Nesanica, strah i pretrpani rokovi: Kako je anksioznost ušla u studentski život

Stres, anksioznost i pritisak zbog ispita postaju svakodnevnica sve većem broju studenata. Obimno gradivo, kratki rokovi i velika očekivanja često utiču na njihovo mentalno zdravlje. Sve više studenata govori o problemima sa kojima se suočavaju tokom studiranja i pritisku koji osećaju svakodnevno.

ilustracija: pexels.com

Da stres i anksioznost utiču i na život van fakulteta i svakodnevne obaveze, potvrđuje i studentkinja istorije Anđela Stojanović.

"Stres na fakultetu utiče na moju svakodnevicu tako što mi na neki način remeti san, pogotovo kada se približe rokovi ili se zaređaju kolokvijumi u jednoj nedelji", kaže Anđela.

Najveći pritisak studenti osećaju tokom ispitnih rokova i priprema ispita, posebno kada imaju više obaveza odjednom. Više ispita u jednom danu su poseban problem koji studentima stvara stres.

Anđela Stojanović (privatna arhiva)

"Desi se da u jednom danu imam dva ili tri ispita i to mi stvara jako veliki pritisak i anksioznost, kako prilikom izlaska na ispit, tako i ranije tokom učenja i ponavljanja gradiva", priča Anđela.

Pored studentskih obaveza i stresa koji te obaveze donose, na fakultetima se sve češće govori o tome koliko je važno da se studentima pruži veća podrška kroz edukaciju, razgovore i različite oblike pomoći tokom studiranja.

Prema rečima profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu Ivane Stepanović Ilić, fakulteti nažalost još uvek nisu učinili ništa kako bi se studentima olakšalo i pomoglo tokom tog stresnog perioda.

"Mi smo napravili instrument koji detektuje u kojoj oblasti student ima probleme, da li je to, recimo, sa motivacijom, da li teško podnosi izvesne probleme u smislu padanja ispita, loših rezultata i slično, da li je problem to što nije dovoljno umrežen sa svojim vršnjacima ili nema dobar kontakt sa profesorima, da li je problem u vezi sa strategijom učenja ili je to problem vezan recimo za to da nije na pravom fakultetu“, objašnjava profesorka Stepanović.

Ivana Stepanović Ilić (privatna arhiva)

Osim stručne pomoći, studenti podršku mogu potražiti i u organizacijama namenjenim za podršku mladima, kojih danas, nažalost, ima vrlo malo. Psiholog Jovan Simić nekada je volontirao u jednoj takvoj organizaciji - Novosadskom kulturnom centru.

"Novi Sad je odličan grad zato što ima taj centar, gde studenti mogu da se obrate, da dobiju pomoć od deset besplatnih susreta, to je savetovalište namenjeno za mlade do trideset godina. Volontirao sam tamo četiri godine i jako lepo rade, to je neprofitna organizacija koja se bavi pomaganjem upravo mladima koji imaju bilo koje poteškoće, vezano ili za studentski život, ili za anksioznost, ili za neki unutrašnji nemir“, kaže naš sagovornik.

Da su ispiti i obaveze na fakultetu ono što najviše izaziva stres potvrdila je i većina studenata sa kojima smo razgovarali. Najviše se žale na zbijen i pretrpan raspored ispita, kratke rokove, previše obaveza i preduge dane provedene na fakultetu.

Studenti na različite načine prevazilaze stres i anksioznost, ali o ovoj temi potrebno je otvorenije govoriti kako bi se pronašlo više načina i rešenja za prevazilaženje takvih i sličnih problema.

Milana Lončar