iz nehata. Najčešći razlozi predomišljanja su shvatanje realnosti da zatvor nije odmor, niti radna akcija, već život sa više osoba različitih profila u ćeliji, rano ustajanje i redovan rad.

"Morate priznati da to nije lagodan osećaj. Imam običaj da kažem 'hoćete kartonsku ili betonsku galanteriju' jer svi zatvori sada gledaju da egzistiraju na ekonomskim osnovama. One betonske kugle koje vidite po gradu liju zatvorenici, postoji čitav asortiman proizvoda koji se proizvode u zatvorima. Osam sati se radi, pa ko voli - nek' izvoli."

Upitan da li je licemerno dozvoliti građanima da plate polovinu kazne u roku od osam dana Kozarski kaže da je u pitanju evropska praksa koja nije licemerna jer se radi o najblažim prekršajima do 5.000 dinara. Ako je cifra veća od 6.000 ona nije u fiksnom iznosu i utvrđuje se na sudu. Maloletnicima se prekršajne kazne ne mogu preinačiti u kazne zatvora jer oni dobijaju ukor u većini slučajeva, posle mišljenja Centra za socijalni rad. Kod maloletnika su specifični postupci jer i kada se oni završe, u presudi, odnosno odluci, se ne navodi šta je maloletnik uradio jer je to način da ga društvo zaštiti.

Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk otkrio nam je da će građani Srbije u ovoj godini po svemu sudeći imati istu količinu novca za plaćanje kazni i da se trend preinačenja kazni može samo pogoršati.

"U ovoj godini ćemo imati isti budžet za plaćanje kazni zato što se ne očekuje značajan rast bruto domaćeg proizvoda. Mi smo još na nivou ispod 2008. i jedna smo od retkih zemalja koja se nije vratila na nivo pre globalne ekonomske krize. Bez značajnijeg rasta domaće proizvodnje nema ni značajnijeg povećanja plata, pogotovo što smo još vezani za aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom koji predviđa mirovanje plata i penzija do kraja 2017, a ni u privatnom sektoru ne treba očekivati porast. Ako je uočeno da ljudi izbegavaju plaćanje kazni i na drugi način pokušavaju da ih odsluže, ništa se tu dramatično neće promeniti, naprotiv, može se očekivati da će još ljudi razmišljati o tom načinu."

culibrk jpg

foto: Medija centar Beograd

Činjenicu da Novosađani radije biraju zatvor od javnog rada Ćulibrk objašnjava totalnim raspadom sistema vrednosti. U ekonomskoj tranziciji smo pogubili sistem vrednosti u kom su dobrovljni rad i omladinske radne akcije bili sastavni deo mentalnog sklopa većine ljudi, dok sada vlada uvreženo mišljenje da bi volonterni ili društveno korisni rad neko zloupotrebio.

"Čini mi se da je to ključni problem. Totalno nepoverenje u društvo, vlada uverenje da vlast na svaki način gleda da prevari građanina, pa čak i kada postoji način da vi radom otplatite deo sopstvene kazne. Takav rad ne samo da nije sraman, već je i društveno koristan, a mi imamo situaciju da su ljudi spremniji da odu u zatvor nego da ih neko vidi da čine nešto korisno za društvo. To je šizofrena situacija koja je više odraz opšteg nepoverenja u društvo, institucije i sistem, nego sramote."

Što se tiče mogućnosti da ažurnim plaćanjem građani uštede polovinu propisane kazne, Ćulibrk naglašava da poenta nije u načinu kažnjavanja i visinama kazni, već da li se zakoni poštuju ili ne i da li važe za sve ili ne.

"Opšte je uverenje da ne važe za sve i ne poštuju se. Važe za pojedince, a ne važe za one za koje bi prvo trebalo da važe, a to su predstavnici vlasti. Ako vlast šalje poruku da ona ne poštuje zakone koje donosi, teško je očekivati od građana da poštuju propise i pravila", kazuje nam kolega i dodaje da je poslednje povećanje saobraćajnih kazni više uticalo na porast cene mita saobraćajcima nego što je uticalo na bezbednost i svest građana, budući da se zakoni, dobri ili ne, ne primenjuju potpuno.

Igor Mihaljević

Možda te još zanima:

.

Mladost nema za starost

Mladi u Srbiji retko štede novac u banci i nemaju poverenje u državne institucije, ali kada bi imali ekonomsku stabilnost…

.

Uznemirujuće pun mesec

Novosadska spisateljica Vitomirka Trebovac pre nekoliko dana objavila je treću zbirku pesama, za izdavačku kuću Lom. Nakon zbirke "Plavo u…

.

Neizvesna budućnost Crne kuće

Omladinski centar CK13 se u poslednje vreme suočio sa nesuglasicama između članova tog udruženja, koje su veoma brzo stigle i…

.

Saopštenje povodom napada na zgradu RTV

Zgrada Radio-televizije Vojvodine juče je bila predmet vandalskog i rušilačkog napada. U vreme kada ovaj Javni medijski servis daje značajan…

.

Remi: U redu je da kažeš "nisam dobro"

Vreme pandemije je nešto na šta ne možemo da utičemo, ali nas to ne sprečava da se izrazimo, budemo kreativni…

.

Bioskopi pred kolapsom

Bioskopi su prva kapitalna ekonomska žrtva koronavirusa u okviru filmske industrije. Snimanje filmova je delimično prekinuto, snima se samo ono…

  • 00:00 Music Mix by Bea
  • 06:00 Music Mix by Majkić
  • 12:00 Leto na O radiju

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo