...
TRENUTNO11:00 - 12:00Za i protiv

Društvo

Krađa podataka, prisluškivanje i pametne kamere najveća pretnja

22.10.2020.

Naša bezbnednost ili bezbednost naših podataka na internetu nešto je o čemu premalo razmišljamo. Komplikovani uslovi korišćenja, za većinu nerazumljive vrste sajber-pretnji, samo nas odbijaju od toga da promislimo šta se dešava sa svim onim stvarima koje na internetu ostavimo iza sebe. A, ostavljamo i više nego dovoljno da svaka kompanija koja želi da nam nešto proda ili interesna grupa koja želi da nas uputi na svoju vodenicu, to mogu da čine vrlo precizno, potpirujući naša interesovanja.

.

Krađa identiteta tek je jedan od problema interneta, a naročito društvenih mreža. Dok klikćemo unaokolo, izlažemo se riziku da naš računar neko iskoristi za traženje kriptovaluta, da nam pokupe najosetljivije podatke među kojima su i putevi do bankovnih računa, da nam zarobe baze podataka i traže otkupninu za njih, da nam ubace široku lepezu virusa...

No, to su problemi pojedinaca. Internet, ponašanje velikih kompanija na njemu, pretraživača kao što je Gugl ili društvenih mreža poput Fejsbuka sa jedne, vlada pojedinih država sa druge i hakerskih grupa sa treće strane, čini nas statističkim uzorkom u marketinškom smislu. Algoritmima koji nam plasiraju sadržaj, naša pažnja se uvek usmerava tamo gde oni žele, a ne gde nam je namera bila da odemo, ako smo tu nameru uopšte i stigli da izvajamo, od silnih podataka kojima smo zasuti.

Internet bezbednjakinja Jelena Jovanović za Oradio kaže da postoje dva globalna problema sa internetom, od kako je ustanovljen i da se na njima ni izbliza ne radi dovoljno.

"Prva pretnja je integritet informacija i tu spada svo širenje dezinformacija, pogrešnih informacija, uključivanje postneta u širenje dizinformacija i to su zemlje zapadne Evrope zajedno sa Velikom Britanijom prepoznale kao sajber bezbednosni rizik. Te države se bave ovom problematikom jer su to informacije koje su sračunate da omalovaže svaki progres, poput vakcina. Vidimo sada da se po društvenim mrežama preispituju lekovi, maske, mere epidemiologa, pa i same vakcine i pojedine države se sa tim lažima kako tako nose. Druga stvar je postnet, koji je prepoznat kao nešto loše, koji kompromituje vrednosti poput borbe protiv nasilja u porodici i slično", kaže Jelena.

Prema njenim rečima, pored integriteta informacija, pomerena je i kontrola informacija.

"Kontrola se preselila na velike kompanije koje su preselile svoje baze podataka na klaud i tu možemo videti na mesečnom nivou zaista velike upade među naše podatke. Velike kompanije objave povremeno da je došlo do upada u njihove podatke, ali da nije bilo finansijskog efekta. Možda i nije, ali treba vremena da se vidi za šta se sve ti podaci zloupotrebljavaju", tvrdi Jelena.

security jpeg

Naša sagovornica navodi da trenutno postoji oko 190 subjekata koji razvijaju vakcine protiv virusa KOVID 19, a da su neki od najvećih, poput američkog, japanskog i britanskog, već hakovani.

"Šta se radi s tim podacima obično se vidi u godinama koje dolaze. Često je u pitanju industrijska špijunaža", kaže ona i napominje da se sve ređe dešava da su hakerske grupe koje to rade u stvariu grupe individualaca, već da iza njih stoje države, poput Kine, Rusije i u poslednje vreme sve više – Rumunije.

Širenje dezinformacija, kojima se naša pažnja usmerava na pogrešnu stranu, a naši do juče ispravni stavovi krive i odbacuju zarad kojekakvih teorija zavere, bezočnih laži i tuđih političkih agendi jesu ozbiljan problem, naročito za zemlju sa tako krhkom demokratijom kao što je Srbija. No, Jelena ističe da smo na vratima mnogo veće sajber pretnje o kojoj građani premalo znaju, a može imati ozbiljne posledice po naše živote. 

"Modeli dezinformisanja kod nas su često podržani od strane državnih organa, a to kod nas još nije prepoznato kao opasnost. Sa druge strane, stara je priča da Fejsbuk i Instagram, recimo, uključuju naše mikrofone, slušaju naše razgovore i na osnovu ključnih izgovorenih reči plasiraju nam oglase na svojim platformama. I time bi država morala da se pozabavi, ali bi pre toga morala da se pozabavi Huawei opremom koju je uvezla, a tu mislim na pametne kamere koje trenutno montiraju po Beogradu", upozorava Jelena.

Ona kaže da je to u Evropi veliki problem, a da Srbija na to ostaje gluva i slepa.

"Poručuju da se time smanjuje stopa kriminala, ali u praksi, u svetu, pokazalo se da policija ne radi bolje svoj posao zbog toga i da kriminala nema manje, naprotiv. Na nivou EU je pre nekoliko godina doneta preporuka da se Huawei oprema ne nabavlja. Nisu zabranili, ali su preporučili svakoj državi da uradi skrining i proveri može li da upravlja rizicima tog sistema. Videćemo kako će se to završiti kod nas", kaže Jelena Jovanović.

Važno je istaći da su društvene mreže odavno promenile igru, te da su lajk i šer postale osnovne polazne tačke i najveći motivatori za naše ponašanje na internetu. U potrazi za lajkom učinićemo sve, objavićemo svaku fotografiju, otkrivati lokacije na kojima smo, kliknućemo na svaku besmislenu nagradnu igru, lančanu budalaštinu za koju smo tagovani...

Koliko u stvari vodimo računa o svemu tome, objašnjava profersorica sa kadedre za žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelena Kleut.

"Osećaj koji ljudi imaju da su bezbedni u virtuelnom svetu je veoma izražem i svi misle da se loše dešava samo drugima, te da oni nisu bitni da se njima nešto loše desi. Tome posebno pogoduje način na koji različite platforme tretiraju bezbednost. Da biste shvatili kojim se rizicima izlažete, po pravilu morate da otvorite po 15 jezičaka i pročitate sve. I jasno je zašto ljudi neće time da se bave", kaže Jelena.

Ona navodi da se na internetu kradu podaci, da su ljudi često žrtve prevara, da se nemarno dele lokacije, kradu fotografije dece, otimaju se lozinke, računi u bankama i slično.

"Primera radi, Fejsbuk je podatke dislocirao u Ameriku i Evropska unija vodi spor sa njima tražeći da se oni lociraju ovde. Mi u Srbiji nemamo predstavnika za Fejsbuk, pa kod nas na tome niko i ne radi. Mislim da smo na prelomnoj tački rada platformi. EU je usvojila opštu direktivu o zaštiti podataka, koju mnoge zemlje inplementiraju i sprovode. Sa druge strane okeana, vidimo tenzije između države i privatnih kompanija. Mislim da nam sledi dugačak put u kojem će jake zemlje to pokušati da regulišu, a slabije će, nadam se, pratiti tu priču", kaže Jelena.

kamere jpeg

Naša sagovornica objasnila je i na koji način nas društvene mreže vozaju kroz marketinške kampanje i usmeravaju našu pažnju.

"Čitavi sistemi su podešeni tako da nas što duže drže na tim mrežama. Nude nam male zalogaje sadržaja i time nas vezuju za sebe. To su po pravilu male stvari, poput lajka i šera, koje nam daju malu dozu adrenalina i teraju nas da to stalno ponavljamo. Sada kada vidimo koliki je problem, kada se loše stvari nekontrolisano šire, naročito u političkom smislu, oni više ne mogu dovoljno brzo da reaguju i spreče dezinformacije", objašnjava Jelena Kleut.

Ažuriranje brouzera veoma važno u očuvanju naše bezbednosti. Drugi način da se zaštitite jeste malo dodatne medijske pismenosti, kako ne biste zauvek bili žrtve jeftinih i opasnih manipulacija. Treća stvar je da sve što možete na internetu dobro proverite. To naročito važi za sajtove za trgovinu.

U poslednje vreme, imamo poplavu sajtova koji nude garderobu, obuću i tehničku robu. Svi izgledaju slično, po uzoru na pouzdane E Bay i Ali Express. Međutim, većina tih sajtova je najobičnija prevara. Sajtove sa domenom .rs možete proveriti na sajtu Agencije za privredne registre, možete videti da li imaju broj telefona, adresu, PIB, matični broj. Za svaki slučaj možete sajt provući kroz softver na sajtu scamdoc.com koji će jasno pokazati da li je sajt autentičan ili je prevara, odnosno, da li zahteva dodatne provere ukoliko želite da mu poklonite poverenje.

Na internetu uvek treba izbegavati deljenje precizne lokacije, informacija o svom zdravstvenom, finansijskom stanju, poslovnih tajni i informacija koje mogu biti upotrebljene protiv vas. Takođe, zdravo je izbegavati kojekakve nagradne igre u kojima učestvujemo lajkom ili komentarom na društvenim mrežama, a kliktanje na klikbejt naslove kao što su "Nećete verovati šta se dogodilo", može biti i opasno i glupo. Opasno jer se iza možda krije neki virus koji može ugroziti vaš računar, a glupo jer iza takvih naslova po pravilu ne stoji ništa važno, zabavno ili epohalno. I za sam kraj: sve sajtove na koje idete, sve fajlove koje vam neko prosledi ili ih skinete možete proveriti na sajtu virustotal.com. Tu  ćete jasno videti kava se pretnja krije iza linkova na koje želite da kliknete.

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu:


P.K.

Možda te još zanima:

.

Izlaz iz zavisnosti je moguć

Novembar se obeležava kao mesec borbe protiv bolesti zavisnosti. U toku ovog meseca vode se posebne kampanje u cilju podizanja…

.

Da li Ilon Mask menja Tviter na bolje ili na gore?

Kontraverzni milijarder Ilon Mask nedavno je postao vlasnik Tvitera, društvene mreže za koju se tvrdi da najviše utiče na javno…

.

Digitalno zagađenje prestiglo avionsko

Jeste li razmišljali nekada koje posledice po planetu ima jedan mail koji ste poslali? Koliko je električne energije potrebno da…

.

Izraelci imaju najkvalitetniji digitalni život

Kompanija za sajber bezbednost Surfshark, sprovela je istraživanje u 117 zemalja o kvalitetu digitalnog života. Prema ovoj globalnoj studiji, Srbija…

.

Google unapređuje pretragu interneta

Google pretrage sa navodnicima su postale mnogo korisnije ako tražite tačno mesto na kome se reči pojavljuju na stranici. Internet gigant je…

.

WEB 3.0: Internet utopija koja nam je potrebna

Jedna od definicija kaže da je Web 3.0 vrsta demokratizovanog interneta, koji se oslanja na blokčejn. Još uvek živimo i…

  • 10:30 Tehnologija
  • 10:45 Prava stvar
  • 11:00 Za i protiv
  • 12:00 Pre podne na O radiju
  • 12:30 Album nedelje

Anketa

Kako te rade praznici ?

Oradio logo