Video nadzor dobar dok nema zloupotrebe snimaka

Znate li da vas, kud god krenuli, prate kamere? Osećate li se sigurnije zbog toga? Očekujete li da kamere mogu doprineti razjašnjenju čitave lepeze zločina? Sve su to pitanja na koja će većina građana danas odgovoriti sa "da". Sa video nadzorom smo odavno srasli. Kamere se nalaze po ulazima naših zgrada, hodnicima naših firmi, na stadionima, u tržnim centrima, na raskrsnicama... Ne prođe dan, a da neko ne šeruje fotografiju sa nadzorne kamere uz pitanje: da li neko prepoznaje ovog lopova?

Foto: www.maxpixel.net

Benefite nadzornih kamera lako je prepoznati, ali šta je sa strahovima? Od kad je u Beogradu uveden video nadzor najnovije generacije, sa kamerama koje mogu da prepoznaju biometrijske tačke lica, pojavila su se pitanja na koja još nemamo odgovore.

Kako je prenela "Share fondacija", Huawei je ponudio pre dve godine Vladi Srbije inteligentne sisteme video nadzora (IVS), sisteme inteligentnog transporta (ITS), unapređenu 4G, unifikovane data centre i povezane komandne centre. Kompanija je objasnila da je prvobitno instalirano devet test kamera na pet lokacija, uključujući sedište Ministarstva unutrašnjih poslova, sportsku arenu, tržni centar i policijsku stanicu.

U test fazi kamere su uspešno obavile više funkcija, između ostalih, preuzimanje video snimaka, njihovo kompresovanje, automatsko prepoznavanje registracionih tablica, analizu ponašanja, prepoznavanje lica, kao i dijagnostiku kvaliteta zvuka. Nakon uspešne test faze, pristupilo se zaključivanju Sporazuma o strateškom partnerstvu 2017. godine. 

U prvoj fazi projekta, instalirano je 100 video kamera visoke definicije na više od 60 ključnih lokacija, te su renovirani komandni i data centar u Beogradu, navodi se u studiji kompanije Huawei.

Sve ovo povuklo je za sobom seriju pitanja, a pre svega o tome kako će se koristiti baze podataka, ko će im imati pristup i kako možemo biti sigurni da neće biti zloupotreba, poput curenja snimaka i fotografija sa nadzornih kamera do tabloida, što je u poslednje vreme postalo praksa.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović na nedavno održanom Digitalnom samitu izjavio je da su podaci građana zaštićeni, obećao da neće biti curenja informacija i naglasio da je sistem koji su kupili od kompanije Huawei zaštićen i od hakerskih upada.

"Zbog toga nema mogućnosti da neko ulazi u naše sisteme, to je zašita koju radi naš tim, naša država. Danas nema potrebe da neki prostor obezbeđuje policajac, imate alarm koji oglašava ako se na tom prostoru dogodi neko krivično delo. Kamera može da prepozna tablice, biometrijski očita crte lica i da na taj način policija za kratko vreme dođe do otkrivanja počinilaca", rekao je Stefanović.

On je naglasio da je zahvaljujući novim kamerama već rešeno jedno kriminalno delo jer je vozač motora koji je u njemu učestvovao u jednom trenutku podigao vizir kacige, što je bilo dovboljno da ga kamera identifikuje.  

Direktor policije Vladimir Rebić takođe je uveravao građane da ne treba da strahuju da će zbog postavljanja kamera njihova privatnost biti ugrožena.

"Ovo će omogućiti lakši rad policije i podići svest kod građana da ne čine protivpravno ponašanje da ne bi bilo sankcionisani", rekao je Rebić.

Vladan Joler iz "Share fondacije" za Oradio kaže da njegova organizacija od početka prati slučaj nabavke kamera.

"Share fondacija je radila istraživanje koje se bavi tim, takozvanim, slučajem 1.000 kamera. Ono što se desilo posle izjave ministra Stefanovića je da smo tražili pristup informacijama o tim kamerama. Nismo dobili nikakav odgovor dok se nismo obratili Povereniku, nakon čega je stigao iz MUP-a neki uopšten odgovor. Ali, Huawei je odmah objavio celu priču na svom sajtu o tome kako su tekli pregovori sa Vladom Srbije, šta su sve instalirali i šta su ponudili. Kada smo objavili te informacije, Huawei je uklonio to saopštenje sa svog sajta", kaže Joler.

On je za Oradio objasnio kako funkcionišu kamere koje je MUP sada postavio.

"Kamere kao kamere, to smo i ranije viđali, ali su one sada umrežene preko interne mreže. Novina je sistem za prepoznavanje lica koji omogućava prepoznavanje pojedinaca, koji se ubacuje u tu bazu i njegovo praćenje. U MUP-u tvrde da lica neće biti preuzimana iz biometrijske baze građana tako da neće svi građani biti identifikovani sve vreme, kada se nalaze na tim lokacijama. Policija kaže da će biti identifikovana samo lica koja se prate zbog nekog prekršaja ili zlodela", kaže Joler.

Vladan Joler

Kada je strah od zloupotreba podataka u pitranju, Joler navodi da smo poslednjih godina imali ozbiljnih problema sa mobilnim kompanijama.

"To jeste neka forma masovnog nadgledanja, jer sistem funkcioniše tako da se definišu tačke na licu koje tvore jedinstveni oblik. Taj oblik se snima sve vreme i detektuje se kada se pojavi. Pitanje je ko ima pristup tome i kako će se koristiti. Imali smo iskustva, kao što je pristup zadržanim podacima preko mobilne telefonije i interneta. Kod provajdera nije postojalo nikakvo pravilo ko može da dođe do tih podataka i pod kojim uslovima. Zašto bi to sad bilo drugačije kad nije funkcionisalo ni sa operaterima, čijim bazama podataka su pristupale službe bez ikakvih sudskih naloga i poštovanja procedura? Nismo sigurni zašto bi sada ta procedura bila poštovana", upozorava Joler.

Postavlja se pitanje zbog čega se rađa panika od video nadzora najnovije generacije, kada je svaki naš korak ionako ispraćen na društvenim mrežama, a najviše od strane Google-a. Ova kompanija ima uslugu po kojoj, s vremena na vreme, korisnicima šalje takozvani "review" aktivnosti u proteklom periodu.

Taj izveštaj pokazuje u kojim ste sve gradovima bili, u kojim kafeima, restoranima, javnim prostorima. On pokazuje i tačan sat u kojem ste na tim mestima bili, šta ste preporučivali prijateljima na google-ovim servisima i još mnogo toga.

Praćenje i analizu ponašanja društvene mreže koriste pre svega za marketing i što ciljaniji plasman proizvoda, ali to ne amnestira tehnološke kompanije od činjenice da o nama znaju više nego što bismo mi želeli. Koja je onda razlika između ovih kompanija i njihovih baza podataka i one koju sada dobija policija u Srbiji. Joler objašnjava i tu distinkciju.

"Ovde je razlika u tome što ste vi sa Google-om sklopili, hteli ne hteli, nekakav ugovor. Kliknuli ste negde da pristajete na takve uslove. Vi možete da se odvojite od uređaja, da ga ostavite kod kuće pa da on ne beleži vaše aktivnosti, ali od svog lica teško. Mnogo je teže davati saglasnost za nešto što se dešava u prostoru, što nije uređaj u vašem vlasništvu", kaže Joler.

Srbija ni izbliza nije prva zemlja koja uvodi ovakav ili sličan sistem nadzora. London je grad sa ubedljivo najviše kamera na svetu. Procenjuje se da u celoj Velikoj Britaniji ima više kamera nego stanovnika, ukupno više od 62 miliona. Tačan broj vam tamo ne može dati ni policija. Ova država zadugo je bila najpokrivenija video nadzorom. Postoji podatak da će prosečan turista dok obilazi prestonicu Engleske biti snimljen najmanje 300 puta, što je zaprepaščujući podatak.

To, doduše, nije smanjilo broj prekršaja na javnim mestima, ali jeste doprinelo razrešenju mnogih zločina i nepodopština.

Stručnjaci za bezbednost kažu da su benefiti od video nadzora daleko veći od potencijalne štete po našu privatnost, te da treba podneti i neke sitne žrtve da bismo živeli u bezbednim gradovima.

Tehnička priroda video nadzora, kažu oni, nije problem. Tehnologija napreduje i dobro je da kamere danas mogu da urade to što mogu makar iz bezbednosnog ugla. Problem nastaje kada se ubacio ljudski faktor u korišćenje pametnih tehnologija. Ti sistemi su podložni raznim vrstama zloupotreba. Jedan do najvećih zloupotreba kod nas jeste curenje snimaka i slika do tabloida, a ostaje da se vidi hoće li to biti praska i sa podacima koje se prikupe uz pomoć pametnih kamera.

Kompletnu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.