Mladost nema za starost

Mladi u Srbiji retko štede novac u banci i nemaju poverenje u državne institucije, ali kada bi imali ekonomsku stabilnost rado bi uplaćivali novac za životno ili dobrovoljno penziono osiguranje. Ekonomski stručnjaci jednoglasni: štednja trenutno nije primamljiva, mladi moraju biti jako oprezni prilikom donošenja odluke da štede, a besplatne državne akcije još ne bi trebalo da prodaju, ukoliko ih imaju. 

Jedno od najnezahvalnijih pitanja u novinarstvu je kada sagovornike pitate za savet gde uložiti novac. Pokušali smo ipak da otkrijemo postoje li racionalni razlozi da mlada osoba počne sa štednjom u banci i kakav oblik štednje bi joj danas bio najisplativiji. Ekonomski analitičar i glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk rekao nam je da ukoliko mlada osoba želi da štedi, to učini što pre.  

"Što pre - to bolje. Ali je pitanje da li svako to sebi može da dopusti, da li može od primanja ili prosečne plate, koja je manja nego u svim zemljama na Balkanu osim u Makedoniji. Pitanje je koliko uopšte može da se uštedi u Srbiji. Ono što je jako primamljivo za mlade ljude, kada pogledamo kakvo nam je stanje sa državnim penzionim fondom koji funkcioniše na ivici pucanja, je dobrovoljno penziono osiguranje ili životno osiguranje. Ako se sa tim krene relativno rano, ne posle 50 ili 45 godine, to može da bude sasvim solidna investiciona odluka u Srbiji danas, pogotovo ako se pogledaju kamate na štednju koju su praktično ispod jedan odsto", govori Ćulibrk.

foto: Media Centar Beograd

Naš gost iskreno kaže da "nema pojma" koji je oblik štednje najpogodniji za mlade. Ekonomski kolega podseća da je nekada postojala opcija koja je omogućavala da se zadrži realna vrednost novca pretvaranjem dinara u devize, ali se ove godine ispostavilo da ove ni to nije bilo rešenje zato što je kurs jako stabilan i ne zna se kada će se očekivati značajniji porast deviznog kursa.

"To je zbog jednostavne činjenice da Evropska centralna banka svakog meseca upumpava u sistem 80 milijardi evra, što drži kamate praktično na nultom nivou. Slično je sa američkim Federalnim rezervama, bilo je najava da će povećati kamatne stope i to se nije desilo, tako da je kamata i na dolare praktično nula. U takvim uslovima donositi zaključak na duži rok je prilično riskantno i bukvalno je na svakom da odluči. Kao da ste ušli u kasino i igrate na sreću – može da bude dobar potez ili loš", upozorava Ćulibrk.

Ekonomski analitičar i novinar nedeljnika "Vreme" Dimitrije Boarov ne veruje da ima mnogo mladih koji bi mogli da štede, jer je siromaštvo u Srbiji prilično veliko upravo kod mladih. Međutim, oni koji mogu da štede, koji imaju izvestan džeparac ili prihode, po našem sagovorniku trebalo bi da štede iako se to trenutno ne isplati, jer su kamate na štedne depozite veoma niske. Boarov kaže da se to već iduće godine može popraviti, a postoji i još jedan važan razlog za štednju: 

Foto: Media Centar Beograd

"Verujem da su ljudi koji štede i imaju izvesne depozite u našim bankama oni ljudi koji će vrštiti pritisak na Vladu u Srbiji da vodi politiku makroekonomske stabilnosti. Ljudi koji štede su i zainteresovani da se uvede red u privredu naše zemlje i verujem da oni neće podržavati politiku krivotvorenja novca putem inflatornih zaduživanja i troškova. Ljudi koji štede su u svakoj državi jedan od faktora ekonomske stabilnosti", izjavio je Dimitrije Boarov.

Naša anketa, sprovedena na novosadskim ulicama, pokazala je da ogromna većina mladih uopšte ne štedi, niti planira. Za to nam navode dva razloga - nemaštinu te nepoverenje u državne institucije i bankarski sistem. Ipak, ukoliko bi imali dovoljno novca za osnovne životne potrebe, trećina ispitanih mladih je svesna važnosti i benefita koje bi im u trećoj dobi donelo životno, odnosno dobrovoljno penziono osiguranje i koliko danas bili bi spremni da za to mesečno odvoje određenu sumu.

Milan Ćulibrk savetuje mlade da ukoliko žele da štede pronađu najbolji odnos izumeđu kamatne stope i roka oročenja.

"Mladoj osobi pretpostavljam da je jako teško doneti odluku da se novac oroči na dve do tri godine, pri tome imate kamatne stope koje su jedan odsto u najboljem slučaju i postavlja se pitanje šta dobijate, a šta gubite. Problem u Srbiji, a sada i u celom svetu, je što vam kamatne stope ne omogućavaju ni da zadržite realnu vrednost novca na početku oročenja, kamoli na kraju. Može da vam se desi da za isti novac, sa pripadajućom kamatom, možete da kuptie manje robe nego šte mogli u trenutku oročenja. To destimuliše štednju i zato je jako teško u ovakvim vremenima donositi bilo kakve odluke", skeptičan je naš gost, koji kroz smeh kaže da je u Srbiji u poslednjih godinu dana najbolja valuta za štednju bila - dinar.

"Zato što je evro praktično mirovao skoro celu godinu. Svi su verovatno zaboravili da je davnog avgusta 2012. jedan evro vredeo 120 dinara i sad zamislite nekoga ko je u tom momentu kupio evre da bi štedeo u evrima i posle četiri godine ima istu količinu dinara, a cene su porasle", govori nam Ćulibrk.

Sa ovim se slaže i Boarov, zbog čega "nema specijalan odgovor na to pitanje". On kaže da oročena štednja donosi relativno malo, ali devizna štednja može biti isplativa ukoliko se ove zime povećaju kamate na svetskom tržištu i zaoštri politike Evropske centralne banke i američkih Federalnih rezervi, što bi dovelo da skoka kamata svih vrsta.

"Možda će se iduće godine u tom smislu i situacija promentii u korist štediša. Mi ne znamo šta će se dogoditi i svaki savet mora zadržati dozu opreznosti", podvlači novinar "Vremena".

Kada je besplatnim državnim akcijama reč, naši gosti su složni da ih ne bi trebalo još prodavati. Ćulibrk nam je rekao da su mnogi pogrešili i odmah na početku ih prodali.

"Neki su prodavali akcije NIS-a po ceni od 450 dinara. Ne treba zaboraviti da je tokom sklapanja sporazuma sa NIS-om, kada je država prodala svoj deo, potpisan sporazum po kome je minimalna cena pet dolara po akciji. To je minimum koji vam garantuje da cena akcije ispod toga neće moći da padne. S druge strane, sa većinom tih akcija ne možete ništa. Sa akcijama Telekoma ne možete ništa jer se s njima ne trguje na Beogradskoj berzi, imate imovinu s kojom ne možete ni da raspolažete. Što se tiče akcija Aerodroma, ako je tačno da država razmišlja o tome da nađe strateškog partnera, ja da ih imam ne bi ih prodavao nego bih sačekao momenat kada će biti objavljen međunarodni tender za strateškog partnera i verujem da će tada i cene akcija Aerodroma nešto porasti."

Boarov potvrđuje da akcije danas imaju veoma nisku cenu. Ono što će kroz pet, šest godina možda nešto vredeti, "danas je to dve kutije cigareta".

"U principu, ne treba odustajati od čuvanja tih akcija jer one danas donose jako malo, možda će tako i ostati, ne mogu da tvrdim, ali verujem da ukoliko kroz nekoliko godina Srbija u privrednom smislu izađe 'na zelenu granu' da će i vrednost tih akcija porasti", predviđa Boarov, a njegov kolega iz NIN-a ističe da čak i u ovako turbulentnim vremenima postoje velike oscilacije vrednosti akcija na Beogradskoj berzi i vispreni ljudi koji prate dešavanja i koji mogu da reaguju brzo imaju šansu za zaradu.

"Recimo, raspon akcija Aerodroma je bio izmeđo 900 i 1.200 dinara. Ako ste kupili za 900 i prodali za 1.200 to je zarada od 33 odsto, to ne možete da dobijete u banci ni za 20 godina. Ali, da bi neko dobio neko mora da izgubi, u zavisnosti da li su doneli dobru poslovnu odluku", napominje Ćulibrk i dodaje da naša država i banke nemaju posebne programe za štednju mladih te da je Srbija propustila mnogo puta priliku da od Beogradske berze napravi pravo tržište kapitala na kom bi postojala uređena pravila.

"Kada kupujete akcije vi vrlo često kupujete mačku u džaku jer niste sigurni da prezentovani pokazatelji u finansijskim izveštajima zaista oslikavaju pravo stanje stvari. Setimo se propalih banaka, Agrobanke, Metals banke, one su bile perjanice na srpskom tržištu kapitala, ljudi su ulagali misleći da su to prvoklasne banke, a na kraju se ispostavilo da su mnogi izgubili ogroman novac jer su verovali da su podaci koji su se navodili tačni, a bili su 'frizirani' potpuno."

Dimitrije Boarov svestan je da je mladog čoveka danas u Srbiji teško ubediti da bi sada nešto trebalo da radi u korist benefita za 40 godina.

"Mislim da mladi treba još malo da sačekaju, da vide u kom pravcu će krenuti država, da li u pravcu pravne države, jer samo u pravnim državama se isplati ulagati u životno osiguranje. U državi u kojoj stranke dele svoje sinekure i gde jedna stranka može da upropasti svaki osiguravajući zavod, tu je jedan oblik štednje, a životno osiguranje je oblik štednje za starost, rizičan posao. Mislim da kada imate 25, 26 godina još imate vremena da se odlučite kako ćete dočekati starost. Možda kroz desetak godina nije kasno, u zavisnosti od profesionalnog uspeha, da se opredelite sa 35, 36 godina za neki oblik štednje za starost", poentira Boarov.

Tonski prilog teme dana poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević