...
TRENUTNO10:45 - 11:00Prava stvar

Društvo

Menstrualni proizvodi - neophodnost, a ne luksuz

10.04.2024.

Dok cene menstrualnih proizvoda rastu, u Srbiji i dalje nemamo podatke o rasprostranjenosti problema menstrualnog siromaštva.

.

Foto: Pexels

Menstrualno siromaštvo je termin koji se koristi kako bi se opisao nedostatak pristupa bezbednim  higijenskim menstrualnim proizvodima, nedostupnost osnovnih sanitarnih usluga ili objekata, kao i nedostatak edukacije o menstrualnoj higijeni. 

Međutim, u Srbiji i dalje nemamo istraživanje o rasprostranjenosti problema menstrualnog siromaštva. Članica Ženske inicijative Jelena Mirić kaže da uzrok neprepoznavanju ovog problema i nevidljivosti menstrualnog siromaštva leži u nepriznavanju menstruacije kao prirodnog i biološkog procesa. 

“Ponajviše nedostaje edukacije među svim generacijama, a ono što mislim da je glavni problem kada govorimo o menstrualnom siromaštvu u Srbiji jeste to da mi ne znamo tačnu stopu menstrualnog siromaštva, zato što taj pojam nije precizno definisan i to je tema koja je često zanemarena u statistikama i istraživanjima”, kaže Mirić. 

jelena-miric-foto-jovica-drobnjak

Jelena Mirić, foto: Jovica Drobnjak

Ono što znamo jeste da su u posebnom riziku od menstrualnog siromaštva žene sa invaliditetom, izbeglice, kao i žene koje trpe nasilje. Saradnica za javne politike i aktivizam u organizaciji Irida Milica Ćetković kaže da nam, u nedostatku istraživanja o menstrualnom siromaštvu, pokazatelji mogu biti podaci o riziku od siromaštva generalno.

“Prema poslednjim istraživanjima, 2022. godine ta stopa je iznosila 20 posto. U tom procentu možemo pretpostaviti da je otprilike polovina žena, tako da to uopšte nije mali broj. Takođe, možemo tu da iskoristimo i procente zaposlenosti žena i muškaraca uopšte. Stopa zaposlenosti žena iznosi 43 posto, što je za 14,7 posto manje od stope zaposlenosti muškaraca. Istovremeno, žene su manje plaćene od muškaraca za 8,8 odsto. To su nam neki podaci iz kojih  se može zaključiti da postoji platni jaz kod nas i da on sigurno utiče i na menstrualno siromaštvo”, kaže Ćetković.

Ono što takođe znamo jeste da stopa PDV-a, odnosno poreza na dodatu vrednost za menstrualne proizvode u Srbiji iznosi 20 posto. U poređenju sa državama regiona, ali i Evrope, Srbija je jedna od zemalja sa najvišom stopom poreza na menstrualne proizvode, kaže Marija Jovanović, stručnjakinja u oblasti komunikacija, koja aktivno zagovara besplatne menstrualne proizvode za sve. 

“U našem regionu Srbija i Albanija imaju najveću stopu PDV-a koja se primenjuje na menstrualne proizvode i ona iznosi 20 posto. Neke od zemalja su prethodnih godina pokrenule inicijative za smanjenje PDV-a na menstrualne proizvode. Tako je Severna Makedonija smanjila stopu na 5 posto, a Crna Gora na 7 posto, što je verovatno značajno smanjilo i cenu menstrualnih proizvoda u tim zemljama. Iako je kod nas pokrenuta ta inicijativa, odnosno dosta se o tome pričalo u javnoj sferi, do sada nismo dobili nikakvu povratnu informaciju da će Srbija krenuti u tom smeru i ispratiti neke zemlje u komšiluku”, priča Marija. 

Ona kaže i da u svetu postoje mnoge zemlje na koje bi trebalo da se ugledamo kada je reč o povećanju dostupnosti menstrualnih proizvoda i smanjenju stope menstrualnog siromaštva. Na primer, Škotska je prva u Evropi počela da deli besplatne menstrualne proizvode svima.

“Imamo Novi Zeland koji je počeo da deli menstrualne proizvode u školama i obrazovnim institucijama. Imamo i primer Španije koja je otišla korak dalje, pa tamo sada možemo da uzmemo i slobodne dane kada imamo menstrualne tegobe, što pokazuje njihovu spremnost da adresiraju određene stvari sa kojima se žene svakog meseca suočavaju. To nije samo pitanje koliko ćemo novca izdvojiti da bismo prosto krvarile, već i to kako ćemo se nositi sa ostalim tegobama koje postoje. Moramo da uzmemo u obzir da u menstrualno siromaštvo ne spadaju samo menstrualni proizvodi, već i lekovi koje moramo da kupimo ukoliko imamo jače tegobe, a samim tim i činjenica da neke žene imaju toliko jake tegobe da nisu funkcionalne u određenim danima meseca. Španija je uspela to da prepozna i to je ono ka čemu če se, ja se nadam, i Srbija kao zemlja i mi kao društvo kulturološki usmeravati u daljoj budućnosti”, ističe Marija. 

marija-jovanovic2-licnaarhiva

Marija Jovanović, foto: lična arhiva

Naša sagovornica dodaje da se trenutno menstrualni proizvodi kod nas pogrešno percipiraju kao luksuz, a ne nešto što je neophodno za svakodnevno funkcionisanje. Uzrok nedovoljnom shvatanju ozbiljnosti ove teme Marija Jovanović, između ostalog,vidi u - patrijarhatu. 

“Mi živimo u jednom patrijarhalnom društvu koje sve te ‘ženske teme’ da ih tako nazovem, ali stavljam jake znake navodnika kada to govorim, nekako marginalizuju, kao i same žene u društvu. Samim tim, i donosioci odluka ostavljaju po strani te teme. Mislim da je neophodno da promenimo taj stav i ubeđenje da su menstrualni proizvodi problem samo žena i da to ne utiče na ostatak našeg društva”, ističe naša sagovornica. 

Marija Jovanović je inače prošle godine o temi menstrualnog siromaštva govorila na TedTalku u Sarajevu i veoma je aktivna u javnom zagovaranju ove teme. Kako kaže, do sada se susretala sa različitim komentarima okoline.

“Ljudi koji su malo više osvešćeni o ovim temama, kao i same žene koje su pogođene ovim problemom, apsolutno su imali reči podrške i razumele su zašto je neophodno smanjiti porez na menstrualne proizvode i svrstati ih u kategoriju proizvoda koji su neophodni za zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba. Sa druge strane, primetila sam da dobar deo ljudi koji su izvan tog kruga ljudi koji su upućeni u ove teme, doživljava smanjenje poreza na menstrualne proizvode trivijalnim i neneophodnim za svakodnevno funkcionisanje. Tako sam dobijala komentare poput: ‘Zašto je problem da se odvoji novac za menstrualne proizvode kada mnogo više odvajaš na cigarete ili šminku?” ili ‘Pa zaradi više novca pa ćeš samim tim imati novca za menstrualne proizvode”. Samim tim komentarima su pokazivali svoje nerazumevanje celog ovog problema i neku vrstu ignorantnosti ka celoj ovoj temi”, kaže Marija Jovanović.

Da je važno menjati društvenu svest edukacijom o menstruaciji, ističe i Milica Ćetković iz Iride. 

“Potrebna nam je sistemska edukacija o menstruaciji i o proizvodima o menstrualnoj higijeni. Takođe, mislim da treba da postoji politika rodne ravnopravnosti. Ovo je nekako tema kojom se bavimo samo mi žene, jer se odnosi na nas, ali mislim da i muškarci treba da budu svesni da je to deo našeg života, a mi smo svi zajedno deo nečeg većeg. Zbog toga treba svi zajedno da se borimo za smanjenje menstrualnog siromaštva”, kaže Milica. 

milica-cetkovic-privatna-arhiva

Milica Ćetković, foto: lična arhiva

Za podizanje svesti svakako su značajne i inicijative nevladinih organizacija. Prethodnih godina u oblasti borbe za dostupnost menstrualnih proizvoda kod nas posebno se istakla Ženska inicijativa, sprovodeći akcije uvođenja besplatnih higijenskih uložaka u obrazovnim ustanovama. Jelena Mirić iz ove organizacije kaže da su one značajne i zbog povećanja dostupnosti uložaka, ali i zbog rušenja stigme o menstruaciji.

“Važno je da se taj uložak nađe i bude dostupan u svakom toaletu svakog fakulteta i svake obrazovne institucije, pogotovo zato što mi dosta vremena provodimo u tim prostorijama. Važno je da imamo bar taj jedan siguran uložak koji će nam se naći kao hitna pomoć. Time se kreira jedna zaokružena celina kada govorimo i o smanjivanju stigme o menstruaciji, i o solidarnosti, i o sigurnim prostorima, i o priznavanju menstruacije kao jednog biološkog i prirodnog procesa”, kaže naša sagovornica.

Kako kaže Mirić, cilj im je da svi fakulteti u Srbiji imaju besplatne higijenske uloške dostupne studentkinjama. Za sada je tu 25 fakulteta, 2 srednje škole, kao i jedan ženski studentski dom.

Još jedan primer dobre prakse, kada je reč o akcijama nevladinih organizacija, dolazi nam iz Hrvatske. Naime, udruga PaRiter iz Rijeke 2020. godine je sprovela istraživanje o zastupljenosti menstrualnog siromaštva. Istraživanje je obuhvatilo 6000 ispitanica i pokazalo je da je trećina žena u Hrvatskoj prisiljena štedeti na ulošcima, dok više od 10 posto građanki Hrvatske ni nije u mogućnosti kupiti dovoljno uložaka da bi ih redovno menjale. Podjednak postotak njih ne može si priuštiti uloške uopšte. 

Nakon ovog istraživanja usledila je kampanja koja je rezultirala smanjenjem PDV-a na menstrualne proizvode u Hrvatskoj sa 25% na 13%, te izdvajanjem dodatnih sredstava za besplatne uloške u obrazovnim ustanovama. Petra Čargonja iz udruge PaRiter ističe da im je bila veoma značajna podrška saborskih zastupnica i zastupnika, ali i privatnog sektora. Ipak, ona kaže da borba još nije gotova.

“Poenta je da te potrepštine budu dostupne, a zapravo ono što mi želimo je da budu besplatne, to je neki krajnji cilj. Nažalost, dug je put do toga, ali svakako da ćemo se mi i dalje za to boriti. Postoje veliki nedostaci i danas što se tiče cele infrastrukture u javnim ustanovama vezano za održavanje higijene. Govorimo doslovno o nekim osnovnim uslovima poput tople vode, sapuna i tako dalje. To utiče ne samo na zdravlje, nego i na dostojanstvo žena i ljudi koji menstruiraju. Takođe, i dalje postoje i stigma i sram. Što više razgovaramo u javnosti o tim problemima i o menstruaciji kao normalnoj fiziološkoj i biološkoj pojavi, tim pre će se dešavati i promene na ideološkom i na strukturnom nivou”, kaže Čargonja. 

petra-cargonja-licna-arhiva1

Petra Čargonja, foto: lična arhiva

Kao jedan od oblika podizanja svesti o menstruaciji, udruga PaRiter od prošle godine organizuje Festival menstruacije u Rijeci. Simbolično, tema prošlogodišnjeg festivala bila je menarha, odnosno prva menstruacija. 

“Pokrenule smo Festival menstruacije prošle godine, sa željom da nekako proslavimo te male pobede vezane uz menstrualno siromaštvo i to što je izdvojeno milion evra za menstrualne potrepštine u školama, na fakultetima i u skloništima za žene žrtve nasilja, kao i da bismo nastavili destigmatizirati tu celu temu u javnom prostoru. Festival se pokazao uspešnim, tako da smo odlučile da nastavimo. Ove godine se festival održava od 19. do 21. aprila i stavile smo tematski fokus na tretman žena u zdravstvenom sistemu. Pozabavićemo se takozvanim medicinskim gaslighting-om, što je jedan termin o kojem se već dosta priča na zapadu, ali kod nas to ide malo sporije. Tako da mi želimo staviti tu temu na sto, ali i nastaviti dalje specifično razgovarati i o menstruaciji i o menstrualnom siromaštvu kroz razne aktivnosti, od edukativnih psiholoških radionica, do okruglih stolova i filmova”, priča Patra Čargonja. 

Celu epizodu Rodnopravnosti u kojoj smo govorili o menstrualnom siromaštvu poslušajte u plejeru: 


Irena Čučković

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Besplatni ulošci na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za primer drugima

Procena je da žene na kupovinu menstrualnih uložaka i tampona na godišnjem nivou potroše oko 4.000 dinara. Prema istraživanju BBC-ja,…

.

Bolji eseji za upis na koledž

Američki kutak započinje seriju radionica kojima želi da pruži podršku studentima i studentkinjama da se prijave na međunarodne univerzitete posebno…

.

Susret za lični i profesionalni razvoj

Deveta studentska konferencija "Anatomija Uspeha", koju organizuju master studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sa modula Inženjerski marketing i…

.

Mladi u riziku nemaju pravo na grešku

Nedavno je osnovana Koalicija za unapređenje položaja mladih u riziku, kako bi se osigurao sistemski pristup rešavanju izazova sa kojima…

.

Poziv za inovativne projekte mladih i medija civilnog društva

Beogradska otvorena škola (BOŠ) raspisala je Poziv za podnošenje projektnih ideja (concept note) u okviru programa finansijske podrške partnerstvima između medija…

.

Konkurs za stručnu praksu arhitekata

Agencija Wilmotte & Associés architectes, Francuski Institut u Srbiji i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu objavili su konkurs za finansiranje…

  • 10:10 Pesma dana
  • 10:30 Tehnologija
  • 10:45 Prava stvar
  • 11:00 ŠpacirBećar
  • 12:00 Pre podne na O radiju

Anketa

U kojoj formi najčešće pratite Oradio?

Oradio logo