Društvo
Mladi danas više senzibilisani za prepoznavanje seksualnog uznemiravanja
Istraživanja, kao i iskustvo organizacija koje rade sa mladima, pokazuju da su mladi danas više senzibilisani da prepoznaju različite oblike seksualnog uznemiravanja u poređenju sa ranijim generacijama. Međutim, potrebno ih je dalje osnaživati kako bi adekvatno reagovali i prijavili seksualno uznemiravanje onda kada im se ono dogodi.
foto: pexels.com
Istraživanje Misije OEBS-a u Srbiji iz 2020. godine pokazalo je da su najrasprostranjeniji oblici seksualnog uznemiravanja u Srbiji neprikladno posmatranje ili fiksacija pogledom koja se doživljava kao zastrašujuća, kao i napadna i uvredljiva pitanja o privatnom životu. Ispitanice i ispitanici susretali su se i sa seksualno sugestivnim komentarima i vicevima, neželjenim grljenjem i ljubljenjem, nametljivim komentarima o izgledu i neprikladnim pozivima za izlazak.
Seksualno uznemiravanje predstavlja oblik rodno zasnovanog nasilja, jer su njemu najčešće izložene žene. Iako nijedna grupa žena nije pošteđena seksualnog uznemiravanja, OEBS-ovo istraživanje pokazuje da su među najugroženijima mlade žene. Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović objašnjava u čemu se ogleda specifičnost pozicije mladih žena i njihova posebna ranjivost kada je reč o seksualnom uznemiravanju.
"Gotovo po pravilu se dešava da je žrtva u nekom podređenom položaju u odnosu na počinioca. Veoma je učestalo i takozvano seksualno ucenjivanje, gde onaj ko uznemirava koristi svoj nadređeni položaj i utiče na to da žrtva mora da podnosi to uznemiravanje i da se plaši da ga prijavi. Kada sve to znamo, u taj opis se najviše uklapaju mladi ljudi, bez obzira da li su u pitanju učenici ili studenti, odnosno studentkinje, pripravnici ili početnici na poslu, jer tu imamo taj jasno izražen hijerarhijski odnos koji, nažalost, može biti zloupotrebljen", objašnjava Reljanović.
Mario Reljanović, foto: Dragan Prlja
Kada govorimo o tome koliko su mladi senzibilisani da prepoznaju seksualno uznemiravanje, on ističe da tu postoje međugeneracijske razlike. Tome je doprineo razvoj zakonodavstva, ali i činjenica da se sve više govori o seksualnom nasilju u medijima.
"Mladi su u ovom pogledu obično agilniji, ne daju na sebe i mnogo češće i lakše pokreću mehanizme zaštite. Trebalo bi ih dalje hrabriti, osnažiti i edukovati o tome šta mogu da urade i kome mogu da se obrate kako bi se zaštitili od nastavka takvog ponašanja, naročito kada je reč o seksualnom ucenjivanju", kaže Mario Reljanović.
OBRATI PAŽNJU
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra navodi da je ohrabrujuće i to što sve više devojaka pokreće inicijativu i javlja se sa željom da razgovaraju o problemu seksualnog nasilja.
"Pre neki dan sam razgovarala sa učenicom jedne srednje škole iz Beograda koja ima želju da unutar svoje škole pokrene neki preventivan, edukativan i informativan program na temu seksualnog uznemiravanja. To je nešto što me je jako obradovalo, jer mislim da kao društvo ne poznajemo dovoljno temu seksualnog nasilja. Čini mi se da nove generacije sve više to prepoznaju i sve više će se baviti tom temom iz različitih uglova, a važno je da im mi budemo podrška u tome", kaže Sanja za Oradio.
Sanja Pavlović, foto: privatna arhiva
Ona ističe i da je neophodna edukacija o nasilju prema ženama kao društvenom problemu i rodnoj ravnopravnosti kroz formalni sistem obrazovanja.
"To je ono što mi do danas, nažalost, nemamo. Ono se pominje u nekim udžbenicima za građansko vaspitanje, ali, kao što znamo, taj predmet nije obavezan i samim tim ta znanja ne dobijaju svi učenici i učenice kroz formalno obrazovanje. Tako da tu postoji ogromna rupa koja može biti popunjena sistemskim odgovorom. Dok se to ne desi, svakako je na svima nama, i na medijima, i na nama kao nevladinim organizacijama da o tom problemu više govorimo. Takođe, važno je da o tome govorimo na način koji će biti razumljiv mladim ljudima, gde pre svega mislim na uzrast osnovne i srednje škole", objašnjava Sanja Pavlović.
I uvođenje pravnih procedura i njihovo adekvatno sprovođenje doprinose efektivnijem prepoznavanju i procesuiranju seksualnog uznemiravanja. Podsetimo, u Krivični zakonik Srbije uvedeno je polno uznemiravanje kao zasebno krivično delo, dok su u skorije vreme fakulteti univerziteta u Beogradu i Novom Sadu doneli svoje pravilnike o zaštiti od seksualnog uznemiravanja.
Prilog o ovoj temi poslušajte u plejeru:
Irena Čučković
