Sveprisutna digitalna kozmetika

Dok regularne kamere na fotoaparatima i telefonima pokazuju manje-više realnu sliku o tome kako stvarno izgledamo, Snepčet i Instagram kamere, uz dodatke filtera, izvrću stvarnost. Šta to znači? Uključite filter i vaše lice postaje uže, usne punije i oči veće, tri karakteristike "privlačnijeg" lica prema idealima lepote širom sveta. Taj efekat se postiže i šminkom, ali je prosto postalo jednostavnije jednim klikom "srediti" mane, zbog čega postoji opasnost od nezdrave percepcije samog sebe.

Čak postoji verovatnoća i da "izneverite" ljude koje upoznate uživo, nakon što vas upoznaju kroz nalog na nekoj od mreža. Oni koji su ubeđeni da je to vaša prava slika, mogu vam i zameriti zbog toga što se "lažno" predstavljate na mreži. A ipak, nije kao da šetate okolo sa vencem od zvezdica oko glave, ili sa mačijim ušima i nosom. U emisji O tome se priča razgovarali smo o tome kako prezentovanje sebe kroz filtere utiče na nas kao korisnike, ali i na ljude koji nas gledaju kroz te "iskrivljene" naočare. Najpre smo pitali psihologa Danijelu Čelebić zašto imamo potrebu da se virtuelno maskiramo?

"Slobodno možemo da kažemo da svi mi imamo masku, to je takozvana 'persona' po Jungu, a on je pod tim pojmom podrazumevao deo ličnosti koji ispoljavamo pred drugima. Znači, maska koju stavljamo u javnosti odnosno, kako on kaže 'društveno prilagođeni self'. Savršena persona može voditi ka vrlo rigidnoj i otuđenoj ličnosti iza koje je strah da ukoliko joj ta maska spadne, neće ostati ništa. Sama svrha persone bi bila da štiti ličnost od izlaganja spoljašnjem svetu. Mi nju gradimo veoma rano, još u detinjstvu pod uticajem socijalizacije i društveno prihvatljivih obrazaca. Na društvenim mrežama smo mi očigledni kreatori svog izgleda i imamo moć da na kraju postanemo ono što u suštini želimo da budemo. Na neki način to postaje naša najbolja verzija nas samih. Koliko smo nezadovoljni tolika će biti i količina 'popravke'".

Ali zar to nije potpuno nerealno. Mi smo ispred ogledala i dalje mi, kad izađemo napolje opet smo mi. Čemu onda to?

"Upravo u tome i jeste stvar. Naravno da iza tih svih filtera, bjuti kamera i motivacionih poruka leži strah od odbacivanja, osude, ismejavanja, stav da nismo dovoljno dobro i da ne zaslužujemo ljubav. Lično smatram da to sve može biti dobro ukoliko služi svrsi da na taj način podstičemo sebe na dalji razvoj i usavršavanje. Ali samo u toj svrsi. Ukoliko potpuno potisnemo naše stvarno ja i zamenimo ga sa profilom na Instagramu, što se sve češće dešava, a sve u službi prihvatanja od strane drugih ljudi, zaboravimo ono što je najvažnije a to je da prihvatimo sami sebe. I onda se stvarno postavlja pitanje koliko lajkova vam je potrebno da biste zavoleli sebe".

Obe fotografije su obrađene

Kako se neko ko se koristi filterima razvija dalje? Neko može da kaže da je to i dobro jer ćemo imati manje plastičnih operacija, manje će mlade osobe korigovati "mane". 

"Tako je, sve dok ih ne upoznaju u stvarnom životu. Kada koristimo plastične operacije to postaje ono stvarno ja. I kada nas neko sretne vidi da smo to mi. Ovde se zapravo stvara jedan spliting u kom mi zapravo pravimo dve osobe koje u jednom momentu više nisu u koliziji jedna sa drugom. I tu dolazi do cepanja unutar ličnosti, jer ne možemo da pomirimo taj 'nad ja' i ovo što zaista jesmo. Tada dolazi do raznih problema, anksioznosti, strahova, depresije i udaljavanja od strane konflikta što je u stvari neprihvatanje od strane drugih ljudi".

Da li se osoba može potpuno izmestiti iz stvarnog života i realnosti i živeti taj virtuelni život u kome može da bude najbolja projekcija sebe, odnosno, kako sebe doživljava?

"Do pre nekoliko godina je to bilo nezamislivo. Ali pošto ceo ovdašnji sistem gura upravo taj vizuelni deo nas, čini mi se da sistem pravi odgovarajuću podlogu i jedno plodno tle za takvu vrstu odvajanja. Sve češće i u praksi viđam da su ljudi zatvoreni u četiri zida i da im se komunikacija svodi na lajkovanje, komentare i dopisivanje. Dešava se da mi šaljemo hahaha a iza monitora ustvari plačemo. Upravo je u tome stvar, da možemo da pošaljemo koju god poruku hoćemo i da ljudi misle da je to stvarno, jer nema fizičkog kontakta".

Kada govorimo o osobama koje lajkuju da li misliš da oni mogu imati odlučujuću ulogu u tome? Da li, kada bi svi prestali da lajkujemo obrađene fotografije do granice neprepoznatljivosti neke osobe, pogotovo ako je poznajemo, misliš da bi ta osoba prestala da se koristi time?

"Mislim da bi. Zato što iza svog tog lajkovanja postoji potreba da pripadamo i da budemo prihvaćeni. Što je više tih 'lajkača' imamo prividni osećaj da smo prihvaćeni i vredni ljubavi. Kada bi nam to naši pratioci uskratili mi bismo naišli na otpor u prihvatanju. I videli bismo da to nije način da budemo vrednovani u društvu".

U emisiji "O tome se priča", redovnom komentatoru Vragolažu pojačanje je bila Tijana Ivković Pivokosa, koju na društvenim mrežama prati nekoliko hiljada ljudi.

Kakvo mišljenje imate o filterima?

Vragolaž: Nisam koristio ta ulepšavanja. Meni je zezanje i krivljenje faca i dalje dobra zabava.

Pivokosa: Ja kao prava instagramuša svaku svoju fotku obrađujem. Ali postoji razlika među filterima, od onih na Snepčetu koji su kereće uši i slično tome, do ovih redovnih. Volim da ih koristim jer sam završila Akademiju umetnosti i volim da obrađujem fotografije kao svaki profi fotograf, što ja apsolutno nisam (smeh). Mogu da kažem samo pozitivne stvari o filterima.

Odvajate li pravu osobu od one na mreži?

Vragolaž: Da. Ali to je izraženo bilo i ranije, da se ljudi se nameštaju i poziraju za fotkanje. Odeš na nečiji profil i vidiš pet fotki koje su skroz iste.

Pivokosa: Da, ja jako odvajam osobu od profila. Čak koristim i druga imena, što se konkretno recimo tiče Pande i Bilje. Kada pričam sa njima oni su Miloš i Bilja. Tako isto i za sebe. Ponekad pričam o sebi u trećem licu, kao Pivokosa. Potpuno je drugačije ono kakav si kod kuće i kakav si na Instagramu.

Da li smo počeli previše ozbiljno da shvatamo društvene mreže i naš život na njima?

VragolaŽ: Da. Sediš kod kuće i budeš ono što hoćeš, predstavljaš se kako poželiš i budeš lep. Lakše nam je nego da idemo po kafanama i da upoznajemo ljude. Ovako ih prvo proverimo, pa onda plasiramo sebe kakvi želimo da budemo.

Pivokosa: Ranije nisam ozbiljno shvatala, pravila sam ružne face i umirala od smeha sama sebi. Ali je onda slučajno buknuo moj profil i postao mi poluposao. Sada plasiram i posao koji započinjem na njemu i to mi je bukvalno besplatna reklama. Može da postane ekstremno ozbiljno.

Emisiju O tome se priča poslušajte na našem podkastu. 

J. Mijatović